Nepoznato svedočanstvo o sarajevskom atentatu

Tweet

„Zatvoriše me. Ne znam zašto. Rekoše mi samo da se za vreme dolaska austrijskog prestolonaslednika Franje Ferdinanda ne smem kretati u slobodnim zrakama smrknutog sunca u Sarajevu.“ Tako započinje svoju dragocenu ispovest Velimir Mandić čiji je duži tekst „Bosna u lancima“ objavljen u jednom neuglednom izdanju u Sarajevu 1919. i kasnije – zaboravljen. Sticajem okolnosti, do knjižice je došao Dragan Milenković i objavio je u „Prosveti“, na čijem je čelu, zajedno sa takođe malo poznatim svedočanstvom „Od Terezina do Sarajeva“ Stevana Žakule, a u knjizi pod naslovom „Sarajevo 1914. svedočenja“.

Rodom iz Bosanskog Grahova, stariji od Gavrila Principa pet godina, Velimir Mandić izuzetno obrazovan čovek iz siromašne porodice, živeo je u Sarajevu kada je 21. juna 1914, (sedam dana uoči atentata) uhapšen i odveden u zatvor u centru grada. Policiji je bio sumnjiv jer je za mogućim antentatorima, o kojima se šuškalo, tragala među mladim obrazovanim ljudima. U svojoj zatvorskoj ćeliji, 28. juna pre podne, Mandić je čuo uzvike ljudi na ulici pored Miljacke koji su pozdravljali Franca Ferdinanda, zatim eksploziju bombe koju je na njegov auto bacio Nedeljko Čabrinović, a onda i pucnje iz revolvera. Posle kratkog vremena video je i kako Čabrinovića dovode vezanog u zatvor i kako se stražari i policijski službenici iživljavaju nad njim. Ubrzo su se otvorila vrata Mandićeve ćelije, stražari su mu naredili da izađe i u ćeliju uveli vezanog i okrvavljenog Gavrila Principa.

– Pročitao sam mnogo knjiga i članaka o Sarajevskom atentatu, među njima veliki broj tekstova učesnika tog istorijskog događaja, ali nisam naišao na nešto tako autentično, nešto što do sada niko na jednom mestu nije napisao – kaže Milenković.

– Samo zbog prvih dvadesetak stranica vredelo je objaviti „Bosnu u lancima“. Ali ništa manje nije vredno i ono što sledi posle toga, svedočenje Velimira Mandića o pogromu Srba i uništavanju njihove imovine u Sarajevu neposredno posle atentata, o gladovanju u zatvorima, teškoćama kroz koje je prolazio, vođen kao zver širom Austrougarske carevine, o prizorima obešenih ljudi, žena i dece kod Višegrada, na koje je naišao kada je pobegao od ostrvljenih stražara, skočivši iz voza u pokretu… Sve što je tokom Velikog rata prošao jedan čovek i ostao živ, predstavlja danas dragoceno autentično svedočenje.

O Velimiru Mandiću je, nažalost, ostalo veoma malo podataka, napominje Milenković. Sačuvane su njegove dve fotografije koje je objavio u knjizi „Grešnica“ (1924), a dve godine kasnije, takođe o svom trošku, objavio je i knjigu „Za koru hleba“. Očigledno, čovek izuzetno kritičkog duha, napisao je i objavio knjigu „Apostoli korupcije“, a muka i patnji je bilo i dalje u njegovom životu o čemu svedoči i knjiga koja je izašla u Osijeku 1930, pod više nego karakterističnim nazivom „Tri dana u beogradskoj ludnici“.

Za širu čitalačku publiku otkriće će biti i rukopis „Od Terezina do Sarajeva“ Stevana Žakule iz 1930. godine, koja govori o prenosu posmrtnih ostataka atentatora i zaverenika u zajedničku grobnicu „Vidovdanski heroji“ na starom srpskom groblju na Koševu u Sarajevu 1920. Član prve Narodne vlade 1918. obrazovane u Sarajevu da preuzme vlast u Bosni i Hercegovini od austrougarskih okupatora, Žakula je bio član Odbora za prenos posmrtnih ostataka, a osim o tome, on svedoči i o ugledu koji su Gavrilo Princip i njegovi drugovi uživali ne samo širom nekadašnje Jugoslavije nego i u Češkoj, u kojoj su Princip, Čabrinović i Grabež tamnovali i umrli.

NEUZVRAĆENA LjUBAV

„Prosveta“ je objavila još jednu knjigu o Sarajevskom atentatu, „Sarajevski Vidovdan 1914“ čiji je autor Cvjetko Đ. Popović, jedan od šestorice naoružanih mladića koji su 28. jula 1914, pored Gavrila Principa u Sarajevu čekali austrijskog nadvojvodu Franca Ferdinanda. Najmlađi od njih sedmorice, Popović i Vaso Čubrilović dočekali su živi kraj Prvog svetskog rata. U Popovićevoj knjizi koja je prvi i jedini put objavljena 1969, pored ostalog zapisano je i svedočenje o jedinoj, a neuzvraćenoj Principovoj ljubavi – devojci Jeleni.

(Novosti)

Tweet