Није Марко, ми смо мучени

Nije Marko, mi smo mučeni

23 jula 2018

Piše: Radoje Andrić

Nije  problem Srbije Sulejman Ugljanin, koji je priznao Kosovo, nego je problem Marko Đurić, direktor Kancelarije za KiM, koji od naroda traži priznanje Kosova! Nije teško sprečiti Pacolija da doputuje u Novi Pazar, teško je sprečiti da i Novi Pazar ne krene  putem Prištine!



– Pregovori u  Briselu su bili teški, ali moramo da budemo svesni posledica  eventualnog nepostizanja dogovora. Šta god da u pregovorima dobijemo, biće više od ovoga što imamo sada.

U ove dve rečenice,  Marko Đurić, direktor Kancelarije za KiM (koga predsednik Vučić imenuje „mučenim Markom“), građanima je, obrnutim redosledom, poručio da Srbija nema ništa na Kosovu (ni vlast, ni imovinu, ni Srbe), a šta god da dobijemo – biće više od onog što nemamo i ako ne postignemo dogovor, snosićemo posledice…

Šta ste radili do sada?

Šta ste dobili u višegodišnjim pregovorima, nakon kojih ste se uvek hvalili da ste  iz njih izlazili kao pobednici, iako ste „spavali na podu, iako nekada niste ni jeli ni pili, ali ste pobedili“?

Šta to, osim po nosu, možete da dobijete, pa da bude više od  ovoga što sada nemate?

Kako su se to onoliki „plusevi“ kojima ste se hvalili pretvorili u jedan veliki minus?

Minus iza kojeg sada treba da stane narod: „I  to može da bude politički izbor građana, legitiman, ali da budemo svesni posledica – kaže Đurić. – Ako ne bi bilo dogovora, ne bi stvari ostale kakve jesu. Naredne tri, četiri, pet godina bismo sigurno vratili zemlju i region u sukobe. Ne bi bilo mira. Ne bismo mogli da osiguramo da deca neće opet ginuti. Zato nam je ta vrsta dogovora važna. Nemojte da mislite da možemo da nastavimo sa ekonomskim oporavkom, ako ne bude rešenja… Od toga će zavisiti i odnosi sa EU i radna mesta.“

Ili  rat ili kompromis.

Ili ćemo svi onim freskopisanim vozom na Kosovo ili će Marko Đurić da siđe na Topčideru, a mi da nastavimo?

– Pregovori su bili jedni od najtežih do sada, vidite izjave i nervozu Haradinaja i Tačija, pretnje ratom i nasiljem, ogoljeno insistiranje na punom priznanju nezavisnosti! – vapije Đurić za razumevanjem naroda za ono što su oni odlučili, a narod treba da potvrdi.

Ako taj Marko Đurić toliko uživa o likuje zbog „nervoze“ koju izaziva kod Šiptara u pregovorima, da li je moguće da  on i postoji u pregovaračkom timu samo da bi nervirao drugu stranu?

A, šta ćemo sa nerviranjem i nervozom nas u Srbiji, koji nismo Šiptari, a jednako se nerviramo svaki put kada se „mučeni Marko“ pojavi na TV i odrađuje svoju i plate svojih savetnika?

Kako će mučeni Marko da ubedi u bilo šta drugu stranu ne pregovorima, kada ni u šta ne može da ubedi ni domaću javnost?

Ili je on tu samo da zbog njega, jednog dana, kolektivno zavapimo: priznajte Kosovo, samo nemojte više Marko da nam objašnjava zašto  to treba da uradimo!

Rezultat dosadašnjeg postojanja njegove Kancelarije i pregovaračkog tima je „da su Šiptari nervozni i gube živce“ .

A mi smo smireni, ali gubimo teritoriju i ljude!

Sa Suljom znamo na čemu smo i bar ga ne plaćamo, Marka plaćamo, ali ne znamo na čemu smo, niti znamo na čemu je neko ko stoji iza tvrdnje da šta god dobijemo, biće više od onog što imamo.

Ako ne govore o teritoriji, nego o svojim glavama, onda se razumemo, ali da bi se još bolje razumeli, neka vlast uradi ovako:

  1. Dogovorite  predlog tog „kompromisa“
  2. Sa njim izađite pred Skupštinu Srbije, pa da se svaki poslanik, pojedinačno, javno izjasni pred omiljenim im kamerama da li je „za“ ili „protiv“, pa tek tada
  3. Organizujte referendum da građani Srbije daju nalog javnoj izvršiteljici Ani Brnabić, predsednici Vlade Srbije kao izvršnog organa, kažu šta da potpiše  ili ne.

Manite nas više Marka Đurića koji je negde, izgleda, pročitao da Putin još uvek korača kao na sve spreman obaveštajac, sa nepomičnom desnom rukom uz nogu, gde je pištolj, a levom maše  napred – nazad, pa i on tako…

Ako bi da oponaša Putina, treba da prestane da landara i levom rukom i prvo da se upozna sa najnovijim stavom ruskog poslanika Sergeja Železnjaka koji je izričito protiv potpisivanja bilo kakvog „kompromisa“ Beograda i Prištine..

Njegov stav je,  tvrdi Genadij Sisojev, dopisnik ruskog Komersanta sa Balkana, „zvaničan stav Moskve“:  „Moskva se protivi sporazumu koji se priprema u Briselu i ne samo da se protivi, nego i upozorava na moguće negativne  posledice tog koraka. Moskva je ubeđena da će nakon postignutog sporazuma biti dezavuisana rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN, da se otvara put Kosovu i Srbiji prema NATO, kao i da  se povećava opasnost od dalje dezintegracije Srbije. U suštini, ključni razlog zbog kojeg Moskva namerava da spreči postizanje sporazuma ovakvim alarmantnim izjavama je moguće približavanje Kosova i Srbije Alijansi. Takve alarmantne izjave stavljaju predsednika Vučića, koji vodi pregovore sa liderima Kosova, faktički u pat poziciju. Ukoliko Vučić prihvati sporazum,  rizikuje pogoršanje odnosa sa Rusijom, a ukoliko ne potpiše – može da očekuje zamrzavanje odnosa sa EU. To će onda biti kraj politike sedenja na dve stolice.“ – zaključuje Sisojev.

Da li je mučenom Marku ovo više ili manje od onog što ima i zna?

(Iskra)

KOMENTARI



2 komentara

  1. Pastrovic says:

    Eh... i "indijanci" su pregovarali sa "kaubojCima", pa ih eto danasKe u rezervatima, u przunima, i "nista im ne fali", jel' tako? JEST!!!

  2. Dane Radakovic says:

    U Americi ima 50- Drzava a Nacija od citovok Sveta i nARODA Druge I povesti pa zive zajedno i rade i isti je Zakon za SVE' Balkan treba da se uvede Zakon za sve isti pa bi ziveli zajedno i radili i nebi bilo rata nikad vise BALKANU TREBA AMERICKI USTAV'

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *