NEVEROVATNO, SAMO U ZEMLJI SRBIJI: Koliko košta da u nazivu firme stoji „Srbija“

NEVEROVATNO, SAMO U ZEMLJI SRBIJI: Koliko košta da u nazivu firme stoji „Srbija“

4 avgusta 2014

eko-srbijasume_620x0Restorana „Srbija“ u Beloj Crkvi verovatno ne bi ni bilo da je vlasnik Rajko Rabrenović, kada ga je otvarao pre tri decenije, morao da plati 4.000 evra za stavljanje imena naše zemlje u naziv svog ugostiteljskog objekta. On je, bar ovaj namet, uspeo da izbegne, jer su nadležni ovu taksu smislili pre desetak godina. Zato i ne čudi što u poslednjoj deceniji nema mnogo firmi, kafića, restorana ili radnji koje nose ime države u kojoj posluju. Patriotizam u Srbiji skupo košta, pa se ne isplati.

Svako ko bi danas hteo da mu gosti dolaze u „Srbiju“ ili da ih šiša u frizerskom salonu koji nosi ime naše države, da kupuje u radnji koja se tako zove, morao bi da traži dozvolu Vlade Srbije, uz pomoć Ministarstva privrede, i da plati republičku taksu. Ona je do nedavno koštala 465.110 dinara, a ova reč je od 1. juna poskupela na 474.880 dinara.

– Niko mi nije tražio da platim što se restoran zove „Srbija“, ali da jeste, ja bih mu dao drugo ime – kaže Rabrenović. – Može da se zove i „Bosna“ ili „Priština“, mada mislim da bi bilo sramota. Sigurno ne bih mogao da izdvojim te pare.

U Agenciji za privredne registre do sada su evidentirali 149 aktivnih privrednih društava i 52 preduzetnika koji u svom nazivu imaju koren „srbij“. Među njima su i Srbijanka, Srbijaprevoz, Vodoprivredno preduzeće Srbijavode, Poslovno udruženje hladnjača Srbije, Poslovno udruženje drvne indistrije Srbije, Savez stambenih zadruga Srbije…

Zoran Đurić, profesor menadžmenta u Beogradskoj poslovnoj školi smatra da bi uspešna preduzeća trebalo da nose ime naše zemlje, jer ih na taj način promovišu i za to ne bi trebalo da plaćaju nadoknadu.

– Država, ipak, ne sme da dozvoli da svako zloupotrebljava njeno ime i zbog toga mora da postoji neki red – objašnjava Đurić.

– Naravno, ne mislim da taksa treba da bude toliko visoka. Mnogo je bolje da koristimo srpske termine. Ionako je postalo pomodarstvo, da upotrebljavamo strane izraze za sve, pa i za nazive zanimanja i firmi. Ne možemo kriviti one koji ih upotrebljavaju, ako su domaće reči toliko „skupe“. Mnoge zemlje koje drže do sebe, podstiču korišćenje njenog naziva i na taj način jačaju brend države. Treba raditi na tome da uspešni promovišu Srbiju.

NIJE PUNO ZA VELIKE

Generalni sekretar Unije poslodavaca Srbije Dušan Korunoski kaže da jednokratno plaćanje takse od 474.880 dinara nije mnogo za velike kompanije, ali da male firme sebi ne mogu da dozvole luksuz da u naziv stave ime zemlje u kojoj posluju.

– Mi imamo bezberoj besmislenih nameta i nije samo njihova cena razlog što mnogi spas traže u sivoj ekonomiji, već samo njihovo postojanje – kaže Korunoski.

– Ima mnogo skrivenih troškova, tako da čovek kad započinje neki posao ne množe da zna koliko će mu novca biti potrebno, jer se uvek pojavi još neka taksa.

DUVANDžIJE

Taksa za korišćenje reči Srbija u nazivu četvrta je najviša republička administrativna taksa u našoj zemlji, kako pokazuje novi Registar parafiskalnih nameta koji je napravila Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) u saradnji sa USAID Projektom za bolje uslove poslovanja. Više novca moraju da izdvoje samo oni koji se bave proizvodnjom eksplozivnih materija i duvanskih proizvoda.

(NOvosti)

KOMENTARI



2 komentara

  1. Za Srbiju says:

    Cilj je da se reč Srbija pominje što manje i briše iz svesti Srba.

  2. Enky says:

    Sve se to radi svesno!Izdajnici su na sve strane i u svakoj pori naseg drustva,zato nam je ovako lose!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *