НЕШТО СЕ ЧУДНО ДЕСИЛО: Порторико узима течни гас од Русије, а не од Америке

NEŠTO SE ČUDNO DESILO: Portoriko uzima tečni gas od Rusije, a ne od Amerike

27 oktobra 2019

Vašington sanja o zameni ruskog gasa u Evropi, a ne može da ga isporuči čak ni u delove SAD-a.

U narednim danima će brod, pod španskom zastavom, Catalunya Spirit, isporučiti pošiljku tečnog prirodnog gasa (LNG), poreklom iz Rusije, u Portoriko.

Neverovatno, Sjedinjene Države – vodeći izvoznik LNG – ipak ga uvozi od geopolitičkog rivala. I što je još zanimljivije, ovo se ne dešava prvi put. Prošle godine je ruski LNG stigao u Boston, usled velike potražnje zbog borbe protiv velike hladnoće.



U osnovi leži Džonsov zakon. Ovaj zakon iz 1920. godine nalaže da brodovi koji prevoze teret unutar Sjedinjenih Država moraju da budu registrovani u SAD, da su najmanje 75 odsto u američkom posedu, da imaju najmanje 75 odsto američke posade i da ih je napravila Amerika.

Međutim, ne postoje brodovi sposobni da prevoze LNG u velikim količinama koji ispunjavaju ove zahteve. Od više od 525 prevoznika za LNG na svetu, nijedan nije usklađen sa ovim zakonom. Pa čak i ako brodovi, natovareni američkim LNG-om, putuju ka udaljenim zemljama, poput Indije i Japana, on ne može biti poslat vodom u druge delove Sjedinjenih Država.

Gotovo je sigurno da će tako ostati sve dok se ne usvoje izmene ovog zakona. Strogosti zakona praktično garantuju da prevoz američkog LNG-a do Portorika, ili brodom do bilo kog drugog dela SAD-a, nikada neće imati ekonomskog smisla.

Troškovi izgradnje konstrukcije samog broda su previsoki. Američki prevoznik LNG-a koštao bi preko pola milijarde dolara više od onog kupljenog u južnokorejskom brodogradilištu.

Pored opšte neefikasnosti američkih komercijalnih brodogradilišta, ova razlika se objašnjava nedostatkom stručnosti – američka brodogradilišta nisu konstruisala prevoznik za LNG od 1980. godine.

U izveštaju GAO-a za 2015. godinu, jedno američko brodogradilište priznalo je da će za izgradnju takvog broda morati da se „zaposli dodatnih 250 do 300 kvalifikovanih korejskih radnika tokom trajanja izgradnje, kako bi se osiguralo da je posao obavljen pravilno.“



Kretanje broda sa Amerikancima još više umanjuje privlačnost prevoznika gasa koji odgovara Džonsovom zakonu. Procenjuje se da brodovi pod zastavom SAD-a imaju operativne troškove veće od šest miliona dolara godišnje u poređenju sa brodovima koji posluju pod stranim zastavama, a američke posade su glavni pokretač troškova.

Da bi računica bila dobra, prevoznik LNG-a, koji odgovara ovom zakonu, morao bi da naplati prevoz po znatno većim stopama od onih koje naplaćuju strani prevoznici. To bi u prvom redu rezultiralo smanjenjem upotrebe jeftinog američkog LNG-a, ako ne i potpunom obustavom isporuke.

Webtribune.rs

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *