NEVEROVATNO: Kuća jeftinija od legalizacije

NEVEROVATNO: Kuća jeftinija od legalizacije

16 novembra 2014

Kuce legalizacija 675Svi resorni ministri obećavali su da će staviti tačku na divlju gradnju, ali praksa pokazuje da je bilo mnogo lakše utvrditi ko gradi mimo propisa, nego srušiti. Rok za legalizaciju ponovo je produžen za šest meseci, odnosno do 1. maja 2015. Nadležni najavljuju izmene Zakona, jer efekti njegove primene nisu dobri.

Širom Srbije ljudi su decenijama gradili kuće na svojim imanjima, i retko ko je imao dozvolu za gradnju. Oni koji su i hteli da grade legalno, kažu da su im nadležni govorili da nema urbanističkog plana.

„Kuća postoji i još 1980. iz helikoptera je snimljena i postoji u katastru. Ali sada da bi legalizovao treba mi mnogo novca oko 180 do 200 hiljada dinara. A do sada me već koštalo preko 100 hiljada dinara“, priča Dragoslav Perić iz sela Sirakovo kod Požarevca.

Većina srpskih domaćinstava je u nezavidnoj situaciji, jer su kuće jeftinije od legalizacije.

„Zakonodavac mora da napravi neko razvrstavanje, neku vrstu socijalne karte naših malih i velikih investitora. Pa da mali investitori po povoljnijim uslovima izvrše legalizaciju, a veliki investitori odnosno objekti luks-klase budu legalizovani uz nadoknadu i bez prava na otplatu“, ukazuje Simo Stokić, pravni ekspert za građevinsko zemljište iz Požege.

U devet opština u Istočnoj Srbiji u toku je popis nelegalnih kuća, kako bi lokalne samouprave naplaćivale porez na imovinu. Taj popis mogao bi da bude iskorišćen za legalizaciju kuća u seoskim sredinama, kroz naplatu većeg poreza.

„Opština Sokobanja je već krajem jula toliko poreza od imovine ubirala kao što je u celoj prošloj godini. Znači malo više od pola godina je prošlo, a oni su isti iznos kao celoj prošloj godini dobili. To je jasan indikator, da li je to što su dodatne nekretnine uvedene u evidenciju“, ističe Aleksander Grunauer, iz nemačke organizacije GIZ.

I dok propisi, kažu stručnjaci, favorizuju nesavesne investitore, produženi rok za legalizaciju i dalje ide na ruku divljoj gradnji u gradovima – objekti visoke spratnosti zidaju se bez dozvole. Po Zakonu, koji je stupio na snagu pre godinu dana, rok za podnošenje zahteva za legalizaciju bio je 90 dana.

„U tom periodu je predato nesto više od 30 hiljada zahteva bespravno izgrađenih objekata predato. Svedoci smo da se u samom centru grada i dalje nelegalno gradi. Dakle, ukoliko i dalje budemo produžavali rokove i omogućavali onima koji bespravno grade da mogu da te svoje bespravne radove legalizuju, mi ćemo doći u stanje totalnog urbanističkog haosa“, kaže Nemanja Stajić iz Sekretarijata za legalizaciju Grada Beograda.

Povodom pisanja nekih medija da su rušenja pošteđene nelegalne vikendice na obali reka pojedinih funkcionera, resorna ministarka podseća da su za to nadležne opštine, a ne država.

„Nije naš interes i niko ne voli da ruši, i nikakvi planovi rušenja ne postoje jedni za udžerice, a drugi za vile. To je jedan sistematičan pre svega pristup i odgovor države na nelegalno izgrađene objekte“, kaže Zorana Mihajlović, ministarka za saobraćaj, građevinarstvo i infrastrukturu.

Do sada je doneto 2.600 rešenja za rušenje nelegalnih objekata u zemlji, i to onih koji direktno ugrožavaju bezbednost ljudi. U Srbiji i dalje ima milion i po nelegalnih objekata, a za godinu dana rešeno je tek oko pet odsto zahteva za legalizaciju.

(RTS)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *