НИСУ РАТОВАЛИ 200 година, а спремају војску за РАТ СА РУСИЈОМ

NISU RATOVALI 200 godina, a spremaju vojsku za RAT SA RUSIJOM

9 septembra 2019

Pre nekoliko nedelja Švedska je obeležila 205 godina od potpisivanja poslednjeg mirovnog sporazuma, što znači da ova skandinavska kraljevina već više od dva veka nije bila u ratu.

Iako je svoje poslednje branioce i ratne veterane sahranila još krajem 19. veka, Švedska nije zanemarila svoje oružane snage. Poslednjih decenija, doduše, izdvajanje za odbranu u stalnom je opadanju, ali pre nekoliko dana vlada levog centra, predvođena socijaldemokratama, najavila je sveobuhvatno i povećano ulaganje u odbranu.



Neki su političari izjavili kako se radi o istorijskom povećanju proračuna za odbranu, a brojke ukazuju na to da je zaista tako. Švedska je za svoju odbranu pre 40 godina izdvajala 3,1 posto BDP-a, da bi prošle godine brojka pala na 1 posto. Zato će odbrambeni proračun s ovogodišnje 52 milijarde kruna (oko pet milijardi evra) do 2025. godine narasti na 84 milijarde kruna i dosegnuti 1,5 posto BDP-a. Svake godine od 2021. izdvajanje za vojsku biće veće za dodatnih pet milijardi kruna.

Konkretni planovi još nisu izašli u javnost, ali izgleda da će se ulagati u sve vidove oružanih snaga, a najviše u kopnenu vojsku. Ukupan broj zaposlenih u oružanim snagama, uključujući i civile, trebalo bi s današnjih 60.000 do 2025. godine da naraste na 90.000. Kopnena vojska trebalo bi da oformi četiri nove brigade, ali profitiraće i ostali. Mediji nagađaju da će oružane snage, osim nabavke 60 novih Gripena E, zadržati i modernizovati 95 starijih modela Gripena C/D.

U planu je i modernizacija dve stare i izgradnja još dve nove podmornice, obnova radarskog sistema i modernizacija pet korveta. Zašto je onda zemlja, koja već više od dva veka uspeva da ne samo održi neutralnost nego i da izbegne vojne udare i građanske ratove i političko nasilje unutar zemlje, odlučila tako naglo i značajno da poveća izdatke za odbranu, odnosno za ionako dobro obučene i moderno opremljene oružane snage?

Švedska je, istovremeno, u dobrim odnosima sa svim svojim skandinavskim i baltičkim komšijama. Odgovor je u već tradicionalnoj zabrinutosti, moglo bi se čak reći i strahu od moćne, agresivne, nedemokratske i ne previše prijateljski nastrojene Rusije.

– Rusko ponašanje sve je više sovjetsko pa tome mora da se prilagodi i Švedska. S većom vojskom i naprednijom teritorijalnom odbranom, bićemo spremniji i otporniji, što može uticati na to da do rata ni ne dođe – jednostavno je stanje stvari objasnio Alan Vidman, parlamentarni zastupnik švedskih liberala, koji podržavaju socijaldemokratsku vladu. Baltičko more je ”meki trbuh” Švedske i poprište desetine incidenata godišnje u kojima dolazi do bliskih susreta švedskih i ruskih vojnih letelica, do ulaska ruskih aviona u švedski vazdušni prostor i do pojave ”neidentifikovanih” podmornica u švedskim teritorijalnim vodama.

U svetu kojim dominira trgovinski rat SAD i Kine, Bregzit i postupni pad američkog interesa za ulogu međunarodnog policajca, Švedska je procenila da nije loše da ojača oružane snage. Uprkos stalnom zalaganju građanskih stranaka desnog centra, Švedska i dalje nije članica NATO, pa s te strane načelno ne može da očekuje pomoć. A od svih zemalja koja imaju izlaz na Baltičko more, Švedska trenutno za odbranu izdvaja najmanji deo BDP-a. Ali, s obzirom na članstvo u Evropskoj uniji, ipak nije sasvim bez saveznika.



Na trendove u švedskoj sigurnosnoj politici ukazuje i ponovno uvođenje obaveznog služenja vojnog roka, koji je ukinut 2010 godine. Iako je svake godine oko 95.000 18-godišnjaka obavezno da se javi vojnim vlastima, zapravo temeljnu obuku godišnje prođe tek njih 5.000, što je ipak dovoljno za redovnu obnovu oružanih snaga i održavanje borbene spremnosti.

Naposletku, dobro organizovane i vođene države poput Švedske neće se upuštati u kreiranje i javno iznošenje strateških planova ako nemaju jasnu finansijsku konstrukciju. Budući da finansiranje oružanih snaga nauštrb životnog standarda građana ne dolazi u obzir, vlada je novac odlučila da potraži tamo gde ga ima najviše – u bankama. Pred novinare su izašli ministar odbrane Peter Hultkvist i ministarka finansija Magdalena Anderson i najavili da će najmanje četvrtinu potrebnog novca dobiti od nametanja novog poreza bankama.

– Primećujem da su četiri najveće banke prošle godine imale dobit od 112 milijardi kruna (oko 11 milijardi evra), što je tri milijarde više nego 2017. godine – jasna je bila ministarka Anderson.

(Vebtribune)

KOMENTARI



5 komentara

  1. persida says:

    Jedva cekaju da idu u rat da ne bi spavali sa svojim zenama koje su ostavili na poklon crncima i Arapima. Veoma civilizovan svet.

    • Za Srbiju says:

      Mislim da će naoružati arape i crnce da idu na Ruse.

  2. Za Srbiju says:

    Nisu ratovali zadnjih 200 godina. A koliko su puta pre toga, napadali Rusiju? Ništa novo. Vreme je da opet dobiju po onoj stvari.

  3. Milan says:

    "Rusko ponašanje sve je više sovjetsko pa tome mora da se prilagodi i Švedska. S većom vojskom i naprednijom teritorijalnom odbranom, bićemo spremniji i otporniji, što može uticati na to da do rata ni ne dođe!" – objasnio je Alan Vidman, parlamentarni zastupnik švedskih liberala. - 1. NAVODNO NEUTRALNA ŠVEDSKA KAO NE USUDJUJE SE DA KOMENTARIŠE NATO, Švedska je članica EU od 1995 koja je drugi vid NATO-a. 2. Švedska laprda o "sovjetskom" ponašanju Rusije. Švedska ignoriše postojanje multipolarnog sveta jer pripada EU globalistanu, a svim globalistima više odgovara stari sovjetski neprijatelj od aktuelnog i narastujećeg multipolarnog sveta.

  4. triglav says:

    švedska ima 20% manje stanovnika od moskve. :)))

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *