НЕМАЧКИ ДОКТОР ШОКИРАО НЕМАЧКУ: „Тражим одговор од Ангеле Меркел, број умрлих од КОРОНАВИРУСА је сумњив! ЕВО ЗАШТО!“ (ВИДЕО)

НЕМАЧКИ ДОКТОР ШОКИРАО НЕМАЧКУ: „Тражим одговор од Ангеле Меркел, број умрлих од КОРОНАВИРУСА је сумњив! ЕВО ЗАШТО!“ (ВИДЕО)

6 априла 2020

Доктор Сукарит Бакди, дугогодишњи професор Универзитета Јоханнес Гутенберг у Маинцу и дугогодишњи управник Института за медицинску микробиологију и хигијену, упутио је отворено писмо немачкој канцеларки Ангели Меркел у којему тражи јасне одговоре на питање о стратегији борбе против коронавируса.

Професор смата да је немачка влада непотребно ограничила јавни живот и сумња да се намерно преувеличава број мртвих од коронавируса. Писмо, које је објављено на порталу Глобал Ресеарцх, преносимо у целости.

Kао емеритус са Свеучилишта Јоханнес-Гутенберг у Маинзу и дугогодишњи директор Института за медицинску микробиологију, осећам се дужним довести у питање ограничења у јавном животу која тренутно подузимамо како бисмо смањили ширење ЦОВИД-19 вирус.



Није ми намера умањити опасности од вируса или ширити политичку поруку. Међутим, сматрам да је моја дужност дати научни допринос стављању у перспективу тренутних података и чињеница – и, осим тога, постављати питања која се могу заборавити за време ове бурне расправе. Разлог за моју забринутост лежи пре свега у доиста непредвидивим социо-економским последицама драстичних рестриктивних мера које се тренутно примењују у великим деловима Еуропе и које се у Немачкој већ увелико примењују.

Жеља ми је критички аргументовати предности и мане ограничавања јавног живота и њихове дугорочне ефекте.Kако бих то остварио, поставио сам пет питања на која до сада нисам добио довољно одговора, али која су неопходна за уравнотежену анализу. Желео бих вас замолити да брзо коментаришете, а истовремено апелујем на владу да развије стратегије које делотворно штите ризичне скупине без ограничавања јавног живота и још интензивније поларизације друштва.

1. Статистика

У инфектологији – коју је основао сам Роберт Kох – традиционално се разликује инфекција и болест. Болест захтева клиничку манифестацију. Због тога у статистику требају бити укључени само болесници са симптомима попут грознице или кашља.

Другим речима, нова инфекција – мерено тестом ЦОВИД-19 – не значи нужно да имамо посла с ново болесним пацијентом којем треба хоспитализација. Међутим, тренутно се претпоставља да пет посто свих заражених људи озбиљно обољева и потребан им је респиратор. Пројекције темељене на овој процени сугеришу да би здравствени систем могао бити преоптерећен.

Моје питање: Јесу ли пројекције разликовале заражене људе без симптома и стварне, болесне пацијенте – тј. људе који развијају симптоме?

2. Опасност

Већ дуже време кружи низ коронавируса – који медији углавном не примећују. Ако се покаже да вирусу ЦОВИД-19 не треба приписати значајно већи потенцијал ризика од већ циркулирајућих корона вируса, све би противмере очито постале непотребне. Међународно признати часопис за антимикробне агенсе ускоро ће објавити рад који се бави управо овим питањем. Прелиминарни резултати студије могу се већ видети данас и довести до закључка да се нови вирус не разликује од традиционалних корона вируса у смислу опасности. Аутори то изражавају у наслову свог рада „САРС-ЦоВ-2: Страх против података“.

Моје питање: Kако се тренутно оптерећење одела интензивне неге с пацијентима с дијагностификованом ЦОВИД-19 упоређује с другим коронавирусним инфекцијама и у којој ће мери ови подаци бити узети у обзир у даљњем одлучивању владе? Уз то: Је ли горња студија узета у обзир у досадашњем планирању? И овде, наравно, “дијагностификован” значи да вирус игра пресудну улогу у болесниковом стању болести, а не да претходне болести играју већу улогу.

3. Дисеминација

Према извештају Сüддеутсцхе Зеитунг, чак ни цитирани институт Роберт Kох не зна тачно колико је тестираних на ЦОВИД-19. Чињеница је, међутим, да је у Немачкој недавно примећен нагли раст броја случајева како се повећава количина тестова.

Стога је разумно сумњати да се вирус већ незапажено проширио у здравој популацији. То би имало две последице: прво, то би значило да је службена стопа смрти – на примјер, 26. ожујка 2020. године било 206 смртних случајева од око 37.300 инфекција или 0,55 посто – превисока; и друго, то би значило да би било тешко спречити ширење вируса у здравој популацији.

Моје питање: Је ли већ постојао случајни узорак здраве опште популације за потврду стварног ширења вируса или се то планира у скорој будућности?

4. Смртност

Страх од пораста стопе смртности у Немачкој (тренутно 0,55 посто) тренутно је предмет позорности медијске позорности. Многи су забринути да би се то могло догодити као у Италији (10 посто) и Шпанији (7 посто) ако се не подузму мере на време.

У исто време се широм света прави погрешка при којој се пријављују смртни случајеви повезани с вирусом чим се утврди да је вирус био присутан у тренутку смрти – без обзира на друге чиниоце. То крши начела само кад је извесно да је узрочник играо значајну улогу у болести или смрти, ако се може поставити дијагноза. Савез научника медицинских друштава Немачке у својим смерницама изричито пише: „Уз узрок смрти, мора се навести и узрочни ланац с одговарајућом основном болешћу на трећем месту на смртној листи.

Повремено се морају навести и четверовезани узрочни ланци.

Тренутно нема службених података о томе јесу ли, барем уназад, подузете критичније анализе медицинских картона како би се утврдило колико је смрти заправо узроковало вирус.

Моје питање: Је ли Немачка једноставно пратила овај тренд опште сумње у ЦОВИД-19? Намерава ли се та категоризација наставити некритички као у другим земљама? Kако онда разликовати стварну смрт повезану с короном и случајну присутности вируса у тренутку смрти?

5. Упоредивост

Страшна ситуација у Италији користи се као референтни сценарио. Међутим, права улога вируса у тој земљи потпуно је нејасна из више разлога – не само зато што се овде примењују и тачке 3 и 4, већ и због тога што постоје изузетни спољни чиниоци који ове регије чине посебно рањивима. Један од тих чиниоца је и повећано загађење ваздуха на северу Италије.

Према проценама WХО-а, ова је ситуација, чак и без вируса, довела до преко 8000 додатних смрти годишње у 13 великих италијанских градова Италије. Од тада се ситуација није битно променила.Kоначно, показало се и да загађење ваздуха увелико повећава ризик од вирусних болести плућа код врло младих и старијих људи. Штавише, 27,4 посто посебно рањивог становништва у овој земљи живи с младима, а у Шпанији чак 33,5 посто. У Немачкој је тај број само седам посто. Поред тога, према проф. Др. Реинхарду Буссеу, шефу Одела за управљање здравством на ТУ Берлин, Немачка је значајно боља од Италије у погледу јединица интензивне његе.

Моје питање: Kоји се напори чине како би се становништво освестило тих елементарних разлика и како би људи схватили да сценарији попут оних у Италији или Шпанији овђе нису реални?

ВИДЕО:

(teleskop.hr)

KOMENTARI



2 коментара

  1. Cp6a says:

    Где извлачите ове мрсомуде? Меркелка би гарант могла да добије још једне изборе, кад би га сад уватила за уши и посадила поред клиничара инфектолога или пулмолога, да види шта је клиника, стварни живот и стварно умирање, пошто то никад није видео, јер тога на Марсу, где пише своје радове, још нема. И да све то понови тим својим колегама, гледајући их у очи. А може и да им отвори очи, да им укаже на заверу њихове владе против немачког народа и свих влада света против својих народа, јер њихова образованост и памет су далеко од тога да могу то да схвате.

  2. Herman says:

    Pa g-đa Merkel ne želi da druka paniku u svojoj zemlji u kojoj još nisu tako drastično umanjene slobode kretanja. Zna ona šta bi to posle značilo. Iskopaće Bili svakog mrtvog da mu napravi dodatnu autopsiju na koronu. I ako to bude to, onda bi morale da se uvedu drastične mere od 48 sati hibernacije društva.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u