НЕМАЧКИ ПОЛИТИЧАР ТВРДИ: Бомбардовање СРЈ срушило светски поредак!

NEMAČKI POLITIČAR TVRDI: Bombardovanje SRJ srušilo svetski poredak!

31 maja 2020

Agresija NATO na tadašnju SRJ nije bila mirovna akcija, nego intervencija bez pravnog utemeljenja. Najavila je rušenje svetskog poretka i krupne promene u Evropi. Bio je to rat, koji je doneo novo stanje stvari gde velike sile, u sve većoj meri, diktiraju događaje i odnose među državama. Istovremeno, pravo naroda, utemeljeno i u Povelji UN, izgubilo je na značaju. Promena koju je donela agresija NATO na SRJ mogla bi da se oceni kao fatalna.

Ovo kaže nemački levičar dr Gregor Gizi, lider Partije evropske levice. Po profesiji pravnik, godinama je predvodio nemačku parlamentarnu frakciju partije Levica. Odmah po otpočinjanju bombardovanja SRJ, Gizi je upozoravao na katastrofalne posledice razaranja naše zemlje koja nikog nije napala. Ovaj doajen nemačke i evropske politike uzaludno je, u proleće 1999. apelovao na poslanike Bundestaga da preispitaju angažman Nemačke.



Tom intervencijom UN su, kako ste tada ocenili, izgubile svoj uticaj na NATO. U čemu se to danas ogleda?

– Vojni momenat dominira u strategijama mnogih vlada, a na međunarodnom polju je sve jači. Stupili smo u novu fazu trke u naoružavanju. Više od dve milijarde troši se godišnje za vojnu opremu. To je, nesumnjivo, ogromna pretnja svetskom miru i nedopustivo arčenje resursa koji bi mogli da se iskoriste za dobrobit čovečanstva.

Još tada ste upozorili da je agresija NATO zapravo napadački rat, a nipošto mirovna misija?

– Ljudska prava važe univerzalno. Nemoguće ih je, međutim, garantovati ako se, prilikom njihovog kršenja prst uvek upire u druge. Humanitarne katastrofe ne rešavaju se ratom, nego isključivo solidarnošću.

Šta je, po vašem mišljenju, cilj misije Kfora na Kosovu? Da li je vojnicima Bundesvera tamo mesto?

– Problem sa takvim misijama Bundesvera u inostranstvu je što se one otpočinju bez promišljanja mogućeg okončanja. U većini slučajeva, to u državama ili između njih stvara situacije u kojima je potrebno stalno prisustvo vojnika da nanovo ne bi došlo do zaoštravanja upravo tog stanja, nastalog prisustvom vojnika.To je začarani krug. Bundesver nije trebalo da učestvuje u ratu protiv SRJ, niti da šalje trupe na Kosovo.

Šta je nastalo na Kosovu tokom ove dve decenije? Delite li mišljenje da je reč o mafijaškoj državi?

– Deo elite na Kosovu očigledno nije sasvim izašao iz streljačkih rovova, dakle nije ni stupio u demokratiju. Ipak, i na Kosovu ima novih generacija koje ne žele da se pomire sa korupcijom i nepotizmom. Stanovništvo će morati da se odluči kome će u budućnosti poveriti vođenje zemlje.

Nemačka vlada je protiv razmene teritorija na Kosovu, a vi?

– I to je posledica pogrešne odluke da se Kosovo jednostrano i bez saglasnosti tadašnje SRJ izdvoji iz jugoslovenske državne teritorije. Naposletku, u nekom trenutku u budućnosti, ipak neće moći da se izbegne pronalaženje dogovora koji mogu uključivati i teritorijalnu razmenu, a zatim ozvaničenja, stavljanjem na papir.

Šta je rešenje za situaciju na Kosovu? Zašto međunarodna zajednica ćuti dok Albanci uništavaju pravoslavne svetinje?

– Sloboda religije jedan je od osnovnih postulata demokratske pravne države. Države koje su, svojim vojnim napadima, podstakle odvajanje Kosova od SRJ, moraju da se postaraju za to da bude osigurana sloboda veroispovesti, kao i da bude sačuvano pravoslavno nasleđe, a u okviru njega, srpske svetinje. Nadajmo se da će nove generacije političara u Srbiji i na Kosovu doći do pravila i poretka koja će imati razuma i smisla.

Kako vidite budućnost EU u senci „bregzita“, migrantske krize i krize izazvane koronom?

– EU je u teškoj krizi, jer nacionalni egoizam jedne zemlje otežava zajednička rešenja koja bi odgovarala i drugim državama. Usredsređenost na ekonomske zakonitosti i slobodu kapitala uništila je evropsku ideju. To je veoma očigledno na rastućem okretanju Brisela od Italije u pandemiji korona krize. Pomoć Brisela usledila je sa velikom zadrškom i zakašnjenjem. Nema budućnosti za EU u kojoj je svaka zemlja orijentisana samo na svoje interese i prednosti, a socijalna dobrobit gubi na ceni.



A budućnost Zapadnog Balkana i Srbije? Da li je ona u EU, NATO ili u drugim savezima, ka istoku, Rusiji i Kini?

– U Evropi nećemo stići daleko, usled ponovno podgrejane konfrontacije na liniji Istok-Zapad. Moramo da izađemo iz takve, pogrešne logike.

Šta mislite o aktuelnoj spoljnoj politici Nemačke?

– Nemačka, nažalost, nije iskoristila svoju šansu da, po okončanju Hladnog rata, postane svetski priznat posrednik u konfliktima. Umesto toga, ona pušta da je SAD uvuku u ulogu svetskog policajca i u novu konfrontaciju sa Rusijom, što treba da se protegne i na Kinu. Nemačka i Evropa morale bi, napokon, da nauče da artikulišu svoje spoljnopolitičke interese nezvisno od SAD i bez uticaja Vašingtona.

Izjavili ste da „Nemačka više u ovom veku ne bi smela da bombarduje Beograd“. U kojoj meri je to opteretilo bilateralne odnose?

– Ni do danas odnosi nisu normalizovani, nažalost, ostali su opterećeni. Pre svega, izdvajanje Kosova bilo je to što je dovelo do narušavanja ljudskih prava, na koje se danas svi secesionisti pozivaju. Bilateralno, dve vlade su odavno spoznale da miran i uspešan razvoj prilika na Balkanu nije moguć bez saradnje, i da jedni drugima moramo ići u susret.

Evropa se drastično demografski promenila nakon migrantske krize. Mogu li se migranti integrisati u evropske narode?

– Da, to se svakodnevno događa u stotinama hiljada slučajeva u Evropi, svakako i u Nemačkoj. Ti ljudi su izbegli od rata, čemera i siromaštva i imaju ista prava na budućnost sa svojim porodicama kao i svi drugi. Nedopustivo je što Evropa dozvoljava da se ljudi dave u Sredozemlju, ili vegetiraju u izbegličkim kampovima u kojima ne postoji ni minimum uslova za dostojanstven život. Možemo i moramo da pomognemo, ali pre svega tako što ćemo ukloniti uzroke njihovog izbeglištva, da bi ti ljudi dobili perspektivu za život u svojim domovima.

Otpor prema migrantima raste uporedo sa brojem slučajeva nasilja. Šta se tu može učiniti?

– Ljudi koji su kod nas moraju da dobiju mogućnost da uče, studiraju i rade. Ogromna većina njih želi u Nemačkoj, kao i drugim zemljama, da izgradi novi život, nastoji da se integriše. Ako to bude omogućeno brže i jednostavnije nego do sada, biće i manje problema. Krivična dela moraju se, naravno, procesuirati, bez obazira na činjenicu odakle počinioci dolaze.

Gde je levica u današnjem odnosu snaga na internacionalnom „parketu“?

– Postoje razvojni procesi, kao recimo u Portugaliji, u kojima levica učestvuje u velikoj meri, pa se tamo evrokriza ne prelama preko leđa srednjih i siromašnih slojeva građana. Sveukupno, na evropskom nivou, levica bi morala da postane jači faktor da bi zaista mogla značajno da utiče na razvoj budućih događaja. Tek tada će jedna levičarska vlada, kao ne tako davno u Grčkoj, odoleti pritiscima EU i MMF, da donese mere koje će alarmantno skresati socijalna prava građana.

Zašto su desne i ultradesne stranke u punom zamahu?

– Ne treba biti u zabludi. Ove stranke su, ipak, manjina. One ne nude rešenje problema, nego samo tobožnje krivce. Tačnije, one koje desničari promovišu kao odgovorne za te probleme. Demokratske partije moraju mnogo efikasnije da sagledaju socijalnu celinu i neophodnost postojanja kohezije društvene zajednice. Posledica tog procesa biće ostvarenje demokratskog cilja, a to je smanjivanje plodnog tla za desničarske parole.

KOMENTARI



7 komentara

  1. Za Srbiju says:

    Humanitarna katastrofa stiže u Nemačku. Ako krenete da se branite od Islamista, da bi svet sprečio humanitarnu katastrofu, treba da vas bombarduje i podeli na nekoliko državica, pre ujedinjenja u 19. veku.

  2. milorad2 says:

    To je bio KRAJ UN i medjunarodnog prava i povelje UN,od onda to je samo podguzni papir i to je SVIMA JASNO,nije ni čudo onda što se svi naoružavaju:)Medjutim to našu spoljnu politiku čini daleko lakšom,samo treba proceniti ko ima JAČU i spremniju vojnu silu i biti sa njima saveznik:)Sve će se uskoro rešavati tenkovima.

  3. Zoran says:

    To je ono sto ja zeni proicam odavno, bar 10 godina. Kazem: Njima je pocelo lose kad su nas bombardovali.

  4. RASPUCHIN says:

    Nemojte tako švabe! Sve se zna. Počelo je sve to mnogo ranije a upravo ste vi , švabe , ti koji ste počeli sa rušenjem svjetskog poretka i napadom na SRBski narod. Da li Vam , vajni švabski političaru , bar nešto znači datum 02.01.1989.g.?

  5. Pravda stize polako ali sigurno stize says:

    Dr. Gregor Gisi je pametan covjek i steta sto nije na visem polozaju u Njemackoj.

  6. Rista says:

    Ovaj tip glumi internacionalistu i gori je od Soroša. Nema ništa ni lepo ni korisno a najmanje utešno u onome što on priča protiv Srba. A priča. Gde god je pomenuo Srbe, bio je na strani nacista i šiptara. Ulickane reči. Poruka je - Srbi ima da potpišu kad tad. Čudo jedno koliko naš narod naseda na pola našminkane reči. Ne vidim ko ga je intervjuisao, a i ne interesuje me jer znam - neki albanac koji govori srpski. To što je propao neki svetski sistem uopšte ništa ne znači i ne menja za Srbiju. Onaj ko je zaista prošao kroz armagedom je Srbija i Srbi. Priča se naveliko i svuda samo o nekoj podeli srpskih teritorija ali se nigde više ne spominju srpske teritorije koje su hrvatski nacisti ispraznili, BiH teritorije Sra, pogromi u Crnoj Gori...Jeste, Srbi zaboravnjaju. Aj Srbi be opametite se i pustite vodu posle čitanja kojekakvih gluposti nacističkih naroda.

    • RASPUCHIN says:

      Konačno jedan pametan komentar. Jedino bi se moglo dodati par sitnica. Autor bi mogao biti šiptar , kao što Vi kažete , ali lako i neki 'rvat ili balija. Naveo sam 02.01.1989.g. ali mogu se vratiti i malo dublje u prošlost. UN i svjetski poredak su sušeni kada je na čelo UN-a došao nacista Kurt Valdhajm. Mislim da pametnom ne treba objašnjavati.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *