НЕМАЧКА ПОРУЧИЛА СРБИЈИ: „Не тражимо да прекинете везе са Русијом, али…“

NEMAČKA PORUČILA SRBIJI: „Ne tražimo da prekinete veze sa Rusijom, ali…“

28 septembra 2016

MIHAEL ROT

Vrata EU ostaju otvorena za Zapadni Balkan, piše u autorskom tekstu za Dojče vele Mihael Rot, državni sekretar u nemačkom Ministarstvu spoljnih poslova, dodajući da EU pomno prati razvoj u Srbiji na polju medijskih sloboda i ljudskih prava.

– Razvoj demokratije i pravne držžave za nas imaju prioritet. To je osnovni kriterijum za mogući ulazak u EU. Unija i Srbija su nedavno otvorile ključna pregovaračka poglavlja – to je bio važžan korak na obostrano zadovoljstvo. Sada se radi o tome da nakon reči uslede i dela. Radi se o primeni svega onoga što je srpska Vlada konkretno predvidela u akcionim planovima za poglavlja 23 i 24. Srbija je tu na dobrom putu – navodi Rot u članku.

EU pomno prati i stanje medijskih sloboda, nezavisnosti pravosuđa, osnovnih i ljudskih prava, dodao je on.

Pri tome je jasno da promene koje dotiču celo drušštvo ne mogu biti izvedene preko noći. Ali neophodne reforme nisu same sebi cilj niti su ustupak Evropskoj uniji – naprotiv, one treba da koriste srpskim građankama i građanima. Isto važži za pomirenje u regionu i dobrosusedske odnose.

Rot ističe da su članice EU, uprkos različitim istorijskim iskustvima i shvatanjima, usaglasile zajedničku poziciju prema Rusiji, te da pri tome EU svoje ophođenje prema Rusiji ne zasniva isključivo na sankcijama već i na dijalogu.

– Nikako ne žželimo politiku protiv ili bez Rusije. Zato niko i ne tražži od Srbije da prekine svoje veze sa Rusijom – ističe on.

U Evropskoj uniji se radi o zajedničkom političkom nastupu – i prema Rusiji, dodaje Rot i primećuje da je Srbija donela odluku da žželi da postane članica EU potpuno svesna da to znači da će tokom pristupnog procesa morati da kontinuirano prilagođava svoju spoljnu politiku zajedničkoj spoljnoj politici EU.

Rot, koji je nedavno boravio u Srbiji, naglašava da raspoložženje za prošširenje EU nije najvedrije i da to nije počelo referendumom o Bregzitu.

Građani u EU očekuju da ona rešši sopstvene probleme pre nego što primi nove članice. To izaziva zabrinutost i u držžavama Zapadnog Balkana i zato je, navodi on, bio važan signal sa julske konferencije u Parizu u okviru takozvanog Berlinskog proseca: evropska perspektiva je osnažena, ulazak u EU će uslediti čim budu ispunjeni svi neophodni uslovi.

– Ipak, ljudi u zemljama Zapadnog Balkana veruju da se približžavanje EU odvija previšše sporo. Neophodne reforme od njih zahtevaju mnogo. Bašš zato političarke i političari imaju jošš veću obavezu da pridobiju podršku za zajednički cilj – ulazak u EU – navodi nemački političar.

Ulazak u EU je u obostranom interesu. Držžave Zapadnog Balkana profitiraju od zajednice koja je svetski simbol privrednog rasta, solidarnosti, slobode i demokratije utemeljene na neporecivim vrednostima. Evropska unija s druge strane profitira od jednog stabilnog i demokratskog regiona, navodi u članku.

Na kraju, svaka zemlja sama određuje trenutak pristupanja EU: ššto bržže sprovode reforme, to je ulazak bližži. Kada će EU primiti nove članice zavisi manje od EU, a višše od tempa promene u zemljama-kandidatima. Kriterijumi su jasno utvrđeni. Evropska unija neće ostaviti te držžave same, ona će ih i dalje podržžavati na njihovom putu, zaključio je on.

KOMENTARI



3 komentara

  1. axiles says:

    Pa primite nas prvo pa onda trazite da se prema Rusiji ponasamo usaglaseno sa EU.Vazi primite nas,i znajte da imamo pravo veta kao clanica EU,na svako donosenje nekih rezolucija u vezi poostravanja ili produzetka sankcija prema Rusiji.Ako je zakonski propisano da clanice EU imaju pravo veta,zasto onda moraju da budu svi za ono sto odgovara pobesnelim Amerima?

  2. Kosovac says:

    Zamislite zabrinutost Zapadnog Balkana, zbog toga što EU ima sopstvene probleme. A „ljudi u zemljama Zapadnog Balkana veruju da se približavanje EU odvija previše sporo“, pa zato naravno treba angažovati ne samo političare, treba angažovati i političarke, sve u jedan front, pa da krenu u ostvarenje osnovnog ljudskog prava da Srbi ne moraju da vole Ruse. Takođe treba izvršiti i pomirenje u regionu, ipak je ovaj Mihail Rot korektan pa nije objavio da se samo Srbi nisu pomirili. Svi ostali žive bratski, samo Srbi se nisu pomirili sa njima, a neki Srbi nisu se ni pomirili sa sudbinom.

  3. ava says:

    Razumem nemacku ozlojedjenost na Srbe. Pa, Srbi konstrolisu Nemacku svojim vojnim bazama, srpski bankari drze nemacku drzavu u ropstvu, opasni su ti Srbi. Nemcu su bili i ostali picke, izivljavaju se nad malim narodima, a klece pred Amerima, Jevrejima i Rusima. Odvratan narod, ubili su mi nekoliko clanova porodice u Drgom sv. ratu. Da sam kojim slucajem Jevrejin, sada bi mi placali veliku odstetu. Ovako, mogu da kenjanju po meni samo zato sto sam Srbin. Zao mi je sto Gdja Merkel nije izgledom barem na nivou Kolinde, pa da joj porucim da mi popusi.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *