НЕМЦИ ОТКРИВАЈУ КО ЋЕ БИТИ НОВИ ПРЕМИЈЕР КОСОВА! Србе чека хаос и рат!

NEMCI OTKRIVAJU KO ĆE BITI NOVI PREMIJER KOSOVA! Srbe čeka haos i rat!

27 maja 2017

Za sada je samo jedno potpuno izvesno: Kosmet će nakon izbora 11. juna dobiti novog šiptarsko-okupatorskog premijera, pošto se dosadašnji prvi čovek izvršne vlasti Isa Mustafa odrekao kandidature.

ŠIPTARSKE PARTIJE

Najmoćnija partija na Kosmetu, Demokratska Partija Kosmeta (DPK), koju nakon izbora Hašima Tačija na mesto okupatorskog predsednika preuzeo sadašnji predsednik šiptarskog parlamenta Kadri Veselji, na opšte iznenađenje je bukvalno na samo pola sata pre isteka zakonskog roka napravila dogovor o predizbornoj koaliciji sa Alijansom za Budućnost Kosmeta Ramuša Haradinaja, pokretom Nisma Fatmira Ljimaja i desetak manjih partija.

Javnost je još više iznenadilo što je Veselji digao ruke od kandidature za mesto premijera.

On će predvoditi listu izbornu listu, ali je kandidat ove koalicije za mesto premijera Ramušu Haradinaj kojeg Srbija i dalje krivi za ratne zločine tokom i nakon rata 1998-1999. Srbija i dalje traži njegovo izručenje.

Privođenje u Francuskoj, gde je proveo skoro četiri meseca, Haradinaju je svakako diglo rejting među šiptarskim glasačima koji ga smatraju jednim od najvećih boraca za slobodu.

Veselji, Haradinaj i Ljimaj su tako napravili takozvani „ratni blok“ – njih trojica spadaju među najpoznatije vođe Oslobodilačke vojske Kosmeta. Reklo bi se „prirodna“ koalicija, ali ju je malo ko zaista i očekivao, kada se pogleda prošlost odnosa ovih partija.

DPK je u proteklom mandatu bila u koaliciji sa Demokratskim Savezom Kosmeta Ise Mustafe, dok su Haradinaj i Ljimaj bili u opoziciji i među najljućim kritičarima Vlade.

Odnosi između Veseljija, Haradinaja i Ljimaja nisu bili dobri – politički niti privatno. Fatmir Ljimaj je nekada i sam bio u DPK ali je ovu partiju napustio upravo zbog dolaska Kadrija Veseljija na njeno čelo, i zajedno sa nekadašnjim portparolom OVK Jakupom Krasnićijem osnovao novu partiju – Pokret Nisma.

Očigledno je međutim da su Veselji, Haradinaj, Ljimaj i ostali procenili da jedino ovako mogu da osvoje najviše glasova i obezbede mesto mandatara nove vlade.

Drugi, kolokvijalno rečeno „mirovni blok“, predstavlja koalicija Mustafine stranke sa partijom Alijansa Novo Kosmet (AKR) jednog od najbogatijih Albanaca Bedžeta Pacolija.

Mustafa je prepustio eventualnu premijersku poziciju dosadašnjem ministru finansija Avdulahu Hotiju. Mnogi analitičari kažu da je najveća preporuka Hotija – osim doktorske titule i nesporne stručnosti – to što je on vrlo lojalni sledbenik Ise Mustafe.

Treći kandidat za premijera je lider pokreta Samoopredeljenje Aljbin Kurti, poznat po vrlo otvorenom angažovanju za ujedinjenje Kosmeta i Albanije.

Ova partija je vodila intenzivne razgovore i sa DSK, ali i Pacolijem o mogućoj predizbornoj koaliciji.

Insajderi međutim kažu da je Kurti imao prevelike zahteve i zato nijedna od tih stranaka nije prihvatila da bude u koaliciji sa njim. Aljbin Kurti je u nedelju predstavio program za mesto premijera gde se najviše pažnje posvećuje teškom ekonomskom stanju na Kosmetu.

Indikativno je međutim da Kurti pazi da nikada ne upotrebi konstrukciju „država Kosmet“ nego uvek govori o „republici“ što je podgrejalo debatu o tome da ovaj pokret uopšte ne priznaju državu Kosmet nego tvrdokorno smatra da Kosmet i Albanija treba da budu jedna država.

Skoro je potpuno izvesno da će jedan od pomenute trojice – Haradinaj, Hoti, Kurti – postati premijer. Šiptarsko-okupatorski parlament broji 120 poslaničkih mesta za koje se nadmeće pet koalicija, 19 političkih partija i dve građanske inicijative.

Okupatorski ustav predviđa i takozvanu „pozitivnu diskriminaciju“ koja manjinama garantuje najmanje dvadeset poslaničkih mandata – deset Srbima i deset ostalim manjinama.

SRPSKE PARTIJE

Što se srpskih partija tiče: one su retko kada bile tako podeljene kao pred ove izbore. Dosadašnja Srpska lista je sada podeljena na nekoliko partija, tako da će se i tu voditi žestoka borba za svaki glas.

Za ove izbore su se prijavile četiri srpske političke partije i dve koalicije. Svoje poslanike u parlamentu će po ključu svakako imati i Bošnjaci, Turci, Romi, Aškalije…

Ustav šiptarskih okupatora na Kosmetu takođe predviđa da poslanici manjina moraju da budu u Vladi Kosmeta, što znači da će oni morati da sede u istom kabinetu sa Haradinajem, Kurtijem ili Hotijem.

Izvesno je da u skoro svim velikim partijama (sem u pokretu Samoopredeljenje, koje ide samostalno) ima puno nezadovoljnih, jer su mnogi ostali van lista.

Predstavnici međunarodne zajednice zahtevaju da na listama ne budu osobe za koje se sumnja da su umešane u korupcionaške i kriminalne afere, ali je to samo delimično ispoštovano.

DPK je u tom pogledu bila najdoslednija, jer je precrtala dosta poslanika i funkcionera koji su pominjani u korupcionaškim aferama. Neki šiptarski analitičari kažu da glasači moraju da kazne sve političke partije koje nisu sa lista izbacile osumnjičene za korupciju tako što tim partijama jednostavno neće dati glas.

Ali je to slaba uteha pošto je glasačima u jeku predizborne kampanje prilično teško da prepoznaju ko je zaista ogrezao o kriminal.

Uočljivo je međutim da na partijskim listama nema nekih osoba za koje se polujavno šuška(lo) da bi mogle da budu na listi Specijalnog suda za zločine OVK, koji bi u Hagu ove godine trebalo da objavi prve optužnice.

Tako među kandidatima za poslanike nisu Agim Čeku, Azem Sulja, Šukri Buja… Ali su na listama neka imena za koje se takođe šuška(lo) da bi mogla biti na optuženičkoj klupi (Haradinaj, Veselji, Ljimaj…).

Tako da faktor Specijalni sud ne može da se uzme kao odlučujući u određivanju kandidata za poslanike. Uostalom i u Specijalnom sudu tvrde da oni za sada nemaju nikakvu zvaničnu informaciju ko bi mogao biti optužen za ratne zločine. Ipak procenjuje se da će ovaj sud biti spreman za početak rada negde sredinom juna.

GLASAČKE LISTE

Glasačke liste nisu (barem do sada) očišćene do kraja. Kosmet ima zvanično oko 1,7 miliona stanovnika ali 1,9 miliona glasača!

U Centralnoj izbornoj komisiji kažu da je to zbog toga što su na listama ostali i građani Kosmeta koji žive u inostranstvu, ali i iseljeni Srbi. CIK je nedavno potpisala ugovor i sa predstavnicima Evropske unije na Kosmetu, koja će za ove izbore poslati stotinak posmatrača.

Zbog predizbornih koalicija i žestoke borbe za vlast, za ove izbore vlada veće interesovanje nego za prethodne.

Sasvim je izvesno da će Kosmet da dobije novog premijera, ali izazovi i problemi ostaju oni stari: teško ekonomsko stanje, demarkacija granice sa Crnom Gorom, stvaranje Zajednice srpskih opština, dijalog sa Beogradom, izručenje optuženih za ratne zločine, borba protiv korupcije i kriminala, stvaranje uslova za liberalizaciju viza…

(Dojče vele)

 

KOMENTARI



Jedan komentar

  1. Pastrovic says:

    I Knin je bio Srbija, ali Srbi ne mare previse za imanjem. Da nam se svi cergari duboko poklone!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *