NIKOLAJ ALEKSANDROVIČ MUHIN: Ponosićemo se Hramom Svetog Save

NIKOLAJ ALEKSANDROVIČ MUHIN: Ponosićemo se Hramom Svetog Save

16 oktobra 2014

kul-muhin_620x0Kada će početi i koliko će trajati radovi, pogotovo koliko će koštati unutrašnje uređenje Hrama Svetog Save, verujte mi, niko od nas sada ne zna. Materijali koji se koriste za mozaik i za ostalo uređenje su prilično skupi. Tome treba dodati i kupovinu opreme, od skela pa do dizalica, jer se radi na velikim visinama. Osim toga, još ne znamo koliko će tačno biti ljudi angažovano na uređenju Hrama. Zbog sveta toga bih želeo da preko vašeg uticajnog lista prenesete ljudima u Beogradu da malo smirimo atmosferu i ne baratamo sa bombastičnim sumama.

Tako je Nikolaj Aleksandrovič Muhin, jedan od najpoznatijih freskopisaca i ikonopisaca, ne samo u Rusiji već i u svetu, počeo ekskluzivni intervju za „Večernje novosti“. Akademik Muhin objašnjava:

– Nema potrebe da se spekuliše o milionima evra dok se i pismeno ne potvrdi da će Rusija pomoći da se unutrašnje uredi Hram Svetoga Save. Zasad postoji usmeno obećanje predsednika Rusije i verujem da će o tome porazgovarati sa predsednikom Nikolićem.

* Sumu od 30 miliona pomenuo je u Moskvi potpredsednik srpske vlade Dačić posle konkursa na kojem je prihvaćena vaša koncepcija uređenja hrama. Nama je jedan od srpskih mitropolita pomenuo još veću sumu…

– Govoriti sada o rokovima i novcu kojeg još nema, na osnovi obećanja čoveka kome svi verujemo, nepotrebno je i prerano. Svaki projekat ima svoje pristalice, ali i protivnike. Ne treba davati povod da oni zluradi počnu da prave buku i lošu atmosferu. Ja sam optimista i verujem da će nam Bog dati snage da tako uredimo Hram da se svi mi njime ponosimo, a oni koji dođu iz sveta da mu se dive. Znam samo jedno: imamo dobru volju i, kako su rekli mitropolit Amfilohije i ruski Ilarion, napravili smo prvi važan korak – usvojili smo koncepciju uređenja.

* Govori se o 300 ljudi koji će pod vašim rukovodstvom raditi, ali se spominje i broj 500?

– Ako bude dovoljno para i zadatak nam bude da rok uređenja bude kraći od osam godina, onda će se povećati broj umetnika.

U Beogradu će te raditi zajedno sa kolegama iz Belorusije. Vi ćete svima biti šef. Znate li odranije Beloruse koji će doći u Srbiju?

– Mi umetnici koji se bavimo sličnim poslom se poznajemo, ili barem znamo jedni za druge. Ja znam godinama kolege iz Belorusije. To su odlični umetnici i siguran sam da ćemo na uređenju Hrama Svetog Save odlično sarađivati.

* Hoćete li pored ruskih i beloruskih umetnika angažovati i Srbe?

– Naravno da hoću. U Beogradu će biti organizovana izložba na kojoj će se predstaviti umetnici koji žele da sa nama budu u timu na uređenju unutrašnjosti hrama. U selekciji će nam pomoći Marko Rupnik, u koga ima veliko poverenje mitropolit Amfilohije.

* Mlada beogradska slikarka Isidora Ivanović, koja je radila pod vašom komandom u Zagrebu, kaže da ste vi vrlo pedantan i odgovoran čovek koji insistira da se svaki detalj maksimalno dobro uradi?

– Kad radim sliku u ateljeu, mogu u jednom trenutku da budem i nezadovoljan kako sam naslikao. Onda odložim sliku i nema nikakvih problema. Kad pravite fresku na zidu hrama, vi ne možete da kažete „kasnije ću je popraviti“. Ona mora biti maksimalno dobro naslikana. Zbog toga što sam strog prema sebi tražim i od mojih saradnika maksimalnu predanost poslu, a to donosi rezultat.

* U Srbiji su vas upoznali kad ste radili na Ubu. Kako ste tamo stigli?

– Posle rada u Hramu Hrista Spasitelja u Moskvi, mnogima se svidelo kako slikam. Jednog dana dobio sam u Jaroslavlju na faks pismo oca Tarasova iz Beograda. Investitor je insistirao da ja oslikam hram u Ubu. U tom gradu sam proveo tri godine. Dok sam boravio u Ubu, otac Milenko iz Zagreba je došao da vidi kako radim i zamolio da kasnije i tamo radim. Tada sam i angažovao vašu talentovanu mladu slikarku Isidoru Ivanović.

* Kakav imate osećaj kad radite freske u crkvama? One se slikaju za vjeki vekova. Mislite li ponekad dok radite o tome da da stvarate dela koja će nadživeti ne samo vas, već i mnoge generacije?

– Sve nas preživi umetničko delo, kao što dobra knjiga fizički nadživi autora. Ali, ja kad radim ne mislim o tome. Zahvalan sam Bogu što mi daje takve zadatke da oslikavam hramove. Većina vernika koji dolaze u hram ne razmišlja o tome ko je slikao freske ili ikone, osim ako se ne radi o čuvenim majstorima. Veliki mi je stimulans kad mi oni koji se razumeju u tu vrstu umetnosti a i u religiju – kažu da je lepo i ubedljivo.

* Jako mnogo radite, odakle vam tolika energija da uspevate na više strana, od crtanja ikona i fresaka, pa do savremenog slikarstva i predavanja studentima?

– Osećam se zdravstveno dobro i zaista mi nije teško da radim. Gospod mi u tome pomaže. Sve što radim, činim u dobrom raspoloženju, dobro sam motivisan, u takvom stanju duha se može dugo raditi.

* Jesu li vam roditelji bili religiozni. Od koga ste nasledili ljubav prema pravoslavnoj veri?

– Ja sam rođen u Kostromi, u radničkoj porodici. Odnos prema religioznim ljudima za vreme SSSR-a nije bio blagonaklon. Ali, moja majka Galina je bila iskreni vernik. Od majke sam zavoleo miris tamjana i sveće. Vodila me je u crkvu kao dete. Otac Aleksandar je pred kraj života ozbiljnije počeo da razmišlja o veri i Bogu. U sovjetsko vreme otac je bio i zatvaran. U ratu je bio u nemačkom zarobljeništvu.

* Supruga vam je takođe umetnica. Čime se bave ćerka i sin?

– Supruga Jelena je slikarka, a ćerka Nadežda je završila istoriju umetnosti, magistar je i slikarka. Sin Nikolaj je student je druge godine arhitekture u Moskvi.

* Ako vam predlože da uz rusko dobijete i srpsko državljanstvo, da li biste ga prihvatili?

– Bio bih presretan, jer u Srbiji sam kao kod kuće. Kad sletim na beogradski aerodrom, imam osećaj da sam došao kući, jer znam da me tamo čekaju iskreni prijatelji. Za mene bi bila velika čast da mogu da se pohvalim državljanstvom bratske Srbije. Mi smo zaista dva najbliža naroda i veselim se dolasku i radu u Beogradu. Ako nam Bog da zdravlja i snage, svi će se moći uveriti da ćemo Hram Svetog Save ispuniti lepotom, a sve što će biti napravljeno biće u stilu srpsko-vizantijske tradicije.

PRECIZAN DO SAVRŠENSTVA

Beogradska umetnica koja se školovala u Moskvi Isidora Ivanović kaže da bi bila presretna da bude u timu koji će oslikavati Hram. Isidora kaže da ima kolege u Beogradu koji su odlični mozaičari:

– Za mene kao mladu umetnicu taj period rada u Zagrebu na oslikavanju Hrama Preobraženja Gospodnjeg, i saradnja sa Nikolajem Muhinom, imala je veliki značaj. S jedne strane, to su bile dve jako teške godine, jer smo imali kratak rok, radili smo bez slobodnih dana da bismo stigli da završimo hram na vreme… Ali, sa druge strane mogu da kažem da ni na jednom fakultetu, ni na jednoj likovnoj akademiji, ne može da se nauči to što sam naučila kroz saradnju sa Nikolajem. Meni je to bila velika škola. Ne samo profesionalna, već i životna. Zbog dobro napravljenog posla nagradila nas je Ruska akademija umetnosti.

Isidora ističe da je rad sa Muhinom dosta uticao na njen dalji umetnički razvoj.

– Kod akademika Muhina je sve razrađeno: od toga sa koje strane će vam stajati paleta i boje (ako ste levoruki kao ja na primer, mora biti sa leve strane, a ne sa desne kao kod ostalih), kojom debljinom četkice se slika koji detalj, do crtanja i samog slikanja gde svi umetnici treba da budu kao jedno.

NOVI RUBLjOV IZ KOSTROME

Nikolaj Muhin, koga mnogi zovu porede sa Rubljovom, rođen je 13. juna 1955. u Kostromi, gradu na Volgi, 300 kilometara severoistočno od Moskve. Kostroma je drevni grad osnovan u 12. veku, sa očuvanim drevnim manastirima i brojnim crkvama i spada u one gradove koje u Rusiji zovu „Zolotoje koljco“, što u prevodu znači „Zlatni prsten“ koji okružuje Moskvu. Od 1970. Muhin živi u Jaroslavlju, ali često zbog poslovnih obaveza boravi u Moskvi.

U Jaroslavlju je završio Umetničko učilište 1974. Postao je član Saveza umetnika Rusije 1985. Za hiljaditu godišnjicu Jaroslavsko-rostovske eparhije napravio je kao poklon spisak ikona F. Zubova „Ilja Prorok u pustinji“, koja se nalazi u Fjodorovskoj sabornoj crkvi.

Svetsku afirmaciju stekao je radeći na freskama u Hramu Hrista Spasitelja u Moskvi. Na konkursu za uređenje tog hrama 1996. Muhin je pobedio i više od dve godine radio na oslikavanju tog hrama za što je dobio priznanje Ruske pravoslavne crkve – Orden Sergija Radonjiškog. Muhin je uređivao pravoslavne hramove u Nijagati u Japanu, u SAD u državi Ohajo, zatim na Malti i dr.

(Novosti)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *