НИКОЛИЋЕВ ГОВОР АМБАСАДОРИМА: „Не Косово у УНЕСКО! (ВИДЕО)

NIKOLIĆEV GOVOR AMBASADORIMA: „Ne Kosovo u UNESKO! (VIDEO)

16 oktobra 2015

Tomislav-Nikolic-Ivica-Dacic-2-620x350“Vaše ekselencije,

Dame i gospodo,

Pozvao sam vas danas da bih vam najneposrednije predočio sa kakvim se ozbiljnim problemom suočava Srbija, naš region u celini, Evropa, ali i ostali svet.

Radi se o predlogu da tzv. Republika Kosovo postane članica organizacije UNESKO.

Nekom od vas će se učiniti da preterujem kada kažem da se radi o problemu koji tangira zemlje sa svih kontinenata. Pokušaću da ovim svojim izlaganjem dočaram složenost i ozbiljnost ovog pitanja, koje je poslednjih nedelja uvećalo našu brigu o tome da li će se ikada naći pravi put za stabilizovanje odnosa Beograda i Prištine, i njihovog postavljanja na trajne osnove koje bi proizvodile korist za obe strane podjednako ili bar približno tome.

Svi vi dobro znate da pravi dogovor dve suprostavljene strane može biti samo onaj koji se istinski, svesrdno i uz racionalna objašnjenja prihvata bez ozlojeđenosti bilo koje od pregovaračkih strana. Svaki dogovor koji je nametnut ili skrojen da stvara trajno nezadovoljstvo bilo koje strane, u stvari, i nije dogovor, već rasadnik budućeg sukoba. Kad god to bilo.

Svi vi, takođe, vrlo dobro znate da se fundamentalni raskol između Beograda i Prištine dogodio jednostranom odlukom prištinskih vlasti da proglase novu albansku državu na srpskoj teritoriji. Dakle, sve ovo sa čim se danas suočavamo produkt je najobičnije secesije.

Poznato nam je da pojedine zemlje to tako ne tumače, jer se ne radi o njihovim teritorijama, ali je, verujem, svima jasno da je to tako.

Svako se može setiti da je pre ove jednostrane secesije, 1999.g. Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija usvojio rezoluciju 1244 kojom je priznat i naglašen suverenitet Srbije nad Kosovom i Metohijom. Sve što je kasnije usledilo, politički je promišljano na osnovu ove nerazrušive premise. Mislim na države koje su striktno poštovale međunarodno pravo, Povelju UN i sledstveno tome odluke njenog glavnog egzekutivnog organa odgovornog za međunarodni mir i bezbednost – Saveta bezbednosti.

I danas, većina čovečanstva polazi od ovih osnovnih odredbi i ne želi da ohrabri separatizme i jednostrano proglašavanje država na teritorijama zemalja članica UN.

U želji da učini veliki napor u pravcu mira, 2012. godine Srbija je odlučila da, posredstvom Evropske unije, krene putem pregovora i usaglašavanja, a sve to radi obezbeđenja normalnog i boljeg života za sve stanovnike na Kosovu i Metohiji. Brisel je izabran kao prestonica u kojoj će se SVA PITANJA, ponavljam sva pitanja, odnosa Beograda i Prištine staviti na sto i o njima pregovarati u dobroj veri.

A, šta se danas događa? Posle poznatog Briselskog sporazuma iz aprila 2013. godine i drugih koji su usledili, Srbija je izvršavala preuzete obaveze i ne žali truda da ih ispuni u potpunosti. Jedno od pitanja koja su stavljana na samom početku na sto, bilo je osnivanje Zajednice srpskih opština, ali i regulisanje imovinskih pitanja uopšte, a odvojeno povraćaj imanja koja su na Kosovu i Metohiji od vajkada pripadala Srpskoj pravoslavnoj crkvi, o čemu svedoče Ktitorske povelje kao validni pravni srednjovekovni dokumenti o svojini.

Srpska strana je od otvaranja ovih pregovora ukazivala da se oni nikako ne mogu uspešno okončati bez konačnog dogovora o položaju SPC i odgovarajuće zaštite svih njenih hramova i pratećih objekata. Govoreno je bezbroj puta da se kulturna baština srpskog naroda, stvarana duže od jednog milenijuma na Kosovu i Metohiji, ne sme nikako otuđivati od onoga kome po zakonima prirode i važećeg međunarodnog prava i pripada.

Srbija je jedina zemlja u Evropi kojoj, pored otimanja dela teritorije, proterivanja građana, nekažnjenog ubijanja i takozvane žetve organa, sada pokušavaju da otmu i kulturnu baštinu pod zaštitom UNESKO.

Ova baština je povezana sa živom istorijom i vekovnim prisustvom srpskog naroda na ovim prostorima. Stoga su napadi na srpsku baštinu od 1999. godine, čiji smo svedoci svi bili, napadi na identitet Srba i imaju direktan uticaj na njihov osećaj sigurnosti i prihvaćenosti u lokalnoj sredini. Sve ovo je deo procesa menjanja istorijskih činjenica u cilju marginalizacije i eliminisanja Srba i Srbije iz istorije Kosova i Metohije. Ovo istovremeno otkriva i šta je u osnovi nastojanja Kosova u pravcu članstva u UNESKO, iako se to nastoji drugačije predstaviti od strane njegovih promotera.

Evidentan je drastičan raskorak između deklarativnog zalaganja i stvarnog postupanja Prištine po pitanju zaštite srpskog kulturnog nasleđa na Kosovu i Metohiji. Primeri iz prakse to najbolje potvrđuju. Od juna 1999. godine, dakle posle prestanka oružanih sukoba, do danas, 236 crkava, manastira i drugih objekata u vlasništvu Srpske pravoslavne crkve, kao i kulturno-istorijskih spomenika bili su mete napada. Od njih čak 61 ima status spomenika kulture, a 18 je od izuzetnog značaja za državu Srbiju. Neke od njih su – Crkva Bogorodice Odigitrije iz 1315. godine, Crkva svetog Nikole iz 1331. godine, Crkva svetog Spasa iz 1348. godine, te manastir i isposnica sv. Petra Koriškog sa početka 13. veka.

Na prostoru Kosova i Metohije uništena su 174 verska objekta, 33 kulturno-istorijska spomenika, pokradeno je više od 10.000 ikona, crkveno-umetničkih i bogoslužbenih predmeta. Uništeno je ili oštećeno 5.261 nadgrobnih spomenika na 256 srpskih pravoslavnih grobalja, a na više od 50 njih ne postoji nijedan čitav spomenik.

Južno od Ibra nije ostao čitav nijedan spomenik iz srpske istorije. Rušeni su spomenici Milošu Obiliću, caru Lazaru, Vuku Karadžiću, Dositeju Obradoviću, Petru Petroviću Njegošu i mnogim drugim velikanima srpske istorije i kulture. Koliko daleko se išlo u uništavanju svega što na bilo koji način podseća na vekove srpskog prisustva na Kosovu i Metohiji svedoči da je u selu Nerodimlje, kod Uroševca, 1999. godine, posečen bor za koga se veruje da ga je srpski srednjovekovni vladar car Dušan tu zasadio svojom rukom 1336. godine. Ni u jednom gradu južno od Ibra danas nema naziva ulice sa imenom ličnosti iz srpske istorije.

Vaše ekselencije,

Najpre da nas podsetim na najznačajnija međunarodna dokumenta koja su pravni osnov po kom je Republika Srbija jedina pozvana da štiti, obnavlja i čuva svoju kulturnu baštinu na Kosovu i Metohiji:

– Konvencija za zaštitu kulturnih dobara u slučaju oružanih sukoba iz 1954. godine, poznata i kao Haška konvencija, zatim,

– Rezolucija Saveta bezbednosti UN 1244, aneks 2, tačka 6 kojom se utvrđuje (citiram) „održavanje prisustva (misli se na oružane snage i ekspertske timove) na mestima srpske baštine“(završen citat), potom

– Zajednički dokument SRJ i UNMIK-a kojima se potvrđuje (citiram): „Volja za primenom relevantnih odredbi Haške konvencije“ (kraj citata).

Dalje – Praktična primena zaštite i očuvanja kulturnih dobara koja se sprovodi na osnovu Evropske konvencije o očuvanju arhitektonske baštine iz 1985. godine čiji smo i mi potpisnici od 2001. godine, najzad

– Zakon o zaštiti spomenika kulture donet za Kosovo i Metohiju 1977. godine koji je validan jer uvažava UNMIK-ovu naredbu broj 1999 / 24 kojom se na Kosovu i Metohiji primenjuju zakoni od pre 22. marta 1989. godine.

Da ne pominjem neotuđivo pravo vlasništva zemljišta i građevina kao pravni osnov. Registrovana kulturna dobra Srbije su, u bezmalo 80 procenata, u vlasništvu SPC i Republike Srbije.

Na posletku, za svaku državu i pojedinca najrečitija je Vankuverska deklaracija iz 1976.godine koja brani pravo svake zemlje (citiram) „da sa punim suverenitetom bude baštinik sebi svojstvenih kulturnih vrednosti koje su plod cele njene istorije. To je pravo svako zemlje, jer se njena prošlost, sadašnjost i budućnost identifikuju sa njenom kulturnom baštinom.“ Nema nikakvog osnova ni razloga da se ovo i ovakvo pravo prenese na drugu zemlju, etničku grupu, neki drugi narod.

Dozvolite mi da vam predočim hronologiju napora da se sačuva srpska srednjovekovna baština od dolaska međunarodnih snaga na prostor Kosova i Metohije do martovskog pogroma 2004. godine koji je priča za sebe.

Prva misija UNESKO dolazi na KiM neposredno posle bombardovanja SR Jugoslavije, već 22. jula 1999. godine. Tada je Kolin Kajzer u svom izveštaju tražio da se od kulturnih dobara zaštite samo islamske građevine, odnosno otomansko nasleđe iako su, od zaštićenih spomenika kulture, do tada stradala 3 otomanska, 2 albanska i 57 srpskih spomenika. Drugu misiju UNESKO, koja je iste godine bila na KiM od 1. do 30. novembra predvodio je Ros Borat koji opet ne navodi u svom izveštaju srušene srpske manastire i predlaže sredstva isključivo za 5 spomenika otomanskog porekla za koje bi brigu trebalo da preuzme UNESKO. Kao predvodnik treće misije na KiM gotovo istovetan izveštaj podnosi i profesor Karlo Blazi čiju misiju su činili šef misije Mustafa Turman Osman i ko-šefovi gospođa Edi Šukriju i Gonzalo Rataman, bez ijednog stručnjaka iz Srbije. Istini i pravdi za volju, nijedan od ova tri izveštaja formalno nije usvojen u organima UNESKO, ali oni su dolazili do međunarodne javnosti, te se sticao utisak da su na KiM stradali samo i isključivo spomenici koji ne pripadaju srpskom kulturnom diskursu, što je bilo i još uvek je daleko od svake istine.

U dokumentu o osnivanju Koordinacionog centra, avgusta 2001. godine, tada Savezna vlada i Vlada Republike Srbije na ovo telo prenele su nadležnosti službe za zaštitu spomenika kulture na Kosovu i Metohiji.

Pozivajući se na Hašku konvenciju, tokom 2001. godine Koordinacioni centar je tražio od UNMIK-a da se zaustave vandalizmi i skrnavljenja srpske baštine. Naredne godine od UNMIK-a je tražena saglasnost za hitnu sanaciju Pećke patrijaršije i fresaka u srpskoj srednjovekovnoj crkvi kod Rudnika. UNMIK odgovara, aprila 2002. godine, da se po ovim pitanjima Koordinacioni centar obrati Ministarsvu za kulturu i sport privremene vlade Kosova što je u suprotnosti sa neutralnim stavom UNMIK-a, Rezolucijom 1244, Vankuverskom deklaracijom, a što je potvrđeno i na Konferenciji UNESKO o unapređenju saradnje u jugoustočnoj Evropi održanoj 4. i 5. aprila u Parizu, gde je predstavniku samoproglašene Republike Kosovo bilo osporeno učešće u radu UNESKO.

U Koordinacionom centru se osniva Sektor za kulturnu baštinu sa zadatkom da se spreči dalje urušavanje i propadanje i da se saniraju posledice vandalizma u dogovoru i po zahevu SPC i lokalnih samouprava. UNMIK, međutim, nije odobravao stručnu verifikaciju činjeničnog stanja na terenu i preduzimanje sanacionih radova. Primera radi, pokušaj obnove manastira Zočište onemogućeno je tako što je lokalno albansko stanovništvo, odmah po završetku molitve za obnovu, spalilo ostatke ovog jedinstvenog spomenika kulture srpskog naroda. Isto se dogodilo u manastiru Svetih Arhangela kod Prizrena koji je ugrožen podmetanjem eksploziva.

U publikaciji UNESKO, objavljenoj u jesen 2002. godine, pisano je o rušenju samo albanskih, a nijednog srpskog spomenika kulture. Na reakciju Koordinacionog centra stiglo je izvinjenje UNESKA, sa objašnjenjem da su takve podatke dobili u izveštajima koje su koristili. Nije nam poznato ni ko je slao podatke, izveštaje (osim tri misije iz 1999. i 2000. godine o kojima je bilo reči) niti da li je UNESKO štampao novu, ispravljenu publikaciju koja bi kružila po međunarodnoj javnosti kao što je prethodna, ma koliko netačna i uprkos svakoj pravdi, bila dostupna i svakako stvarala lažnu sliku o stanju na Kosmetu.

Indikativno je da u Savetu bezbednosti do 2004. godine nijedan izvestilac nije ni pominjao vandalizme, pljačkanja i uništavanje srpske i evropske srednjovekovne baštine.

Na poziv Koordinacionog centra 13. maja 2002. godine generalni sekretar UNESKO Koićiro Macura odgovara da će poslati krajem maja francuskog eksperta za srednji vek jer je najviše postradalih spomenika iz ovog perioda. UNMIK je uporno odlagao ovu posetu do koje, na kraju, nije ni došlo.

Odgovoran i posvećen, gospodin Macura pokušava da pošalje i treću misiju UNESKO, ali UNMIK, izgovorima koji su neprihvatljivi, stalno odlaže njihov dolazak. I pored sve dobre volje i energije koju generalni sekretar UNESKO, gospodin Macura iskazuje, a na kojoj smo mu zauvek zahvalni, nastavilo se nekažnjeno skrnavljenje jedinstvene i neponovljive srednjovekovne evropske baštine srpskog kulturnog nasleđa. Nije bilo načina da im oni kojima pripadaju – ekspertski timovi Republike Srbije – priđu i saniraju, što je tek nedopustivo i nerazumljivo.

Pokušan je i novi popis kulturne baštine pod okriljem UNMIK-a u dokumentu „Pregled aktivnosti za kulturu UNMIK-a, referat 251/01“, a pod neveštim izgovorom da prethodni nije učinjen po međunarodnim standardima što je, razume se krajnje netačno, i sa tendencijom da se izostave sve porušene srpske svetinje kao da nisu vekovima postojale i da se menjaju titulari. A princip zaštite spomenika i kulturnih dobara podrazumeva jednako postupanje u popisu i zaštiti sa svim spomenicima kulture – ilirskim, rimskim, vizantijskim, pravoslavnim i katoličkim, srpskim, turskim, albanskim, jevrejskim – bez diskriminacije. Ni UNMIK ni privremene vlasti na KiM ne mogu menjati listu spomenika kulture utvrđenu evropskim standardima, brisati stare i unositi nove, osim na osnovu zakona i arbitraže UNESKO.

Srpski srednjovekovni spomenici nisu rušeni samo tokom oružanih sukoba, već pre i posle njih, što svedoči o nameri i promišljenom postupanju. Na Kosmetu se planski vrši zatiranje materijalnih dokaza o postojanju Srba na ovom prostoru sa ciljem da se izvrši falsifikovanje istorije i da se stvori nov državni, nacionalni i kulturni identitet, koji podrazumeva potpuni nestanak svega što ceo milenijum svedoči o srpskom prisustvu.

To planirano zatiranje spomeničkih materijalnih dokaza o vekovnom nastajanju i usponu srpske države i duhovnosti na tlu KiM svoju kulminaciju dostiže pre 11 godina.

Moram da vas podsetim na užas koji se dogodio marta 2004. godine, na sinhronizovane i orkestrirane divljačke napade na srpsko stanovništvo na Kosovu i Metohiji, uz nezapamćeno uništavanje svega što je srpsko, uključujući naše verske objekte i kulturna dobra koja datiraju iz srednjeg veka.

U tri dana nasilja Albanaca nad Srbima 17. 18. i 19. marta 2004. godine ubijeno je desetoro Srba, teško povređeno preko 900 ljudi, proterano preko 4000 Srba iz šest gradova i devet sela. Srušeno je i zapaljeno 35 crkava i manastira (od čega 18 spomenika od posebnog kulturnog značaja), 935 srpskih objekata, od kojih 738 srpskih kuća, 10 javnih objekata, škola, pošta i domova zdravlja.

Sve ovo se desilo i pored prisustva 38 000 vojnika KFOR-a iz 39 zemalja, kao i 8000 UN policajaca iz 52 zemlje.
Oskrnavljena su mnoga groblja, a u crkvama je nestao ili oštećen veliki broj vrednih ikona i drugih crkvenih relikvija, kao i knjiga krštenih, venčanih i umrlih koje su artefakti o vekovnom postojanju Srba na ovim prostorima.

O ovome je svedočio i tadašnji generalni sekretar UN Kofi Anan na sednici Saveta bezbednosti održanoj 18. marta 2004. godine rekavši da je (citiram) „namerno ciljanje verskih objekata, kao što su crkve, groblja i manastiri, sramotno i nedopustivo“1 (kraj citata).

Tadašnji generalni direktor UNESKO Koićiro Macura, aprila 2004. godine uputio je misiju visokih stručnjaka da procene štetu počinjenu divljanjem Albanaca na Kosovu i Metohiji. Macura je (citiram) „oštro osudio napade na bogatu kulturnu zaostavštinu u Pokrajini, saopštavajući da nisu samo uništavani spomenici, već pamćenje i kulturni identitet.“2 (kraj citata)

Moram da citiram još dva paragrafa koje je generalni direktor UNESKO, gospodin Macura uključio u svoj izveštaj posle martovskog pogroma 2004. godine gde kaže da bi (citiram) „aspekt zaštitne misije UNESKO mogao podrazumevati publikaciju materijala o kulturnim bogatstvima Kosova, koja nisu dovoljno poznata izvan tog regiona, uprkos činjenici da su po mnogo čemu jedinstvena. Značajno je pomenuti da je uništenje dveju Budinih statua iz Bamijana u Avganistanu pre nekoliko godina privuklo mnogo veću pažnju medija i javnosti od uništenja kosovske Crkve Bogorodice Ljeviške u Prizrenu, koja se, sa umetničkog i istorijskog stanovišta, u potpunosti može meriti sa ovim azijskim spomenicima. Šire uvažavanje univerzalnog značaja kosovske baštine, koja je oličenje važnog aspekta vizantijske civilizacije, predstavljalo bi dodatnu zaštitnu meru. U tom smislu, možda bi najdragocenije bilo pokretanje projekta informisanja i publikacije od strane UNESKO.“ (kraj citata) kao i da bi (citiram) „što hitnije, međunarodno priznanje najvažnijih spomenika na Kosovu bilo poruka potencijalnim vandalima, koji možda pripremaju dalje uništavanje ovog kulturnog nasleđa.“ (kraj citata)

Na sve ovo Macura je preporučio obrazovanje (citiram) „sistema godišnjeg nadzora kulturne baštine na Kosovu i Metohiji posredstvom stalnog komiteta eksperata UNESKO“. (kraj citata)

Dame i gospodo,

Da li mislite da je posle svega navedenog ispravno i prirodno da organizacija čiji je čelni čovek davao ovakve preporuke i ocene prihvati za člana nekog ko je besprizorno uništavao tuđu kulturnu baštinu? Zamislite da se u vašim zemljama najdraža kulturna baština preda u ruke nekome ko je nije stvarao i ko je u bezbroj navrata pokušavao da je satre! To bi bilo isto kao da ste „vuku dali jagnje na čuvanje“.

Molim vas da se o ovome iskreno zamislite kako biste shvatili kakve su muke snašle nas Srbe, jer nam se preti oduzimanjem nečega što nam je najdraže, nečega što je u srži naše duhovnosti, identiteta i trajanja.

Ni nakon bestijalnog pogroma iz 2004. godine, bezbednosni incidenti usmereni ka kulturnom nasleđu srpskog naroda ne jenjavaju.
Izveštaj Misije OEBS na Kosovu i Metohiji iz marta 2014. godine, pod nazivom „Izazovi u zaštiti nepokretnih materijalnih kulturnih dobara na Kosovu“3, pozivajući se na podatke kosovske policije, navodi da je (citiram) „2011, 2012. i 2013. godine, došlo do porasta broja bezbednosnih incidenata na lokalitetima kulturne baštine u odnosu na prethodne godine“. (kraj citata) Konstatuje se da povećan broj bezbednosnih incidenata pogađa, pre svega, baštinu Srpske pravoslavne crkve. Kao što sam Izveštaj navodi (citiram) „broj hapšenja i krivičnog gonjenja, kao odgovor na bezbednosne incidente od strane kosovske policije i pravosuđa je nizak“.

KOMENTARI



4 komentara

  1. rade says:

    Kasno Nikolic na kosovo stize,Vucici je bio brzi.

  2. deda mraz says:

    Tomo Srbine zakleo si se na ustav Srbije i nema nazad,a svapskog konjusara Vucica i njegovu vladu mozes raspustiti i nikakav si Srbin ako opet budes zajedno sa ovim svapskim konjusarem u istoj partiji.

  3. Aleks says:

    Pa nije valjda očekivao posle svega ovoga da če ovi da budu pošteni...trebalo se je spremat od 99g a ne sad iz dupeta u glavu 2004g je bilo evidentno u kojem smeru idu stvari. Ako Srbija neprihvati bilokakvu vojno saradnju sa rusima ode sve polako jug , vojvodia , sanđak i rep. sprska... Kako se več godinama govori a ništa ne napravi ostače Beogradski pašaluk.

  4. rade says:

    Jesu li nam još krivi Turci ili Milošević??

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *