NEMAČKI MEDIJI: Agresivni stavovi Andrićevog instituta i Kusturice

NEMAČKI MEDIJI: Agresivni stavovi Andrićevog instituta i Kusturice

13 januara 2014

Kusturica InstitutRad Andrićevog instituta, čiji je direktor Emir Kusturica i dokument koji svedoči o namerama Austrougarske da povede Veliki rat i pre sarajevskog atentata, odnosno, pismo tadašnjeg vojnog guverenera u BiH Oskara Poćoreka iz maja 1913. godine ministru finansija Leonu Bilinskom u Beču, tema je pisanja nemačkih i austrijskih medija, koji, uglavnom, ukazuju na nerelevantnost tog dokumenta.

Minhenski „Zidojče cajtung“ ocenjuje da je time, izgleda propao pokušaj Beograda da se rastereti pripisane krivice, dok dnevnik „Velt“ piše da Poćorekovi predlozi bečkom dvoru ne dokazuju puno.

„U svakom slučaju takvi predlozi znače malo. Oni odslikavaju rapoloženje koje je tada pokretalo bečku politiku. Ali da li su razmišljanja te dvojice, pre drugorazrednih funkcionera, zaista i bili deo vladine politike – veoma je sumnjivo…“, piše „Velt“, navodeći da na kraju krajeva, Austrija sredinom 1914. godine uopšte nije bila spremna za rat, pošto su propali pokušaji rešavanja „Julske krize“.

I nemački tabliod „Bild“ pozabavio se ovom temom i, pišući da Srbija „dokazuje“ nevinost za Prvi svetski rat, navodi da je „srpski nacionalista Gavrilo Princip tačno pre 100 godina, ubistvom austro-ugarskom prestolonaslednika Franca Ferdinanda, pokrenuo Prvi svetski rat“.

Ukazujući da je od 1914. do 1918. godine stradalo 15 miliona ljudi- devet miliona vojnika i šest miliona civila, tabliod, navodi da se Beograd, uprkos tome, želi da oslobodi svake suodgovornosti. Nemačka štampa prenosi i izjavu Ute Fervert, direktorke odseka za istoriju instituta Maks Plank, koja govori o knjizi istoričara Kristofera Klarka „Mesečari“, navodeći da je nemačka publika sa zahvalnošću primila Klarkovo relativno oslobađanje nemačkog carstva od krivice za Prvi svetski rat.

U tekstu „Sećanje na Prvi svetski rat – Srbija se smatra napadnutom“ nemački list „Tagešpigl“ ističe da se „slavni režiser Emir Kusturica prikazuje kao borac protiv „revizije istorije“ od koje Srbija treba navodno da strahuje, a upravo je on nedavno predstavio pismo koje je Poćorek, maja 1913, poslao Bilinskom u Beč“.

„Taj dokument bi trebalo da dokaže da Srbija, navodno, ne snosi sukrivicu za Prvi svetski rat, jer je Austrougarska mnogo pre atentata na prestolonaslednika Franca Ferdinanda u junu 1914. godine bila spremna da napadne Srbiju“, piše „Tagešpigl“.

List navodi da je i predsednik Srbije Tomislav Nikolić kritikovao „neopravdano i bezrazlozložno proglašavanje Srbije a priori krivcem za Prvi svetski rat.

„Indirektno, jedino se u Srbiji Gavrilo Princip gotovo prkosno brani kao preostali srpski nacionalni heroj, dok ga istovremeno građani drugih zemalja bivše Jugoslavije kao takvog ne žele da vide“, ocena je nemačkog dnevnika, koji takođe prenosi da srpski istoričar Danilo Šarenac vidi Principa kao jednog idealistu, a ne kao „profesionalnog ubicu“, koga se čovek, dakle, ne bi mogao dovesti u vezu sa modernim teroristima, poput onih iz Al-Kaide.

„Tagešpigel“ piše da su u Srbiji pojedini mediji Poćorekovo pismo primili s euforijom, a da Šarenac, međutim, smatra da je dokument skoro nevažan.

Kada je reč o knjizi „Mesečari“ (Die Schwandler) australijsko-britanskog istoričara Klarka, to delo se i među nemačkim istoričarima, ipak, kritički razmatra, jer Klark srpsku istoriju stavlja u središte, čak ukazuje i na genocid u Srebrenici 1995. godine i Garvrila Principa naziva teroristom, navodi „Tagešpigel“.

Štampa piše da se ta knjiga u Nemačkoj dobro prodaje, jer se, kako kažu kritičari, u njoj Nemačka oslobađa svoje odgovornosti, dok je u Srbiji, navodi nemačka štampa, to delo probudilo nacionaliste i oni Principa tim više brane kao heroja.

U tekstu pod naslovom „Pucnji iz Sarajeva odjekuju još do danas“, austrijski list „Klajne cajtung“ prenosi izjavu člana Upravnog odbora Instituta Momčila Perišića da je Poćorekovo pismo jedan od najvažnijih istorijskih izvora za proučavanje pitanje krivice i odgovornosti za izbijanje Prvog svetskog rata.

List navodi da je „međunarodno poznati režiser i direktor Andrićevog instituta Emir Kusturica otkrio da namerava da napravi dokumentarac o Prvom svetskom ratu“.

 

„Klajne cajtung“ je preneo i njegovu izjavu za medije u Republici Srpskoj i Srbiji da je „Gavrilo Princip u Sarajevu ubio okupatora, rasistu i antisemitu“.

List ocenjuje da „Srbija na taj način želi da dokaže svoju nevinost u Prvom svetskom ratu, te se i dalje zanosi u starom nacionalističkom razmišljanju“.

„Što je bliže 28. jun 2014. godine, a time i 100 godina od atentata Gavrila Principa na prestolonaslednika Franca Ferdinanda i njegove supruge Sofije u Sarajevu, to se Srbija više bori za svoju ulogu žrtve nemačko-austrijske agresije na početku Prvog svjetskog rata“, piše „Klajne cajtung“, preneli su banjalučki mediji pozivajući se agenciju Srna.

Isti izvor prenosi da je premijer Srbije Ivica Dačić 11. novembra 2013. godine, na dan kada je 1918. godine došlo do primirja, istakao da bi svaki pokušaj da se Srbija obeleži pečatom krivca za Prvi svetski rat „predstavlja pokušaj falsifikovanja istorije, te da se tačno zna da je taj rat bio izraz ekspanzionizma Austrougarske i Nemačke“.

„Dačić je naglasio da se Srbija u oba svetska rata odlučila za pravu stranu… Upravo to što je Srbija u dva svetska rata „zauzela pravu stranu“ još više ističe katastrofalnu politiku bivšeg lidera SPS Slobodana Miloševića, koji je uspeo da njegova zemlja bude bombardovana u ratu na Kosovu 1999. godine od bivših saveznika iz Drugog svjetskog rata – Francuske, Britanije i SAD“, piše „Klajne cajtung“.

Obeležavanje godišnjice Prvog svetskog rata, navodi se u tekstu, pružiće informacije o tome u kojoj meri su intelektualne i političke elite u Beogradu spremne za, kako kažu, kritičko samopreispitivanje.

KOMENTARI



2 komentara

  1. Dunja says:

    11. novembar nije dan pobede nad nemačkom i austrougarskom carevinom, već dan sećanja, 9.maj nije dan pobede nad fašističkom nemačkom, već dan evrope....malo, jadno, bedno...to što su sada napunili banke novcem od kamata, ne znači da ih negde iza krivine ne čeka novi poraz....ovakvi ništa nisu naučili iz svojih poraza i zato Kusta mora da drži časove...

  2. Bojan says:

    Za ovo sto nam sada pokusavaju pripisati jedini krivac je Mihail Gorbacov.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *