НЕМАЧКА СЕ СПРЕМА ДА СРБИЈИ…

NEMAČKA SE SPREMA DA SRBIJI…

25 juna 2018

Nemačka kancelarka Angela Merkel izjavila je da je na samitu 16, od ukupno 28 zemalja Evropske unije, stvoreno „mnogo dobre volje“ za razgovore o neslaganjima unutar EU koja se tiču migracija. Italija predstavila dokument u kojem je pozvala zemlje EU da prihvate svoj deo ekonomskih migranata koji ulaze u blok, ili da dobiju manje novca od Unije.



Merkelova i još 15 evropskih lidera sastali su se u Briselu kako bi se izborili s imigracionom politikom koja je pravila podele u bloku otkad je više od milion migranata stiglo 2015. godine.

AP navodi da je Merkelova kazala da su se učesnici samita složili da spoljne granice Evrope treba da budu bolje zaštićene kako bi se sprečilo da ih ljudi ilegalno prelaze i naglasila da bi „sve zemlje trebalo da podele teret“ i vezi sa migrantima.

Nemačka kancelarka je rekla da zemlje do kojih migranti prvo stižu ne bi trebalo ostaviti da se same izbore sa njihovim prilivom, ali da takođe novopridošle osobe ne treba da odlučuju u kojoj će evropskoj zemlji podneti zahtev za azil.

Istovremeno, francuski predsednik Emanuel Makron rekao je ranije da je potrebno efikasnije se pozabaviti sekundarnim migracionim tokovima i više ulagati u zaštitu spoljnih granica.

„Moramo raditi sa trećim zemljama, izvan EU, na zaustavljanju priliva migranata“, istakao je Makron.

Prema njegovim rečima, moguća je saradnja između 28 država članica EU ili među manjim brojem članica koje žele da zajedno nastupaju.

Makron je, takođe, upozorio da se EU suočava sa političkom krizom zbog migracija.

Italija: Sve članice da prihvate svoj deo migranata, ili…

Italijanski premijer Đuzepe Konte izjavio je da je „nesumnjivo zadovoljan“ sastankom sa ostalim liderima EU u Briselu, tokom kojeg je razgovarano o pitanju migracija.

„Usmerili smo debatu, koja je u toku, u pravom smeru“, naveo je Konte na svom nalogu na Tviteru.

Italija je na sastanku predstavila dokument u kojem je, između ostalog, pozvala zemlje EU da prihvate svoj deo ekonomskih migranata koji ulaze u blok, ili da dobiju manje novca od Unije, podseća Rojters.

U dokumentu je navedeno 10 tačaka kojima bi, kako smatra Rim, trebalo rešiti taj problem.

„Svaka zemlja utvrđuje ulazne kvote za ekonomske migrante“, navodi se u dokumentu, u koji je Rojters danas imao uvid.

To je, ističe se, princip koji se mora poštovati, ali za zemlje koje ne pružaju dobrodošlicu izbeglicama moraju se obezbediti „adekvatne kontramere“, koje se tiču dobijanja novca iz fondova EU.

U dokumentu se jasno stavlja do znanja da Italija želi promene takozvanih Dablinskih propisa, kojoma se utvrđuju pravila za rešavanja pitanja tražilaca azila i migranata koji dolaze u EU.

Prema sadašnjim pravilima, prva zemlja EU u koju tražilac azila uđe, odgovorna je za njegov zahtev za azil.

Međutim, u italijanskom dokumentu se ističe da, „ko dolazi u Italiju, stiže u Evropu“, kako bi se posebno naglasilo da bi EU trebalo da ima zajedničku odgovornost za one koji se spasavaju na moru.

Italijani ističu i da je u pitanju opstanak Šengenske zone.

U dokumentu se, takođe, poziva na formiranje centara za migrante u drugim zemljama EU, uz napomenu da se to pitanje ne može ograničiti na Italiju i Španiju.

Stavovi Madrida i Brisela

Španski premijer Pedro Sančez rekao je, uoči početka sastanka u Briselu, da Madrid namerava da ispuni svoje obaveze.

„Naravno da smo posvećeni EU, spremni smo da postignemo zajednički odgovor na globalni izazov, a to su migracioni tokovi koji pristižu, pogotovu sada, sa zapadnog Mediterana. Tražićemo podršku od naših kolega, drugih država članica, kako bismo bolje kontorlisali priliv na čijem smo sada udaru sa zapadnog Mediterana“, rekao je Sančez.

Belgijski premijer Šarl Mišel rekao je da je za Belgiju važna kontrola spoljnih granica EU, kao „preduslov za bezbedno slobodno kretanje ljudi u Šengen zoni“.

„Druga važna tačka danas jeste da se jasno stavi do znanja šta su potencijalni uslovi za prijemne centre u skladu sa međunarodnim pravima. Treća tačka, veoma važna, jeste da se postigne sporazum o Dablinu kako bi se zagarantovala solidarnost i odgovornost“, rekao je Mišel.

KOMENTARI



Jedan komentar

  1. gnom says:

    Ona žena ovde nije ni pomenula Srbe, kvotu za primanje migranata sami određujemo, i to je samo predlog. A nama trebaju bar 50-setak hiljada godišnje da popune naše rupe u natalitetu, a čujem i oni nose dobru lovu sa sobom i svaki ima neki smart android phone, nisu baš beda kao mi. I onaj klipan Soroš hteo čovek da uzlaže za razvoj sitne ekonomije koju bi vodili ovi ljudi. E, pa to bi povećalo onaj BDP, pa kad već sadismo tikve sa đavolima što i mi nešto da ne uzmemo od tih tikvi?

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *