НЕМАЧКИ МЕДИЈИ о Црногорцима

NEMAČKI MEDIJI o Crnogorcima

27 jula 2018

Štampa na nemačkom jeziku se bavila i Crnom Gorom – povodom izjave Donalda Trampa o „agresivnim Crnogorcima“. Takođe, tema je i rasprodaja crnogorske obale tajkunima u trci za profitom koja šteti životnoj sredini, prenosi Dojče vele.

Novinar Noje cirher cajtunga Andreas Ernst piše:

„Da li nam je od koristi ili nam više šteti?Američki predsednik Tramp još nije zaključio svoju evaluaciju NATO. S jedne strane postoje takvi kao što je Nemačka, koji štede na izdacima za odbranu a lepo su se raskomotili pod američkim nuklearnim štitom.



To je, kako kaže Tramp, ’tužno, vrlo tužno’. S druge strane, zemlje-članice su se obavezale da će te izdatke povećati: 2018. za 34 milijarde dolara.

Deo toga bi trebalo da dobije američka industrija oružja koju je predsednik reklamirao na samitu NATO. To bi onda bila dobra strana vojne alijanse.“

– Ali, tu je i član 5 ugovora NATO: slučaj napada na jednu državu koji sve saveznike obavezuje da joj pomognu, jer je to napad na čitav Savez. To je za Trampa neprijatno. Kada bi, na primer, bila napadnuta Crna Gora, upitan je Tramp u jednom intervjuu, ’zašto bi moj sin išao tamo i branio je?’ –

Predsednik je odgovorio da se i sam to pita: „Crna Gora je mala zemlja sa snažnim i veoma agresivnim ljudima. Oni bi mogli postati agresivni i  bravo! Eto nama Trećeg svetskog rata.“

„Posle ovoga se isplati mala činjenična provera. Tvrdnja br. 1: Crna Gora je mala zemlja. Tačno: 625.000 stanovnika živi na 13.812 kvadratnih kilometara. Tvrdnja br. 2: Crnogorci su snažni. Delimično tačno: nacionalni sport jeste vaterpolo, ali gotovo svi Crnogorci ga uglavnom samo gledaju. Tvrdnja br. 3: Crnogorci su agresivni, vrlo agresivni. Tu postaje komplikovano. Misli li Tramp na borbe Crnogoraca protiv Osmanlija, kojima nikad nije uspelo da ostvare potpunu dominaciju nad njihovom zemljom? – Teško. Uz to, radilo se o odbrambenim ratovima. Među susedima iz bivše Jugoslavije, Crnogorci su na sasvim drukčijem glasu. Oni važe kao, pa, recimo, ne baš agilni, pre svega muškarci. Primer: u Pivi se tradicionalno održava takmičenje u ležanju. Pobednik je onaj koji najduže leži“.

Poglavlje 27 – najveće i najteže 

Crnom Gorom se bavi i minhenski dnevnik Zidojče cajtung, ali iz sasvim drukčije perspektive: „Crna Gora reklamira svoju netaknutu prirodu. Ali njoj prete korupcija i nepotizam“, piše autorka članka Brigite Kramer: „Glavni grad Podgorica je iza brda.

Tamo vlada ne čini mnogo kako bi očuvala prirodnu lepotu i bogatstvo vrsta na obali. Pri tome se Crna Gora ustavom definiše kao ekološka država. Nema nijednog morskog područja pod zaštitom. Ribari sa dinamitom nekažnjeno love. Kanalizacija države neprečišćena otiče u more. Crna Gora ima nešto manje od 650.000 stanovnika i tri veća grada. A vlažno područje nekadašnje ulcinjske solane je isušeno. Tamo gde su se nekad odmarale ptice selice, sada bi trebalo da nastane hotelski kompleks.“

Nakon objašnjenja da „se uvale prodaju investitorima iz Rusije, Egipta ili Ujedinjenih Arapskih Emirata da bi tu nastale luke za jahte, vile, hoteli, odmarališta“, Kramerova, koja obalu upoznaje uz pomoć jednog ekološkog aktiviste i filmskog autora, razgleda hotel As u Perazića dolu. „Strm i upola dovršen put pun serpentina vodi u tesnu petrovačku uvalu.

Jedan ruski investitor je tu mesecima eksplozivom rušio stenje na strmoj obali da bi napravio mesta za ogroman hotel. On nikada nije završen. Investitora više nema, započeta zgrada propada. Dvadeset spratova, stotine soba sa prozorima bez stakala i pogledom na more (…)“

Ekološki aktivista objašnjava autorki teksta da „je svaki put kada je neki potez zemlje proglašavan za posebno dragocen, taj potez kasnije nuđen na prodaju“. Situacija je „mračna“ i ekološki aktivisti su zatražili podršku kolega iz Italije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Albanije okupljenih u organizaciju One Adriatic.

Ali, nema finansijskih sredstava za zaista ozbiljan rad. Poslednja nada su uslovi za prijem Crne Gore u Evropsku uniju, jer je u pregovorima poglavlje 27 – životna sredina i klimatske promene – najveće i najteže. „Izveštaj Evropske komisije o napretku Crne Gore podseća da su na planu vodoprivrede i uklanjanja otpada potrebna još velika nastojanja a u zemlji, kao što piše u izveštaju, nema dovoljno upravnih kapaciteta na nacionalnom i lokalnom nivou“, piše, između ostalog, Brigite Kramer za Zidojče cajtung.

KOMENTARI



2 komentara

  1. Kulak says:

    Crna Gora? Tamo je narod bolji od vlasti. A u rvackoj? E, u rvackoj je vlast užasna, a narod još gori od vlasti.

  2. Velika Metla says:

    Nisu to crnogorci nego montenegrini! Daleko su oni od crnogoraca! Predaleko!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *