НЕПРИСТОЈНА ПОНУДА СРБИЈИ ИЗ БРИСЕЛА: Добићете новац МОЖДА до 2024. или касније или НИKАД, ако…

NEPRISTOJNA PONUDA SRBIJI IZ BRISELA: Dobićete novac MOŽDA do 2024. ili kasnije ili NIKAD, ako…

11 oktobra 2020

Borba EU za uticaj na Zapadnom Balkanu se nastavlja, makar i virtuelnim novcem. Brisel nam velikodušno nudi milijarde koje očigledno sada nema jer bi, kako je najavio komesar za proširenje i susedsku politiku EU Oliver Varhelji, mogli da ih vidimo tek 2024. godine.



Možda. A do tada nam savetuje da se manemo kineskih investicija.

Da Brisel nije pri parama jasno je i onom ko površno prati zbivanja u EU, koja nije uspela da se izvuče ni iz ekonomske krize iz 2008. godine.

Ranjiva je dočekala novu kovid krizu koja je samo pojačala razmirice između bogatog severa evrozone i prezaduženog juga.

Najnovija svađa je završena pretnjom holandskog evroposlanika da će ta država napustiti evrozonu ako Evropska centralna banka i posle juna iduće godine nastavi vanredno da upumpava novac u privredu zaduženih zemalja posebno pogođenu pandemijom.

Brisel nam nudi milijarde- možda tek 2024.

Zato i ne čudi odgovor Veheljija na pitanje kada bi Srbija mogla da očekuje sredstva na osnovu Ekonomsko-investicvionog plana za Zapadni Balkan, koja bi, uz kredite, trebalo da iznose i oko devet milijardi evra bespovratnih sredstava. Kako reče, „po njegovoj skormnoj proceni“ to bi moglo da se desi 2024. godine. A procene, pogotovo skromne su varljiva kategorija. Znači, moglo bi da bude i kasnije.

Ako budemo dobri u osmišljavanju projkata, možda, kako reče Vehelji, to bude i pre.

„To što je on govorio su želje, a šta će da bude ostvareno od toga i kada to je druga stvar, to će biti kad će biti. Do 2024. godine Kinezi i Rusi mogu da izgrade prugu do Niša i da vozovi već idu punom parom tada kada bi oni iz EU tek mogli da počnu sa radovima ili projektnim finansiranjem“, kaže za Sputnjik ekonomista Miroslav Jovanović sa Instituta za globalne studije Univerziteta u Ženevi.

On napominje da je posebna priča koliko od tih obećanih mogućih devet milijardi kome ide i na kakav način. Koja je količina od tog novca je poklon, a kolika su garancija za neke kredite i pod kojim uslovima, sa kolikom kamatom i ko se tu ugrađuje, ko će da obavlja radove.

„To je na jako dugačkom štapu, a do 2024. godine svašta može da se desi i promeni. Ko zna do kakve finansijske krize može da dođe, možda i veća nego što je ova. Da li evro može da se zadrži, hoće li da pukne. To je na jako drugačkom štapu, a ono što nam je potrebno treba nam sada“, ističe ovaj ekonomista.

On ne spori da je svaki dinar i evro u zemlji kao šte je naša skupocen i dobrodošao. Upozorava, međutim, na to da da niko ne daje poklon ako će ga to osiromašiti. Ako dajete poklon, a pogotovo, što je on veći, očekujete i nešto za uzvrat, ukazuje on na logiku funkcionisanja ovakvog davanja.

Kineski vrabac, ili evropski golub

I šta nam je činiti dok ta sredstva ne satgnu, više se retorički pita naš sagovornik.

Po mišljenju EU, koje nije krila Evropska komisija u izveštaju o napretku Srbije na putu ka Briselu, trebalo bi da se manemo saradnje sa Rusijom i Kinom. Posebno im bodu oči kineske investicije zbog čega Srbiji konstantno prebacuju.



Da nam je „Draži kineski vrabac nego evropski golub” aprila prošle godine pisao je Frankfurter algemajne cajtung, primetivši da zemlje Zapadnog Balkana čekajući na članstvo u Evropskoj uniji, rado uzimaju novac iz Pekinga i ne haju na upozorenja Brisela.

Konačno smo od Verheljija čuli što Evropskoj uniji smetaju kineske investicije u Srbiji. Zato što su kineske. EU ponude su bolje od kineskih reče zvaničnik Brisela, tek da nešto kaže. Samo što tih ponuda nije bilo kada je Srbija tražila strateškog partnera za smederevsku železaru i RTB Bor.

„To je jako podmuklo, jer ti koji nama spočitavaju da puno radimo i trgujemo sa Kinezima, oni trguju sa njima jednu milijardu evra dnevno. Pa vi vidite o kolikoj trgovini i ulagaljima u EU je reč. A nama se spočitava što se jedan jako mali deo toga ulaže kod nas ulaže“, ističe Jovanović.

Novac za projekte po ukusu Brisela

On uz to napominje da mi stvaramo utisak zavisnosti od pomoći iz EU, ali se ne pominje koliko mi gubimo zbog tih sporazuma i puta pristupanja EU iz koje mnogo više uvozimo nego što tamo izvozimo.

„Nama otprilike godišnje iz Brisela stigne oko 200 miliona evra, ali isto toliku sumu mi gubimo zbog toga što ne naplaćujemo carine na uvoz robe iz EU.

I kada nam EU daje takvu pomoć ona tačno hoće ono što njima odgovara. A mi kada bismo imali ta sredstva mi bi ih verovatno koristili na neke druge stvari koje su nama prioritet, a ne Briselu“, kaže sagovornik Sputnjika.

On je kao primer naveo takozvani „auto-put mira“, koji iako je čedo EU spominje i Vašingtonski sporazumu, za čije je prve deonice Evropska unija već odobrila investicije. Vrednost auto-puta koji bi trebalo da spoji Niš i Prištinu i on postane deo putne mreže koja preko Tirane vodi do Drača, je 920 miliona evvra, a samo 40 miliona su bespovratna sredstva.

To je smešno i takav put nema nikakvo komercijalno opravdanje zbog toga što obim saobraćaja na takvom putu ne opravdava tako veliko ulaganje za otplatu kredita i za njegovo održavanje. To će da rade uglavnom stranci, tu će se mnogi ugraditi, nema značaj za Srbiju, ali ima za Albaniju i za NATO koji tim putem može da gazi gusenicama i da ništa ne plati, a otplata kredita će da padne na pleća poreskih obveznika Srbije“, zaključio je Jovanović.

(Sputnjik)

KOMENTARI



5 komentara

  1. persida says:

    Joj, a jel moze da mi Vama damo Kosovo i Vojvodinu danas, a Vi nama sto dolara za sto godina?

  2. Ivan Grozni says:

    E sad vi hocete u sitka crevca. Pa nas pametni pretsednik kod Merkeleove ulazi "kad hoce" samo neznam kad hocei ON ili ONA. U Srbiji rade nemacke firme koje je potplatila Srbija da dodju i zaposle ljude za minimalac bez obaveza HTZ ili ekoloske obaveze. Kasno je sad kad nas drze za jajca. Jos nam Tenes nije zaposlio deset hiljada radnika kako nam obeca AV.

  3. milorad3 says:

    nemačke firme su rezervni plan nemaca ako im preko brisela ne uspe otimanje kosova, a izgleda da su shvatili da im brisel kosovo neće isporučiti na tacni.Nemcima je očajnički potrebno ono što ima u srbiji i na kosovu posebno ali oni da vode otovoren rat sami protiv nas ne smeju jer to bi bilo nešto drugo.Zato i uvijaju i zavijaju preko nekih medjun.organizacija da oni budu podizvodjači njihovih radova ali to je propalo sada očigldeno i zato grade fabrike da bi ušli u ovaj prostor ekonomski direkto, inače će kinezi da ih potpuno istisnu.Te fabrike nemaju VEZE sa EU i briselskim bajkama.Što se tiče autoputa za prištinu to je trebalo ODAVNO da se napravi ali to dalje od prištine neće ići.Da je taj autoput postojao za vreme komunista možda ne bi ni bilo otcepljenja kosova.Putna mreža diktira unutrašnju snagu u koheziju države a u srbiji je sve uradjeno da se odseče naš jug,zato je tamo sve ostalo na nivou 1960 kada je prestalo svako organizovano veće ulaganje SFRJ u južnu srbiju,i zato danas SVE bivše republike i dalje imaju bolju putnu i energetsku mrežu od srbije.To je bila strategija cepanja srbije na saveznom nivou,svi koji smo nabili malo više god u D.znamo za tu priču, a grozni da si malo prošetao po selima "untrašnjosti" srbije shvatio bi koliko tamo NEMA NIČEGA što je mladje od 1960 god.i sve je u ruševnom stanju.KO bre želi da živi u srednjem veku danas? Nije ni čudo da mladi ljudi beže odatle u beograd i da čitav taj region ostaje PRAZAN za divljake iz albanije koji ni ne znaju za bolje(tamo su STVARNO MIGRANTI IZ ALBANIJE devedesetih god., od PISOARA U ITALIJI MISLILI DA JE SLAVINA,to nije VIC ) a sutra će da nas kolju čim pomisle da mogu to da urade.Taj autoput će se graditi za rudnike na kosovu i ZA NAS da se VRATIMO tamo ali pre toga šiptarija mora da leti iz zemlje,oni su nacionalana manjina i neće ih biti u srbiji više od 2-3% kao što ih je i ranije bilo toliko,ostali, albanski migranti koji su OKUPIRALI KOSOVO će da lete nazad u albaniju.

  4. Kosovac says:

    Da EU daje Srbima „bespovratna“ sredstva, to niko u Srbiji ne veruje. Veruju samo korisni idioti, ali iz interesa, zato što se ta „bespovratna“ sredstva raspoređuju srpskim sorošoidima kao korumpirajuća suma, naročito srpskim rukovodiocima. Običan narod samo čuje zveket tog novca, prijatnog za uši. Pa naravno, neće se valjda ta „bespovratna“ sredstva utrošiti za izgradnju nekog privrednog objekta. ……………Naravno da će zbog tog novca da budu prezadovoljni, naprimer predsednik srpske Vlade, nafatiraće se na „tajnim“ računima koji nisu tajna kod Sorošoidne Crntralne Uprave. Naravno, vlasnici računa moraju da se ponašaju, da ne bi došlo do „zamrzavanja“ tih računa. Ili do „isparavanja“ sredstava sa tih računa. ……………Zaista su ta sredstva „bespovratna“, zato što su ona isplata pri kupovini države, glupo je da kupac traži da mu prodavac vrati pare koje je pošteno platio. Može i ima pravo da traži povraćaj „bespovratnih“ sredstava, ukoliko naprimer prodavac odustane od pristupnih pregovora, ili ne sledi politiku Evropske Unije.

  5. petrovgrad says:

    Prvo da plate štetu iz drugog svetskog rata. Drugo da dođe i Šumarice da se pokloni streqanim đacima, pa sve redom. Političku podršku od Nemačke smo osetili 1914 i 1945, naravno i 1999 i to po glavi nevinih stanovnika Srbije. Ja od Nemačke zvanične politike nikada nisam bolje očekivao, pojedinaca je bilo pozitivnih, ali zvanične politike teško.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *