NENAD KECMANOVIĆ: Krajnje je vreme da se Republika Srpska osamostali i pripoji Srbiji kao što većina Srba želi

NENAD KECMANOVIĆ: Krajnje je vreme da se Republika Srpska osamostali i pripoji Srbiji kao što većina Srba želi

3 decembra 2013

Nenad KecmanovicPiše: Nenad Kecmanović

Duže od deceniju i po na dnevnom redu međunarodnog protektorata u BiH nalazi se jedan te isti prioritet: reintegracija države.

Sporna je već sama upotreba pojma reintegracija u ovom kontekstu, jer pogrešno podrazumeva da je BiH pre rata bila integrisana, pa je samo valja vratiti u status eks ante. SR BiH jeste bila integrisana, ali u okviru federalne države i pod jednopartijskim režimom, a raspala se već na prvom koraku u samostalnost i demokratiju. Bili su dovoljni slobodni izbori da se ispostavi da u BiH ne žive građani, Bosanci i Hercegovci, nego Srbi, muslimani i Hrvati, a raspad Jugoslavije međusobno ih je ratno zavadio oko budućnosti zajedničke države i njene unutrašnje organizacije. Elem, ne može se govoriti o njenoj reintegraciji, nego samo o integraciji, ali prethodno bi trebalo utvrditi da li bi integracija države bila bolja i da li je žele svi državotvorni narodi. To prethodno i suštinsko pitanje niti ko postavlja niti nudi odgovor, a iz Vašingtona, Brisela i Sarajeva samo se uporno ponavlja: reintegracija, pa reintegracija, iz dana u dan, po milion puta.

Menjaju se samo protektori (Vestendorp, Petrič, Ešdaun, Švarc Šiling, Lajčak, Incko) i forme da se reintegracija silom nametne. Traže da „govorimo jednim glasom“, da izvršimo „ustavne reforme“, da stvorimo „funkcionalniji sistem“, da se „sami dogovorimo“ i slično, ali to nikako ne daje očekivani rezultat. Baš kao što ga nisu dali ni otimanje entitetskih nadležnosti, nametanje zakona, smenjivanje funkcionera, pretnje, ucene i pritisci. Da tako postupa pojedinac, za njega bi odavno svi rekli da je osion, tvrdoglav, glup, dosadan i slično, a pošto se radi o tzv. međunarodnoj zajednici, onda, naravno, nije zgodno. Ali, opet, čudno je da se ne nađe neko dovoljno fleksibilan i uticajan u toj velikoj i moćnoj „međunarodnoj zajednici“, pa da kaže: „Hajde, ljudi, da se već jednom manemo ćorava posla i da pokušamo da našu politiku uskladimo sa realnim procesima na brdovitom bosansko-hercegovačkom terenu!“

Na primer, pošto RS dobro funkcioniše, a Federacija sve gore, da ukinemo preskupe kantone i veći entitet podelimo na Herceg-Bosnu i Bošnjačku republiku. Zatim, da im vratimo izvorne dejtonske nadležnosti i izvršimo maksimalnu decentralizaciju BiH. Da bošnjačkim liderima objasnimo da nemaju pravo na celu BiH i da nema smisla da žive zajedno s „ustašama“ i „četnicima“. I napokon, pošto se sve to mirno i izvede, da tri naroda u BiH upitamo da li žele da ostanu u okviru konfederacije tri pretežno nacionalne republike ili hoće da žive u odvojenim državama.

U retkim sadržajnijim istupima međunarodnih zvaničnika povremeno se može pročitati ponešto što bi trebalo da objasni zašto to uporno neće da učine, odnosno zašto i dalje insistiraju na reintegraciji kada bi, baš obrnuto, dezintegracija bila mnogo prirodnije i lakše izvodivo rešenje. Kaže se, na primer, da te „državice ne bi bile samoodržive“. To nije tačno, jer ni u teoriji ni u praksi nisu utvrđeni minimalna teritorija i broj stanovnika koji bi bili uslov održivosti, a ima dovoljno primera i manjih koje komotno opstaju.

Kaže se, takođe, da bi „veća samostalnost RS i HB vodila u odvajanje i završila u velikoj Srbiji i velikoj Hrvatskoj“. Međutim, niti je takav ishod neminovan niti je sam po sebi sporan. Novija istraživanja pokazuju da sve veći procenat Srba želi baš samostalnu RS, a uvećanjem ni Srbija, kao ni Hrvatska, ne bi veličinom štrčale od evropskog proseka.

Kaže se i obratno, da bi „državna samostalnost RS i HB praktično značila da bi Srbi i Hrvati imali po dve nacionalne države“. Ali, međunarodnim defakto priznanjem Kosova, i Albanci su dobili drugu nacionalnu državu, pa zašto ne bi mogli i drugi narodi. Kaže se i to da „državno osamostaljenje RS i HB ne bi moglo da prođe bez novog ratnog krvoprolića“. Ni to nije tačno, jer RS ima zaokružene i međunarodno priznate granice, ima policiju, ima ustav, predsednika, vladu i parlament, pa i pripremljen referendum o osamostaljenju. A bošnjački lideri, koji prete većinom na popisu, trebalo bi da računaju i na dobrovoljce iz okruženja, a ne samo na one sa bh. državljanstvom.

Kaže se da bi „bošnjačka fildžan država mogla postati mostobran za prodor islamskog terorizma“. Mnoštvo indikatora ukazuje da kantoni sa bošnjačkom većinom već jesu utočište za islamske ekstremiste, ali se oni u bh. multikulturnom okruženju samo lakše kamufliraju. A lokalno stanovništvo ih prećutno više doživljava kao braću po veri, vezu s islamskim svetom i vojne rezerviste, nego kao opasnost.

Kaže se da „BiH treba zadržati na okupu do ulaska u EU, a posle će svakako svi biti pod zajedničkim krovom“. Ispostavilo se, međutim, da je EU suviše daleka perspektiva za BiH, koja već puca po entitetskim i kantonalnim šavovima. A Irci i Katalonci su već legalno zakazali referendume o secesiji, iako su Britanija i Španija članice EU.

Kaže se, napokon, da je BiH „geopolitička nužnost“. Ova bizarna sintagma može da znači i sve i ništa. A verovatno upozorava da nekome moćnom spolja naprosto odgovara da se BiH po svaku cenu što tešnje integriše kao „zamrznuti konflikt“, koji se, prema potrebi, može uvek aktivirati, i ne obazire se na demokratska opredeljenja naroda i političku realnost na terenu. Međutim, taj neko, da je stvarno hteo, to bi i uradio još početkom devedesetih, dok je još lako mogao. Sada je to već teže, a ima i preča posla.

Možda bi se u ozbiljnoj raspravi mogli pronaći i jači argumenti za (re)integraciju zajedničke države, ali ni mirna dezintegracija ne bi smela da bude tabu tema i konačno bi je trebalo bez zazora otvoriti. Za početak na naučnom nivou i uz učešće kako domaćih, tako i evropskih i američkih stručnjaka, a za pokroviteljstvo za jedan takav međunarodni skup valjalo bi se obratiti OHR-u. I, naravno, da ga otvori v. p. Valentin Incko.

(Pressrs.ba – Banja Luka)

KOMENTARI



3 komentara

  1. PETAR says:

    Ako to ne uradi intelektualna elita sva tri naroda , uradiće kao u proteklom ratu fukara i bezbožnici. Zlikovci će da smišljaju čini za zločince,a ovi će da čine, kako znaju i umeju. Pa kom opanci , a kom obojci.

  2. aminem says:

    zbog ovakvih likova sklonih hegemoniji u doba kada normalan svijet razbija podjele i predrasude mi imamo ratove,siromastvo,nacionalizam,primitivizam..

  3. Nikola says:

    Republika Srpska je zaslužila da bude nezvisna! ŽIVELA SRPSKA!!!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *