Нова језичка правила: Суткиња, психијатреса…?

Nova jezička pravila: Sutkinja, psihijatresa…?

11 oktobra 2017

Pretnja milionskim kaznama za kršenje novog Zakona o rodnoj ravnopravnosti pokrenula je oštre polemike u javnosti. U centru pažnje pitanje rodno osetljivog jezika. Evo šta bi to moglo značiti u praksi, ukoliko zakon bude usvojen.

Na ovaj zakon, kažu feministkinje ali i one koje to nisu, Srbija čeka godinama, a to je, kako se ističe potrebno i zbog usklađivanja sa propisima EU. Zbog nesuglasica među ministarstvima zakon i dalje čeka saglasnost Vlade Srbije i ulazak u skupštinsku proceduru.

Jedna od odredbi Nacrta zakona o rodnoj ravnopravnosti, pored obaveznih kvota za manje zastupljen pol u političkom i javnom životu je i rodno osetljiv jezik.

Posebno mnogo primedaba čuje se upravo na račun rodno osetljivog jezika, zbog kojeg će se menjati nastavni planovi i udžbenici, a i mediji će biti u obavezi da ga koriste.

Već postoji strah od kazni od pola miliona do milion i po dinara ako se upotrebi “novinar” umesto “novinarka” ili “sudija” umesto “sutkinja”. Bune se i mnogi lingvisti, nazvavši to „silovanjem“ jezika.

Opet, može se čuti od mnogih žena da im „ne pada na pamet da budu poslanice, političarke, inženjerke ili novinarke jer one muški rade svoj posao.“
Treba li takvu reformu jezika shvatiti kao nešto pozitivno, te se ženama ubuduće obraćati sa „sutkinjo“ i „atašeice“, „doktorice“ ili novinu posmatrati kao „silovanje jezika“, kako kažu pojedini lingvisti, ostaje otvoreno pitanje.

Ono što je jasno je da nazivi za zanimanja i titule žena još uvek nisu normirani. Obilje njih već postoji u Rečniku SANU i Matice srpske, ali postoje i predlozi za neke potpuno nove imenice.

KAKO VAM ZVUČI WEB MAJSTORICA, ALASKINJA, BANDITKA?

Možda najveći priručnik tih kovanica je “Rod i jezik” prof. dr Svenke Savić, Marijane Čanak, Veronike Mitro i Gordane Štasni napisan još 2009. godine.

U toj knjizi izneto je hiljade imenica u ženskom rodu, što već poznatih zanimanja, što onih koja u stvarnosti i ne postoje

Oslikavajući realnost u kojoj žene suvereno vladaju profesijama i zanimanjima koja su donedavno bila “rezervisana” samo za muškarce, autorke su obogatile srpski jezik imenicama oko kojih se već duže vreme vodi žustra polemika u javnosti.

Ombudsmanka, psihijatresa, web-majstorica, hirurškinja, kriminalistkinja, metafizičarka i konzulka, neki su od predloga ovih lingvistkinja.

Na stranicama ove knjige možemo naći i imenice koje ukazuju na učešće žena u svetu kriminala (teroristkinja, arambašica, banditka, pljačkašica, krvoločnica, zločinka, žandarka, svedokinja, kriminalistkinja), nauke (akademkinja, metafizičarka, meteorologinja, psihološkinja, psihijatresa, hirurškinja), retkih zanimanja (alaskinja, mašinistkinja, moreplovka, tramvajdžijka).

I sportistkinje su dobile nove nazive – trenerka, trkačica, maratonka, četiristometrašica, preponašica, stometrašica, streličarka, ali mogu se pročitati i zanimanja koja ne postoje u stvarnost – prvosveštenica, jevanđelistkinja.

Autorke preporučuju da titule i zanimanja žena treba pisati u punom obliku, a lingvistkinja Svenka Savić predlaže i da se pojedine funkcije pišu u neutralnom obliku.Umesto „zapisaničar“, „rukovodilac seminara“ manje seksistički bi bilo “Vođenje zapisnika je povreno J.J“, „Vođenje seminara je preuzela J.J.“

Predlaže i da umesto “čistačica” i „bebisiterka“, treba koristiti (ili skovati) nove oznake koji će isključiti negativno vrednovanje posla na hijerahiji vrednosti. Znači prema navodima ove lingvistkinje bilo bi poželjno reći – osoblje za održavanje čistoće, devojka za čuvanje dece.

Takođe, trebalo bi navoditi punu identifikaciju za svaku osobu – posebno ako se saopštava nešto o bračnom paru.

„Došao je Pera Petrović sa ženom.“

„Stigao je Mihail Gorbačov sa suprugom.“

U ovim slučajevima se supruga određuje kao deo glavne ličnosti, bez sopstvenog identiteta.

Predlog je da se ženska osoba identifikuje po sopstvenom imenu i prezimenu, a ne prema relaciji u odnosu na mušku osobu sa kojom je odlučila da živi zajedno.

Predlog je i da se u medijima, zakonima, formularma, konkursima pišu i oblik za muški i oblik za ženski rod, odnosno da se kosom crtom razdvoje bilo samo na mestu gde počinje sufiks za ženski rod, bilo pisanjem titula, naziva za svaki pol zasebno.

To bi značilo da u tekstu treba da stoji Učitelj/ca ili učitelj/učiteljica.
Ima i predloga da se tako piše samo na početku teksta, u prvih nekoliko pasusa, a potom se preporučuje da se u daljem tekstu, ukoliko se radi o populaciji dominantnije ženskoj o kojoj se piše ili kojoj se piše, onda koristi prvo žensku formu, pa onda mušku.

Varijacija ima više, ali mnogi lingvisti ne smaraju da su to najsrećnija rešenja.

ŠTA KAŽU STRUČNJACI

Lingvista Vlado Đukanović ističe da je jezik otvoren za promene i da ne vidi ništa sporno u stvaranju novih reči, ali da je pitanje koliko će to zaista doprineti suštini – sprečavanju nasilja nad ženama i koliko će to ljudi primenjivati.

”Zaista nisam siguran da li će se postiči cilj, ali i da li će to zaživeti. Znate, trebalo bi dozvoliti ljudima da samo izaberu da li će da koriste preporučeni naziv ili ne. Mi i u rečniku SANU iz 70-ih godina imamo reč vozačica“. „Tu reč ne koristi skoro niko, za razliku od pevač/pevačica. Znači, u našem jeziku ima dosta tih imenica ženskog roda, ali se ne koriste”, pojasnio je za MONDO Đukanović.

Ono što ovaj lingvista posebno ističe je da nikako ne sme da se menja gramatika.

”U engleskom imate he/she, ali u srpskom to nije tako. Insistiranja da se u tekstovima navodi nastavnik/ca, pa onda dalje rekao/la…To je budalaština”, izričit je naš sagovornik.

Prof. dr Predrag Piper, dopisni član SANU, kaže za MONDO da jezičke promene treba pratiti i objašnjavati, a ne treba ih izmišljati.

Kada bi za svaku imenicu muškog roda za zanimanje i funkciju morala postojati imenica ženskog roda, to bi značilo da se u srpski jezik uvodi nova gramatička kategorija pola, odnosno rodne pripadnosti”, smatra Piper.
Piper navodi da izbegavanje uobičajene upotrebe imeničkih oblika muškog roda za označavanje osoba oba pola, lako vodi u nepotrebnu sintaksičku dvosmislenost.

Na primer, rečenica „Ona je naša najbolja dirigentkinja“ može da znači:

(1) da je data osoba najbolja među našim ženama dirigentima ili

(2) da je ona najbolja među našim dirigentima uopšte, a uz to je žena, za razliku od rečenice

„Ona je naš najbolji dirigent“ , koja znači da je data osoba najbolja.

Ovaj poznati filolog veruje da veštačko stvaranje novih imenica teško može da unapredi odnose među polovima, već prema njegovom mišljenju što društvo bude postajalo harmoničnije to će se koliko je potrebno menjati i jezik.

On čak ističe da težnje da se društveni odnosi promene sredstvima jezičke politike, pre mogu da odvuku pažnju javnog mnjenja od pravih problema odnosa među polovima, nego što mogu bitno da doprinesu njegovom rešavanju.

NASILJE U JEZIKU – kako ga ilustruju feministkinje

Feminističke lingvistkinje su ustanovile još 80-ih godina XX veka da jezik odražava patrijarhalnu strukturu društva, odnosno da se u jezicima koji razlikuju sistem roda, kao i u onim bez gramatičkog roda, odigrava nejednaki tretman žena. Određeni rod se “podrazumeva“, i taj rod je muški. Žene su, prema tome, i u jeziku izložene nasilju: posredstvom jezika i odnosa u okviru njega muškarac ispoljava svoju vlast(oljubivost) i nasilje nad ženom. To dobro ilustruje primer američke lingvistkinje Robin Lejkof koja koristi poređenje parova reči i u muškom i ženskom gramatičkom rodu u kojima muški rod ima nemarkirano značenje, a ženski rod dodatne negativne konotacije. a) On je profesionalac. “He is a professional“. b) Ona je profesionalka. “She is a professional“. Prilično je izvesno da će većina govornika kako engleskog tako i sprskog jezika prvu rečenicu protumačiti kao “On je stručnjak u svom poslu (doktor, pravnik i sl.)” dok će drugu rečenicu govornici oba jezika bez poznavanja detaljnijeg konteksta razumeti kao “Ona je prostitutka.”

(Mondo)

KOMENTARI



10 komentara

  1. doktor says:

    reba li takvu reformu jezika shvatiti kao nešto pozitivno, te se ženama ubuduće obraćati sa „sutkinjo“ i „atašeice“, „doktorice“ ///// Ne želim da komentarišem ostale jezičke novotvorevine, ali izraz 'doktorica' ili 'doktorka' je odavno prisutan u srpskom i nije ništa novo, tako da mi nije jasno zašto je ovde naveden

  2. goran says:

    Jos je jedino ostalo da nam uniste jezik. Sve drugo je unisteno.

  3. Dragan says:

    Potreban mi je savet, kako da oznacim osobu zenskog pola , koja pusi cigarete. U muskom rodu to je PUSAC. Zelim savet, koju rec da koristim za zenski rod po novom NE-Vukovom pravopisu.

  4. banebanane says:

    Prvo, nepostojanje ženskog oblika različitih profesija nije posledica nasilja ili želje da se nasilje počini nad ženama, već zbog toga što su žene u tim profesijama vekovima bile izuzetno retke. Dakle, taj nedostatak je posledica društvenih prilika, a ne nasilje samo po sebi. Čak i te društvene prilike, odn. odsustvo žena u tim profesijama nije bilo posledica namernog muškog šovinizma, već veoma jake, prirodne i razumljive potrebe da žena ostane uz mnogobrojni porod, da ne objašnjavam dalje, jasno je. Kako su se žene pojavljivale u profesijama, tako se postepeno pojavljivao i ženski oblik tih profesija, pa smo dobili izraze "lekarka", "učiteljica", "profesorka", "prodavačica" itd. Paralelno sa nekim od ovih izraza postojao je i oblik sa "gospodja" (profesor npr.) i on je opstao do danas. Ja ne vidim šta njemu fali, meni se vrlo svidja. Predlog da se ženska osoba u pratnji poznatih ljudi, uglavnom političara imenuje smatram besmislenim. Ni izrazi "Gorbačov sa suprugom" nije nikakva diskriminacija žena, a još manje nasilje, nego su po sredi potpuno praktični razlozi: koga još zanima kako se zovu supruge svetskih političara? Kao što nikom nisu važna ni imena telohranitelja i ostalog osoblja u delegaciji, tako ni imena supruga nije potrebno navoditi. TO bi čak bilo i neumesno i unosilo nepotrebnu zbrku. Zamislite da je negde objavljeno: "Gospodin Milošević i Senta su stigli u Banja Luku." Većina ljudi bi se prvo zapitala ko je sad taj Senta, a kad bi nekako i saznala o kome se radi, pitali bi se zašto se on navodi, da li možda postoje neki problemi sa bezbednošću ličnosti u Srbiji itd. itd. Sve to sa rodnom ravnopravnošću u jeziku su budalaštine. Ovu materiju treba ostaviti neregulisanu, jezik će se sam snaći, odabrati najbolja rešenja, to je uostalom njegov, a ne naš posao. Mi smo tu samo da zabeležimo rezultate. Mi što se jezika tiče imamo i drugog, mnogo važnijeg posla. Npr. rečnik koji SANU radi već više od veka, a tek je negde oko polovine posla. Zatim pitanje akcentovanja, koje je ponekad presudno za razumevanje, jer naš jezik spada u tzv. tonske. Akcenti se gube, a sa njima i oblici nekih reči, ponekad i čitave reči i njihove familije. Zatim različite forme pismenog izražavanja (pravila za forme pisma, pismenog sastava, repoprtaže, izveštaja itd.). Pa onda kultura usmenog ophodjenja, kao i telefonske komunikacije. Mi se petljamo u ono što nije do nas, a ne radimo ono što nam je jako potrebno da unapredimo i uredimo.

  5. električar says:

    Narod je govorio (sad već manje) da "dokon pop krsti goveda" ... Ali, ovde je reč, naravno, o parama. Gomila ljudi koji sebe smatraju nekim stručnjacima nastoji da raznim izmišljanjima važnih, "novih problema", obezbedi sebi uslove da zaradi nove pare, učvršćujući nešto kao "problem na kome treba raditi". Na tome žive mnoga radna mesta, čak i mnoge "institucije", štapaju se mnoge, "nove", knjige, preživljavaju razni mediji, muče se deca u školama itd. Danas je zaludivanje naroda oko sebe sve češća osobina "stručnjaka". Ali, opet, kao i uvek najveći krivac za to je narod koji to sebi dozvoljava da trpi.

  6. banebanane says:

    Vrhunac gluposti se ogleda u obliku "sutkinja". Zašto, za ime sveta, sutkinja kad je već oblik sudija gramatičkog ženskog roda, pa može da se kaže i taj sudija i ta sudija? Ko to ne zna gramatiku, a petlja se u nju?

  7. Bos nan says:

    Stvarno je nefer da se pušači poistovete sa pušačicama.

  8. simo says:

    Titula ili cin su jedno a rod sasvim drugo..gospodjo majorice..ha ha..gori smo od krvata, a njima smo se smijali..

  9. DžigiBau says:

    Doktorje naziv zanimanja. On je doktor Ona je doktor. On je doktor Ona je doktorica ili doktorka. Znamo sta znači doktor ali znamo li šta znači doktorka ? jane znam jer takvo reč ne postoji jer ne postoji ni takvo zanimanje. A da filosofiramo o svemu tome možemo ili još bolje filosoferke mogu po ceo bogovetni dan al'da rađaju decu i da budu majke Ona je majka ili samo majka On je majka=budalaština e to NE MOGU i NEĆE.

  10. Makii says:

    Ceo život govorim jedan srpski jezik i sad će feministicke o gej NVO da me uče kako se priča... Sve je to trovanje međiljudskih odnosa, nevladinim organizacijama uvek je potreban neki razdor, svađa, izmišljanje problema kojih nema. Ne misle one dobro nikome, mržnja je njihov izvor novca. Da vlada harmonija njih nebi bilo nigde. Reč "lingvistkinja" odnosno ženski oblik reči "lingvista" NE postoji ni u engleskom jeziku!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *