НЕМАЧКИ МЕДИЈИ: Ево чији је ЧОВЕК ХАРАДИНАЈ

NEMAČKI MEDIJI: Evo čiji je ČOVEK HARADINAJ

19 marta 2019

Otkud to da se kosovska Vlada opire zahtevima Sjedinjenih Država da ukine takse? Otuda što premijer Ramuš Haradinaj i neke zapadne zemlje u drakonskim carinama vide način da se spreče razgovori o „razgraničenju“.

Posete gostiju iz inostranstva Prištini prethodnih godina obično su se završavale nasmejanim fotografijama. Međutim od novembra – kada je Kosovo uvelo drakonske carine od 100 odsto na robu iz Srbije i BiH – diplomate i političari napuštaju Prištinu uz poruke vladi Ramuša Haradinaja da se mane tog posla.



Naređali su se tako evropski komesar za susedstvo Johanes Han, predstavnici američkog Saveta za nacionalnu bezbednost i Stejt dipartmenta, savetnici nemačke kancelarke, predstavnik britanskog ministarstva spoljnih poslova, a na adrese kosovskog i srpskog predsednika stigla su čak dva pisma američkog kolege Donalda Trampa.

Međutim gostima je Haradinaj odgovarao da takse neće biti ukinute dok ne Beograd ne prizna Kosovo. Otkud to da se prištinska garnitura opire čak i američkim zahtevima? I koliko će to potrajati?

Podele u Prištini

Odlučnost premijera Haradinaja koji je lider takozvane „ratne“ koalicije više ne dele partneri koji su mu pomogli u izglasavanju odluke. Tenzije u Prištini posebno rastu nakon što su SAD preduzele i konkretne mere protiv Kosova kao što su bile odbijanje vize Ramušu Haradinaju, otkazivanje posete komandanta Nacionalne garde Ajove Kosovu, ali i poruke da će „razmotriti druge aspekte naše saradnje i preispitati da li i njih takođe treba ograničiti“ zbog „problematične akcije“ koja ugrožava dalju normalizaciju.

Ipak, Haradinaj uspeva da odoli pritiscima i međunarodnih zvaničnika i sopstvenih koalicionih partnera, što srpski predsednik Aleksandar Vučić često uzima kao dokaz da ti pritisci nisu iskreni i da iza kulisa postoji zapadna podrška Haradinaju.

Sa tom ocenom se ne slaže Agon Maljići, analitičar iz Prištine i urednik političkog bloga sbunker.net. „Smatram da je pritisak realan. Međutim, Haradinaj mu odoleva zbog složene situacije – jedini izlaz bi bilo njegovo uklanjanje sa pozicije premijera što je teško izvesti bez prevremenih izbora, a trenutno se čini da niko, pa ni opozicione stranke, nije spreman za izbore“, kaže Maljići za Dojče Vele.

Maljići dodaje i da iako je „tehnički moguće rekonstruisati vladu uz isti saziv skupštine“, za tako nešto je neophodna saglasnost opozicione Demokratske lige Kosova da se pridruži vladi. No za tu stranku koju predvodi bivši premijer Isa Mustafa bi ulazak u Vladu bio „skup politički potez“, kaže Maljići.

Sa njim je delimično saglasan i Miodrag Miki Marinković, politički analitičar iz severne Mitrovice. Marinković smatra da Haradinaj uživa podršku pojedinih zemalja EU – ali ne jer bi te zemlje bile za takse, nego jer takse vide kao sredstvo da se zaustave ideje o promeni granica na Balkanu.

„U pojedinim zapadnim zemljama, poput Nemačke, Velike Britanije i donekle Francuske, postoji određena tolerancija za stav premijera Kosova oko taksi. Takav stav nije eksplicitno artikulisan, ali se naslućuje iza mlakih reakcija“, kaže Marinković za Dojče Vele.

Marinković primećuje veliku razliku između pristupa američke i administracije EU sa jedne, i drugih zapadnih zemalja sa druge strane. Istu paralelu uočava na kosovskoj političkoj sceni. „Inicijator ideje o podeli teritorije, predsednik Tači, javno zagovara ukidanje taksi, dok Haradinaj kao protivnik te ideje, na iznenađenje svih, tvrdoglavo odbija njihovo ukidanje ili ih uslovljava priznanjem Kosova u trenutnim granicama“, navodi Marinković.

U beogradskoj čaršiji zato kruži priča da Haradinaj navodno više nije američki nego „nemački čovek“.

Upotreba carina

Ovo nije prvi trgovinski rat koji je podigao tenzije između Beograda i Prištine i privukao pažnju svetske diplomatije. U leto 2011. nakon zastoja u pregovorima oko carinskog pečata, vlada Kosova odlučuje da kao kontrameru na srpski embargo uvede sopstveni embargo. Kako Priština tada nije imala nikakvog uticaja na severu Kosova, tadašnji premijer Tači odlučuje da pošalje specijalne jedinice Kosovske policije da preuzmu prelaze Jarinje i Brnjak.

U toku te akcije dolazi do sukoba sa lokalnim stanovništvom, a jedan pripadnik Kosovske policije je ubijen. Godinu dana nakon incidenta, Tači je ocenio da je „odluka o slanju bezbednosnih snaga Republike Kosova na prelaze 1 i 31 bila odlučujuća za pokretanje svetske diplomatije u cilju normalizacije stanja na severu Mitrovice.“

Da li Priština opet vidi carinski rat kao način da pogura pregovore u smeru koji joj odgovara? Nove carine došle su nakon 13 meseci stagnacije u implementaciji Briselskog sporazuma, budući da od integracije pravosuđa, oktobra 2017. nije bilo značajnih pomaka.

Ipak, Miodrag Miki Marinković smatra da današnja situacija nije u potpunosti uporediva sa događajima iz 2011, upravo zato što je tada postojao međunarodni konsenzus o „instaliranju kosovske jurisdikcije nad prelazima na severu Kosova“. Današnja situacija je, kaže, opasna upravo jer je odraz neslaganja međunarodnog faktora po pitanju konačnog dogovora Beograda i Prištine.

„Takva kriza je vrlo opasna jer je već dovela do zaoštravanja odnosa na terenu i pogoršanja bezbednosne situacije pa vrlo lako može eskalirati u otvoreno nasilje“, smatra Marinković.

S druge strane, kao i tenzije 2011. i današnja situacija ide na ruku kosovskim vlastima, ukoliko se pretpostavi da je zvanična pozicija Kosova upravo ona izneta u nedavno usvojenoj Platformi za dijalog – „priznanje u postojećim granicama“, dodaje Marinković.

Da je ovom odlukom Haradinaj ojačao poziciju da se Kosovo ne sme deliti, smatra i Agon Maljići. Haradinaj bi, kaže, takse mogao da ukine bez značajnijih posledica po svoju političku popularnost, ali je očito pod ovim uslovima želi da spreči nastavak dijaloga.

„Iako je odluka o taksama popularna, ljudi ipak uzimaju u obzir efekat odluke na odnose sa SAD. Haradinaj ima prostora za politički manevar po ovom pitanju bez trpljenja veće štete, ali čini se da je odlučan da ostane pri svojoj poziciji. To ukazuje na to da je njegova prava namera sprečavanje nastavka dijaloga“, zaključuje Maljići za Dojče Vele.

(Dojče vele)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *