Norveški NATO Gebels u Poljskoj

Tweet

Piše: Aleksandar Pavić

Dan uoči Dana pobede, Generalni sekretar NATO Anders Fog Rasmusen poručio je iz Varšave da svojom agresijom na Ukrajinu Rusija „podriva mir i bezbednost u Evropi“, i da će NATO prilagoditi toj tobožnjoj „novoj realnosti“ svoje „odbrambene“ planove, kao i planove o razmeštanju trupa na svojoj istočnoj granici.

“Ruska agresija na Ukrajinu podriva mir i bezbednost na starom kontinentu. Rusija tvrdi da su naše aktivnosti neprijateljske. To nije istina. To je apsurdno. Naš odgovor je solidarnost saveznika“,izjavio je Rasmusen 8. maja posle susreta sa predsednikom Poljske Bronjislavom Komorovskim.

Pošteniji pristup cinkaroša koji je tajno snimao svoj razgovor sa Vladimirom Putinom i nije se mogao, niti se može očekivati. Jer NATO, koji je legitimno u očima mnogih nekad predstavljao simbol „slobode i demokratije“, pa i „odbrane od totalitarizma“, pretvorio se, padom Berlinskog zida, u suštu suprotnost te simbolike.

Za većinu Srba i onih koji su istinski bili privrženi Jugoslaviji, laži i zamene teza koje izgovara danski potrčko nisu ništa novo: taj zanat su NATO činovnici koji danas obasipaju svet lažima o Ukrajini i svojoj nečasnoj, podrivačkoj, terorističkoj ulozi u ukrajinskom krvoproliću – iskovali na prostoru bivše SFJR tokom 1990-ih godina, ostavivši iza sebe smrt, razaranje, pustoš, bedu i dužničko ropstvo.

Kao što je prljava igra podrivanja i krvavog razbijanja SFRJ bila potrebna NATO lešinarima kao opravdanje za očuvanje te alijanse, koja je trebalo da se rasformira na isti način kao i Varšavski pakt, tako im je sada istomerno prljava igra potrebna u Ukrajini, da bi opravdali svoje dalje agresivno, militarističko i predatorsko širenje na istok, ka glavnoj meti – Rusiji, pa onda i Kini.

NATO je glavna današnja opasnost po svetski mir. Srbi na prostoru bivše SFRJ su to prvi na svojoj koži osetili, i dužnost nam je da tu istinu svedočimo, u svako vreme i na svakom mestu. Jer, niti je ta hladnoratovska tvorevina prestala da vodi rat protiv nas do dan-danas, niti je prestala da predstavlja opasnost za ostatak sveta. Naprotiv.

I nedostojno bi bilo biranim rečima kvalifikovati glasnogovornike agresije kao što je odlazeći Rasmusen, jer su im ruke već uveliko ogrezle u krvi Ukrajine, kao što su ogrezle i u krvi bivše Jugoslavije. Nema razloga birati reči za ratne zločince samo zato što nose skupocena odela, izlaze iz skupocenih limuzina i miljenici su orvelovskih zapadnih medija. To je uvreda za sve njihove žrtve, koje i danas padaju u Ukrajini i Siriji, kao što su juče u Jugoslaviji i Libiji, kao što će sutra, nažalost, na nekom drugom mestu, dok god NATO u sadašnjem obliku postoji. Rasmusen je u Varšavi, uoči Dana pobede, progovorio gebelskovskim rečnikom. Tek kada to više ne bude bilo prihvatljivo i moguće, pobeda će biti naša.

(Fondsk.ru)

Tweet