NENAD POPOVIĆ: Rusija je najperspektivnije tržište za srpsku privredu i toga moramo biti svesni

NENAD POPOVIĆ: Rusija je najperspektivnije tržište za srpsku privredu i toga moramo biti svesni

12 februara 2014

Nenad_Popovic_SkupstinaPiše: Nenad Popović

osle teškog političkog, ekonomskog i socijalnog perioda kroz koji je Rusija prošla tokom devedesetih godina 20. veka, ova zemlja je doživela ekonomski preporod i ponovo postala izuzetno važan faktor na geopolitičkoj mapi sveta. Dolaskom na vlast Vladimira Putina 2000. godine država se konsolidovala, a privreda je otvorena za strani i privatni kapital. Tržište je počelo da funkcioniše po zapadnom modelu, a zahvaljujući rastu investicija i primeni modernih tehnologija, ruska privreda polako postaje jedna od najkonkurentnijih na svetu.

Spoljnotrgovinski suficit koji Rusija svake godine ostvaruje zahvaljujući izvozu energenata omogućio je ovoj zemlji da velike količine novca ulaže u razvoj svoje privrede, vojne industrije i nauke. Ruski ekonomski, energetski i vojni potencijali svake godine su rasli, a sa njima je rastao i politički uticaj Rusije u globalnim okvirima. Taj uticaj je najbolje mogao da se prepozna kroz ključnu ulogu Rusije u rešavanju kriza u Siriji i Iranu, pitanja oko kojih se vodila najveća diplomatska bitka u 2013. godini.

Rusija je vodeći svetski proizvođač energenata, pre svega nafte i prirodnog gasa, koji danas igraju važnu ulogu u političkim i bezbednosnim procesima u svetu. Rusija je u poslednjih nekoliko godina zaokružila svoju energetsku dominaciju u Evropi. S jedne strane, postignuti su sporazumi o izgradnji gasovoda Severni i Južni tok, koje je ruski Gasprom sklopio sa najvećim energetskim kompanijama iz Nemačke, Francuske i Italije. S druge strane, kupovinom akcija naftne kompanije TNK-BP ruska naftna kompanija Rosnjeft postala je najveća naftna kompanija na svetu.

Srbija je uvek kroz istoriju imala posebne bratske i prijateljske veze sa Rusijom. O tome najbolje svedoči prvi član Zakona o trgovinskom i plovidbenom ugovoru između Srbije i Rusije iz 1893. u kojem se kaže: „Srpski podanici u Rusiji i ruski podanici u Srbiji vazda će se smatrati i sa njima će se postupati kao sa članovima naroda najvećma povlašćenoga. Obe visoke ugovornice obavezuju se uzajamno davati obostranim podanicima svaku olakšicu, svaku potporu i svaku trgovinsku korist, koje prirodno potiču iz takvog povlašćenog postupanja te da se tako, ukoliko je mogućno, razvije i unapredi srpska trgovina u Rusiji i ruska u Srbiji“. I danas su ti odnosi definisani važnim međudržavnim sporazumima, kao što su sporazum o slobodnoj trgovini, energetski sporazum, sporazum o vojnoj saradnji, sporazum o saradnji u oblasti građevinarstva, sporazum o obostranom ukidanju viza, a kao kruna odnosa u maju 2013. potpisana je Deklaracija o strateškom partnerstvu Srbije i Ruske Federacije.

SPOLJNOTRGOVINSKA DIVERZIFIKACIJA

Ova deklaracija je plod višegodišnjeg rada nekoliko srpskih vlada i zato ovaj dokument ima posebnu simboliku jer dokazuje da srpske vlade različitih političkih orijentacija mogu zajedno da rade za dobro zemlje i ka istom cilju. Ova deklaracija je dokaz da u srpskoj politici promenom vlade život ne mora da počinje ispočetka. Uređene demokratije imaju kontinuitet i ova Deklaracija je dobar primer da je to moguće i u Srbiji.

Bliža saradnja sa Rusijom je šansa da Srbija obezbedi spoljnotrgovinsku diverzifikaciju, odnosno da izbegne da kao država zavisi ekonomski samo od jednog partnera. Srbija treba da teži tome da uravnoteži strukturu svog izvoza, koji je sada preko 60 odsto orijentisan ka Evropskoj uniji. To je logičan ekonomski put jer je tržište EU u stagnaciji, dok tržište Rusije doživljava veliku ekspanziju. O tome najbolje govori primer Poljske, koja je, iako članica EU, u poslednjih pet godina prepolovila izvoz u EU, dok je u istom periodu povećala izvoz u Rusiju za 40 odsto. Nemačka je prva u EU prebrodila ekonomsku krizu, jer je na vreme svoj izvoz preorijentisala sa tržišta EU, koje pada, na tržište Rusije i Evroazije, koje raste.

Srbija je i pre potpisivanja ove Deklaracije imala najveće moguće olakšice za izvoz na tržište Rusije. Ona je jedina zemlja na svetu koja ima sporazum o slobodnoj trgovini sa Carinskom unijom, koju čine Rusija, Kazahstan i Belorusija. To je tržište od približno 200 miliona ljudi, gde Srbija praktično sve svoje proizvode može da izvozi bez carina, što omogućava da u startu bude 15–20 odsto jeftinija od konkurencije iz drugih zemalja. Izlazak na ovo tržište je jedinstvena šansa za rast izvoza, a samim tim i za rast privredne aktivnosti i otvaranje novih radnih mesta u Srbiji. Takođe, bescarinski sporazum je velika šansa za privlačenje stranih investitora, koji preko Srbije mogu da dobiju pristup velikom ruskom tržištu po povlašćenim uslovima. O tome možda najslikovitije govori primer nemačkog proizvođača čarapa Falke, koji je otvorio proizvodnju u Leskovcu. Otkad se to dogodilo, čarape su ušle u sam vrh proizvoda koje najviše izvozimo u Rusiju.

U Rusiji nije samo izvoz, već su tamo i nova radna mesta. Na izgradnji objekata i saobraćajne infrastrukture u Sočiju, kao i na drugim velikim i malim projektima u Rusiji, radi oko 40 hiljada inženjera i radnika iz Srbije, koji na taj način izdržavaju 40 hiljada porodica u Srbiji. To je kao da je u Srbiji otvoreno 400 fabrika sa po sto zaposlenih. Šansa za naše projektante i inženjere je danas na prostoru Rusije i Evroazije jer se tamo realizuju najveće investicije. Odmah posle zimske olimpijade u Sočiju, u Rusiji počinju pripreme za Svetsko prvenstvo u fudbalu 2018. godine. To je velika šansa za naše građevinske i putarske kompanije, jer se gradi 11 modernih stadiona u više gradova, hoteli, železničke stanice, aerodromi, putevi i druga infrastruktura.

TRENDOVI GOVORE SVE

Saradnja u namenskoj industriji oduvek je bila važan aspekt u odnosima naše dve zemlje i dobro je što Srbija i danas teži njenom produbljivanju. Naša namenska industrija sigurno ima šta da ponudi ruskim partnerima, dok se potencijal istraživanja i razvoja, kao i mogućnost zajedničkog izlaska na treća tržišta sa Rusijom kao partnerom višestruko uvećava.

U ekonomiji su najbitniji trendovi. Izvoz Srbije u Rusiju je prošle godine porastao za 30 odsto. Izvoz mesa je porastao tri puta, dok je izvoz sira porastao čak četiri puta. Srbija je prošle godine 95 odsto izvoza svojih jabuka realizovala u Rusiji. To su podaci koji ukazuju na veliki potencijal naše saradnje, kao i na stabilan trend rasta, koji je najvažniji pokazatelj u ekonomiji.

S druge strane, ne smemo da zaboravimo da je rast srpske privrede doživeo svoj vrhunac upravo u periodu kada smo najviše sarađivali sa Rusijom. Tokom osamdesetih godina 20. veka naša privreda je imala suficit u trgovinskoj razmeni sa Rusijom, a giganti srpske privrede Geneks, Ineks i Progres podignuti su na saradnji sa Rusijom. Slobodno se može reći da je višedecenijska kriza srpske ekonomije suštinski počela raspadom SSSR i padom izvoza u Rusiju početkom 1990-tih godina.

Saradnja sa Rusijom u budućnosti može da bude višestruko povećana ako Srbija i njene institucije pruže konkretnu podršku privrednicima za izlazak na veliko i zahtevno rusko tržište. Kao prvi korak, Srbija treba da oformi Garantni fond, koji bi garantovao za izvozno orijentisane kredite i izvozne garancije za poslove srpskih preduzeća u Rusiji, kao i da iskaže spremnost da učestvuje u zajedničkim investicijama sa ruskom stranom u izgradnji logističko-distributivnih centara na teritoriji Srbije i Rusije, odakle bi se srpska roba plasirala na rusko tržište. Tržišta Moskve i Sankt Peterburga jesu velika, ali je i konkurencija najveća. Zato je za našu privredu najsvrsishodnije da se orijentiše na ruske regione, od kojih su najperspektivniji Krasnojarski kraj, Ural, Zapadni Sibir, Istočni Sibir, Daleki istok i Krasnodarski kraj. Zvaničnici Srbije ne treba da se sreću samo sa predsednikom i premijerom Rusije već i sa ruskim gubernatorima, koji su po ekonomskim potencijalima pandan premijeru srednje evropske zemlje.

Da bi postigle uspeh u saradnji sa Rusijom, zemlje EU su pažljivo pristupile organizaciji i podršci svojim izvoznicima. S druge strane, problem u saradnji Srbije sa Rusijom, kao i sa budućim Evroazijskim ekonomskim savezom, leži u tome što se ta saradnja odvija stihijski, a ne sistemski.

Danas desetine agencija u državnoj administraciji Srbije rade na pospešivanju odnosa sa EU, a nijedna na odnosima sa Rusijom ili Evroazijskim ekonomskim savezom. Zašto Srbija ima ministra za EU, a nema ministra za odnose sa Rusijom? Zašto Srbija ima „evropsku agendu“, koja je akcioni plan saradnje sa EU, a nema „rusku agendu“, odnosno mapu puta za unapređenje odnosa sa Rusijom?

PROTIVNICI SARADNJE

Vlada Republike Srbije mora da napravi desetogodišnju strategiju koja će jasno definisati naše ciljeve u političkim i ekonomskim odnosima sa Rusijom. Ova strategija bi odredila konkretne korake za unapređenje saradnje dve zemlje u svim oblastima privrede, u poljoprivredi, prehrambenoj industriji, mašinogradnji, vojnoj industriji, energetici, tekstilnoj i drvnoj industriji.

Strategiju bi trebalo da pripremi i sprovede Kancelarija za saradnju sa Rusijom. Kancelarija bi se bavila promocijom izvoza i privlačenjem investicija iz Rusije. Ovo je jedini način da Srbija poveća, ali i razgrana svoj izvoz.

Građani Srbije su već imali prilike da vide efekat investicija iz Rusije. Najbolji primer uspešne saradnje je privatizacija Naftne industrije Srbije (NIS), istovremeno najuspešnija i najkritikovanija investicija u Srbiji. Ali, kao što kaže jedna izreka, „od svih kritičara najveći je, najgenijalniji i najnepogrešiviji – vreme“.

Za pet godina, koliko Gazpromnjeft upravlja NISom, ova kompanija je od gubitaša kojeg su plaćali građani Srbije postala jedna od najvećih i najuspešnijih kompanija u Jugoistočnoj Evropi, koja je samo 2013. na ime poreza u budžet Srbije uplatila skoro milijardu evra. To je gotovo 15 odsto celokupnog budžeta Srbije za 2013. godinu. Udeo ove kompanije u BDP Srbije je čak 8,3 odsto, kao cele srpske poljoprivrede. Pored toga, NIS je isplatio 12,4 milijardi dinara na ime dividendi, što je najviše u istoriji Srbije, pri čemu je republički budžet prihodovao oko 4,6 milijardi dinara. U sledeće tri godine NIS će u Srbiju uložiti dodatnih 1,5 milijardi evra, što će biti snažan razvojni impuls za celokupnu privredu Srbije, imajući u vidu da stotine malih i srednjih preduzeća rade kao dobavljači za NIS.

Ljubav, poštovanje i uvažavanje Srba i Rusa su obostrani i iskreni, a naš bratski odnos preživeo je mnoga istorijska iskušenja. Sve one koji sumnjaju u iskren odnos Rusije prema Srbiji podsetio bih na 1916. godinu, kada je srpskoj vojsci, njenim komandantima i državnicima, pretilo nestajanje posle povlačenja preko Albanije. Tada je ruski car Nikolaj Drugi, posle telegrama Nikole Pašića u kojem je ovaj tražio njegovu pomoć, zapretio saveznicima da će potpisati separatni mir sa Nemačkom ukoliko saveznici ne pošalju svoje brodove na albansku obalu, kojima će srpska vojska i državni vrh biti prebačeni u Grčku. Srpska vojska i narod izbavljeni su brodovima koji su poslati po njih. O značaju ovog čina za Srbiju govori i želja Nikole Pašića, koji je pred smrt 1926. zaveštao ceo novčani iznos sa svoje štedne knjižice za podizanje spomenika Nikolaju Drugom u Beogradu. Svoj odnos prema Srbiji je pokazao i predsednik Rusije Vladimir Putin, kada je 2007, posle pisma tadašnjeg premijera Srbije Vojislava Koštunice, zapretio vetom u Savetu bezbednosti UN i na taj način blokirao usvajanje plana Martija Ahtisarija o nezavisnosti Kosova. Rusija je naš najveći prijatelj, koji nam je ekonomski pomagao za vreme sankcija i NATO bombardovanja, a koji nam pomaže i danas, dajući snažnu podršku očuvanju suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije po pitanju Kosova i Metohije. S druge strane, Rusija svoju podršku Srbiji nikada nije uslovljavala za nas neprihvatljivim političkim ustupcima.

Nažalost, u Srbiji postoje određeni politički krugovi koji u javnosti govore o tome kako „saradnja Srbije sa Rusijom znači izolaciju Srbije od Evrope“. To je veštačka dilema i lažna tvrdnja. Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da 68 odsto građana želi tešnju saradnju sa Rusijom. Rusija i Srbija pripadaju Evropi od kada postoje i dale su veliki doprinos evropskoj civilizaciji, kulturi i istoriji. Da li je moguće da iko može da pomisli da Rusija, koja je dala Petra Velikog, Tolstoja, Dostojevskog, Kutuzova, Puškina, Gagarina i dvadeset miliona žrtava u borbi protiv fašizma, ili da Srbija, koja je dala Nikolu Teslu, Vuka Karadžića ili Stepu Stepanovića i preko milion žrtava u borbi protiv fašizma – ne pripadaju Evropi? Rusija i Srbija, njihova istorija, kultura i tradicija ugrađeni su u temelje Evrope. Zato, sarađivati sa bratskom Rusijom ne znači biti protiv Evrope, već suprotno.

(Odlomak iz knjige “Politička neutralnost i ekonomija”, Beograd, 2014.)

KOMENTARI



Jedan komentar

  1. Branko says:

    Odličan članak. Bravo!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *