Neoliberalna krađa

Neoliberalna krađa

1 oktobra 2013

Dragomir-Andjelkovic-ProfilPiše: Dragomir Anđelković

Kada je čuveni ruski istoričar Karamazin (1766-1826) doputovao u Pariz, oko njega se sjatilo mnoštvo ruskih emigranata, koji su živeli u francuskoj prestonici. Nestrpljivi da saznaju šta ima novo u otadžbini, zamolili su ga da im, za početak, to kaže u nekoliko reči. Karamazin je odgovorio da je za to dovoljna samo jedna reč: kradu! Hteo je da kaže da su u tadašnjoj Rusiji, od onih ispod sebe, beskrupulozno otimali šta god su stigli oni koji su se nalazili nešto više u hijerarhijskom lancu.

U skladu sa rečima poznatog ruskog pisca, do naših dana je živa predstava o Istoku, kao carstvu lopovluka, korupcije i raznih drugih sistemskih zloupotreba. No, vreme je da shvatimo da se, u naše doba, verovatno još više krade i na druge načine otima na Zapadu, ili bar u vodećim silama civilizacijskog kruga koji pod tim pojmom podrazumevamo. Prošla su vremena kada su vodeće zapadne države bile oličenje društva blagostanja za sve one koji su spremni da rade.

Prema najnovijim podacima Kalifornijskog univerziteta, koja se odnose na socijalno-ekonomske odnose u SAD, na 1% najbogatijih otpada skoro 20% dohodaka domaćinstava, dok na 10% pripadnika viših slojeva dolazi čak 50% porodičnih dohodaka. Znači, prema statističkim podacima renomirane američke obrazovne ustanove, 90% populacije te zemlje raspolaže sa isto onoliko sredstava kao 10% privilegovanih Amerikanaca (a mnogi od njih, pogotovo među 1% najbogatijih, nisu ih pošteno zaradili). To su i gori pokazatelji nego u Rusiji, koja se, ne samo danas, već i u vezi sa predrevolucionarnim vremenima, navodila kao primer države sa drastičnim socijalnim razlikama. Pritom, niz američkih istraživača van redova naučnog meinstrima tvrdi da je u toj državi situacija još gora, to jest da 10% najbogatijih raspolaže čak sa 70% porodičnih dohodaka.

Kako god bilo, i zvanični podaci su takvi da iz njih proizlazi da je beda velikog dela stanovništva SAD došla do nivoa koji je gori nego što je to bilo u jeku krize otpočete 1929. godine. Stvar je u tome što je vrag došao po svoje. Neokolonijalni, sofisticirani sistem opšte eksploatacije, koji je decenijama razvijan od strane evroatlantske elite, prvenstveno u cilju eksploatacije potčinjenih država i njihovog stanovništva, obio se mnogim Amerikancima o glavu. Nije im smetalo dok je vašingtonska jama kopana drugima, a sada su i sami u nju upali.

Pod „vašingtonskim konsenzusom“ podrazumeva se paket mera, kreiran u duhu ekonomskih neoliberalnih ideja, koje od početka 90-ih godina Zapad nameće kao univerzalni „lek“ za siromaštvo i kao dobar osnov za razvoj. „Vašingtonski paket“ uključuje totalnu privatizaciju, unutrašnju i spoljnotrgovinsku liberalizaciju, fiskalnu disciplinu, stabilizaciju kursa, smanjivanje poreza uz proširivanje poreske osnovice, maksimalnu otvorenost za strane investicije.

Neodmerena, a često i neprincipijelna primena takve ekonomske politike, u mnogim perifernim zemljama dovela je do trajnog (tek neko vreme prikrivenog) pogoršanja privredne situacije. I jedino je pogodovala bogaćenju manjine i prodoru kapitala iz bogatih zemalja evroatlantskog bloka. Naravno, sami po sebi svi instrumenti iz „vašingtonskog paketa“ nisu loši. Loša je njihova doktrinarna primena i krajnost, odnosno pristup koji je podrazumevao stavljanje akcenta na zaštitu interesa najbogatijih. A posle nekog vremena pokazalo se da cenu toga plaćaju ne samo stanovnici „kolonija“ već i metropole i njihovi saveznici. Sistem se zaokružio i uzeo danak i većini njihovih građana.

Koliki je on, najbolje vidimo po tome što sada, kada globalna kriza, kako se tvrdi, jenjava, iza nje na Zapadu ostaje umnogome latinoamerička socijalna struktura. Sve to bi valjalo da imaju i tvorci naše, uveliko najavljene, nove ekonomske politike. Ona može da bude nova samo ako se ozbiljno odstupi od pogubnog neoliberalnog modela. U protivnom, i ako nam ekonomija krene nabolje, to neće mnogo značiti većini stanovnika Srbije. A oni, ma koliko bili krotki, neće večno pristajati da budu postmoderni kmetovi.

(Novine novosadske)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *