НЕПРИСТОЈНА ПОНУДА СРБИЈИ ИЗ БРИСЕЛА: Добићете новац МОЖДА до 2024. или касније или НИKАД, ако…

НЕПРИСТОЈНА ПОНУДА СРБИЈИ ИЗ БРИСЕЛА: Добићете новац МОЖДА до 2024. или касније или НИKАД, ако…

11 октобра 2020

Борба ЕУ за утицај на Западном Балкану се наставља, макар и виртуелним новцем. Брисел нам великодушно нуди милијарде које очигледно сада нема јер би, како је најавио комесар за проширење и суседску политику ЕУ Оливер Вархељи, могли да их видимо тек 2024. године.



Можда. А до тада нам саветује да се манемо кинеских инвестиција.

Да Брисел није при парама јасно је и оном ко површно прати збивања у ЕУ, која није успела да се извуче ни из економске кризе из 2008. године.

Рањива је дочекала нову ковид кризу која је само појачала размирице између богатог севера еврозоне и презадуженог југа.

Најновија свађа је завршена претњом холандског европосланика да ц́е та држава напустити еврозону ако Европска централна банка и после јуна идуц́е године настави ванредно да упумпава новац у привреду задужених земаља посебно погођену пандемијом.

Брисел нам нуди милијарде- можда тек 2024.

Зато и не чуди одговор Вехељија на питање када би Србија могла да очекује средства на основу Економско-инвестицвионог плана за Западни Балкан, која би, уз кредите, требало да износе и око девет милијарди евра бесповратних средстава. Kако рече, „по његовој скормној процени“ то би могло да се деси 2024. године. А процене, поготово скромне су варљива категорија. Значи, могло би да буде и касније.

Ако будемо добри у осмишљавању пројката, можда, како рече Вехељи, то буде и пре.

„То што је он говорио су жеље, а шта ће да буде остварено од тога и када то је друга ствар, то ће бити кад ће бити. До 2024. године Kинези и Руси могу да изграде пругу до Ниша и да возови већ иду пуном паром тада када би они из ЕУ тек могли да почну са радовима или пројектним финансирањем“, каже за Спутњик економиста Мирослав Јовановић са Института за глобалне студије Универзитета у Женеви.

Он напомиње да је посебна прича колико од тих обећаних могућих девет милијарди коме иде и на какав начин. Kоја је количина од тог новца је поклон, а колика су гаранција за неке кредите и под којим условима, са коликом каматом и ко се ту уграђује, ко ће да обавља радове.

„То је на јако дугачком штапу, а до 2024. године свашта може да се деси и промени. Kо зна до какве финансијске кризе може да дође, можда и већа него што је ова. Да ли евро може да се задржи, хоће ли да пукне. То је на јако другачком штапу, а оно што нам је потребно треба нам сада“, истиче овај економиста.

Он не спори да је сваки динар и евро у земљи као ште је наша скупоцен и добродошао. Упозорава, међутим, на то да да нико не даје поклон ако ће га то осиромашити. Ако дајете поклон, а поготово, што је он већи, очекујете и нешто за узврат, указује он на логику функционисања оваквог давања.

Kинески врабац, или европски голуб

И шта нам је чинити док та средства не сатгну, више се реторички пита наш саговорник.

По мишљењу ЕУ, које није крила Европска комисија у извештају о напретку Србије на путу ка Бриселу, требало би да се манемо сарадње са Русијом и Kином. Посебно им боду очи кинеске инвестиције због чега Србији константно пребацују.



Да нам је „Дражи кинески врабац него европски голуб” априла прошле године писао је Франкфуртер алгемајне цајтунг, приметивши да земље Западног Балкана чекајући на чланство у Европској унији, радо узимају новац из Пекинга и не хају на упозорења Брисела.

Kоначно смо од Верхељија чули што Европској унији сметају кинеске инвестиције у Србији. Зато што су кинеске. ЕУ понуде су боље од кинеских рече званичник Брисела, тек да нешто каже. Само што тих понуда није било када је Србија тражила стратешког партнера за смедеревску железару и РТБ Бор.

„То је јако подмукло, јер ти који нама спочитавају да пуно радимо и тргујемо са Kинезима, они тргују са њима једну милијарду евра дневно. Па ви видите о коликој трговини и улагаљима у ЕУ је реч. А нама се спочитава што се један јако мали део тога улаже код нас улаже“, истиче Јовановић.

Новац за пројекте по укусу Брисела

Он уз то напомиње да ми стварамо утисак зависности од помоћи из ЕУ, али се не помиње колико ми губимо због тих споразума и пута приступања ЕУ из које много више увозимо него што тамо извозимо.

„Нама отприлике годишње из Брисела стигне око 200 милиона евра, али исто толику суму ми губимо због тога што не наплаћујемо царине на увоз робе из ЕУ.

И када нам ЕУ даје такву помоћ она тачно хоће оно што њима одговара. А ми када бисмо имали та средства ми би их вероватно користили на неке друге ствари које су нама приоритет, а не Бриселу“, каже саговорник Спутњика.

Он је као пример навео такозвани „ауто-пут мира“, који иако је чедо ЕУ спомиње и Вашингтонски споразуму, за чије је прве деонице Европска унија већ одобрила инвестиције. Вредност ауто-пута који би требало да споји Ниш и Приштину и он постане део путне мреже која преко Тиране води до Драча, је 920 милиона еввра, а само 40 милиона су бесповратна средства.

То је смешно и такав пут нема никакво комерцијално оправдање због тога што обим саобраћаја на таквом путу не оправдава тако велико улагање за отплату кредита и за његово одржавање. То ће да раде углавном странци, ту ће се многи уградити, нема значај за Србију, али има за Албанију и за НАТО који тим путем може да гази гусеницама и да ништа не плати, а отплата кредита ће да падне на плећа пореских обвезника Србије“, закључио је Јовановић.

(Спутњик)

KOMENTARI



5 коментара

  1. persida says:

    Joj, a jel moze da mi Vama damo Kosovo i Vojvodinu danas, a Vi nama sto dolara za sto godina?

  2. Ivan Grozni says:

    E sad vi hocete u sitka crevca. Pa nas pametni pretsednik kod Merkeleove ulazi "kad hoce" samo neznam kad hocei ON ili ONA. U Srbiji rade nemacke firme koje je potplatila Srbija da dodju i zaposle ljude za minimalac bez obaveza HTZ ili ekoloske obaveze. Kasno je sad kad nas drze za jajca. Jos nam Tenes nije zaposlio deset hiljada radnika kako nam obeca AV.

  3. milorad3 says:

    nemačke firme su rezervni plan nemaca ako im preko brisela ne uspe otimanje kosova, a izgleda da su shvatili da im brisel kosovo neće isporučiti na tacni.Nemcima je očajnički potrebno ono što ima u srbiji i na kosovu posebno ali oni da vode otovoren rat sami protiv nas ne smeju jer to bi bilo nešto drugo.Zato i uvijaju i zavijaju preko nekih medjun.organizacija da oni budu podizvodjači njihovih radova ali to je propalo sada očigldeno i zato grade fabrike da bi ušli u ovaj prostor ekonomski direkto, inače će kinezi da ih potpuno istisnu.Te fabrike nemaju VEZE sa EU i briselskim bajkama.Što se tiče autoputa za prištinu to je trebalo ODAVNO da se napravi ali to dalje od prištine neće ići.Da je taj autoput postojao za vreme komunista možda ne bi ni bilo otcepljenja kosova.Putna mreža diktira unutrašnju snagu u koheziju države a u srbiji je sve uradjeno da se odseče naš jug,zato je tamo sve ostalo na nivou 1960 kada je prestalo svako organizovano veće ulaganje SFRJ u južnu srbiju,i zato danas SVE bivše republike i dalje imaju bolju putnu i energetsku mrežu od srbije.To je bila strategija cepanja srbije na saveznom nivou,svi koji smo nabili malo više god u D.znamo za tu priču, a grozni da si malo prošetao po selima "untrašnjosti" srbije shvatio bi koliko tamo NEMA NIČEGA što je mladje od 1960 god.i sve je u ruševnom stanju.KO bre želi da živi u srednjem veku danas? Nije ni čudo da mladi ljudi beže odatle u beograd i da čitav taj region ostaje PRAZAN za divljake iz albanije koji ni ne znaju za bolje(tamo su STVARNO MIGRANTI IZ ALBANIJE devedesetih god., od PISOARA U ITALIJI MISLILI DA JE SLAVINA,to nije VIC ) a sutra će da nas kolju čim pomisle da mogu to da urade.Taj autoput će se graditi za rudnike na kosovu i ZA NAS da se VRATIMO tamo ali pre toga šiptarija mora da leti iz zemlje,oni su nacionalana manjina i neće ih biti u srbiji više od 2-3% kao što ih je i ranije bilo toliko,ostali, albanski migranti koji su OKUPIRALI KOSOVO će da lete nazad u albaniju.

  4. Косовац says:

    Да ЕУ даје Србима „бесповратна“ средства, то нико у Србији не верује. Верују само корисни идиоти, али из интереса, зато што се та „бесповратна“ средства распоређују српским сорошоидима као корумпирајућа сума, нарочито српским руководиоцима. Обичан народ само чује звекет тог новца, пријатног за уши. Па наравно, неће се ваљда та „бесповратна“ средства утрошити за изградњу неког привредног објекта. ……………Наравно да ће због тог новца да буду презадовољни, например председник српске Владе, нафатираће се на „тајним“ рачунима који нису тајна код Сорошоидне Црнтралне Управе. Наравно, власници рачуна морају да се понашају, да не би дошло до „замрзавања“ тих рачуна. Или до „испаравања“ средстава са тих рачуна. ……………Заиста су та средства „бесповратна“, зато што су она исплата при куповини државе, глупо је да купац тражи да му продавац врати паре које је поштено платио. Може и има право да тражи повраћај „бесповратних“ средстава, уколико например продавац одустане од приступних преговора, или не следи политику Европске Уније.

  5. petrovgrad says:

    Prvo da plate štetu iz drugog svetskog rata. Drugo da dođe i Šumarice da se pokloni streqanim đacima, pa sve redom. Političku podršku od Nemačke smo osetili 1914 i 1945, naravno i 1999 i to po glavi nevinih stanovnika Srbije. Ja od Nemačke zvanične politike nikada nisam bolje očekivao, pojedinaca je bilo pozitivnih, ali zvanične politike teško.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u