Nova taktika Vašingtona zasnivaće se na raspirivanju sukoba između Dačića i Vučića

Nova taktika Vašingtona zasnivaće se na raspirivanju sukoba između Dačića i Vučića

4 aprila 2013

vucic_i_dacic_100Piše: Petar Iskenderov

I tako, serijal od više epizoda pod nazivom “Briselski pregovori Beograda i Prištine pod patronatom EU” završeni su očekivanim krahom. Osma runda pokazala se najdužom, po različitim podacima, zasedanje je trajalo između 12 i 14 časova i karakteriše ga čak i pokušaj ostavke potpredsednika vlade Srbije i ministra odbrane Srbije Aleksandra Vučića. Međutim, donja linija Beograda i Prištine kao da je sada dalje nego što je bila u oktobru 2012. godine. Obično optimistički raspoložena Ketrin Ešton, Visoki komesar za spoljnu politiku i bezbednost EU, bila je prinuđena da konstatuje da je provalija između dve strane veoma uska ali i veoma duboka. Ona je izjavila da je to bio “poslednji put da se susreću u ovom formatu”. Ipak, po rečima baronese Ešton, “predlozi koji su se nalazili na stolu” čekaju dalje razmatranje.

Koliko je ovakav ishod zakonomeran? Nije tajna da su i Brisel i Priština poseban akcenat stavljali upravo na 2. april i osmu rundu pregovora. Šef kosovske vlade Hašim Tači nije sumnjao da će srpski premijer Ivica Dačić potpisati sve tražene dokumente. “Putujem u Brisel da bi stavio tačku na dijalog i otvorio novu etapu mira i saradnje u regionu” – obećao je on nastupajući u kosovskom parlamentu sa izveštajem o toku Briselskih pregovora. Po njegovim rečima, glavni razlog zbog neuspeha u rezultatima prethodne runde, jesu “fundamentalne razlike u shvatanju ovlašćenja srpskih lokalnih organa vlasti na Kosovu”. To je zaista tako, ali je još tačnija druga konstatacija koja je izašla iz usta Hašima Tačija – o tome da se Kosovo, za razliku od Srbije, “ne nalazi pod međunarodnim pritiskom i nije obavezno da se saglasi sa nezgodnim predlozima”.

Srpski rubikon

Ovaj pritisak bez presedana od strane SAD i EU, očigledno je i srušio već usaglašeni dokument. To što je za kosovske Albance izgledalo kao formalnost, raspuštanje Prištini mrskih lokalnih organa vlasti na severu pokrajine, za Beograd je predstavljao poslednji Rubikon u poslu zaštite svojih sunarodnika. Sa te tačke gledišta, čak i formalna saglasnost na članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama, predstavljala bi manji izazov za Srbiju i Srbe, od stvaranja bezoblične i bespravne“zajednice srpskih opština” na severu Kosmeta koji se pokoravaju zakonima i propisima Prištine.

Marko Đurić, savetnik predsednika Srbije Tomislava Nikolića, označio je tu opciju kao prihvatanje odluka koje su “veoma teške za sve u Srbiji”. Međutim, problem je mnogo dublji i ogleda se u traženju modela od strane srpskog rukovodstva, za dalje uzajamno delovanje ne samo sa kosovskim vlastima, koliko sa EU.

Iz ove perspektive, pritisak Zapada na Srbiju, kao da je doslovce prekopiran iz metodike Dejtona i Rambujea, doveo je do suprotnih rezultata, srušio je potpisani sporazum. Radi se o tome da je ta metodika prvobitno bila razrađena ne kao mehanizam postizanja kompromisnog dugoročnog sveobuhvatnog sporazuma, već kao sredstvo “kažnjavanja” Srba i njihovog “prisiljavanja na mir”. Ovakav model prisutan je od vremena Slobodana Miloševića. Međutim, u sadašnjim geopolitičkim uslovima krize u EU i smene vladajuće garniture u Beogradu, taj model je bio osuđen na neuspeh – razume se, u slučaju da rukovodstvo Srbije zauzme doslednu principijelnu poziciju.

Propast

Kako su pokazali za Prištinu i Brisel tužni rezultati poslednje dve runde pregovora – takvu poziciju je srpsko rukovodstvo ipak uspelo da razradi, zauzme i odbrani. Pokrovitelji pregovora odbili su da čuju čak i očajnički poziv Aleksandra Vučića “da ne traže od Srbije saglasnost za sopstvenu propast”. A konflikt između Dačića i Vučića koji se razbuktao u belgijskoj prestonici, svedoči ne samo o objektivnim i dubokim protivurečnostima između dve harizmatične figure srpske političke scene, već i postojanja na srpskoj političkoj sceni realne borbe mišljenja i pristupa – što je praktično odsustvovalo u zemlji u poslednjim godinama predsednikovanja Borisa Tadića.

Šta dalje? Odgovor na to pitanje zavisi od čitavog niza faktora. Ipak, možda prvi put u poslednjih nekoliko godina, rukovodstvo Srbije je pokazalo spremnost da preuzme rešavanje nacionalno – državnih problema u svoje ruke. To je postalo otkrovenje čak i za medije na albanskom jeziku, koji tradicionalno razmatraju svakojake scenarije, jer su bili šokirani da tog “istorijskog dana”, 2. Aprila, pregovaračke strane nisu potpisale nikakav sporazum.

Novi pritisci

Razume se, Vašington, Brisel i Priština će se postarati da se brzo oporave od doživljenog šoka i organizovaće novu kampanju pritisaka na Beograd, sa korišćenjem, između ostalog, predstojećeg izveštaja baronese Ešton o srpskim alpikacijama za zasedanje Saveta EU od 16. aprila. Poslanik kosovske skupštine i visoki rukovodilac Demokratske lige Kosova Ljutvi Haziri, već je stavio do znanja ko je glavni krivac za neuspeh pregovora – optuživši za to Srbiju. Po njegovoj računici, Srbija je “po treći put propustila mogućnost primirja sa Kosovom” – ako se ima u vidu Rambuje 1999. godine i Bečki pregovori o statusu Kosova i Metohije 1996 – 97. godine.

Osim toga, treba očekivati i novi zamajac aktivnosti američke diplomatije – koja je prethodne nedelje javno stavljala akcenat na raspaljivanje nesuglasica između Aleksandra Vučića i Ivice Dačića. Bukvalno uoči osme runde pregovora, portparol za medije Stejt Departmenta, Viktorija Nuland, je otvoreno zatražila da strane potpišu sporazum 2. aprila. Gospođa Nuland je jasno ocrtala ulogu koju su SAD odredile Srbiji na tim pregovorima – “objasniti srpskim građanima, etničkim Srbima, da je došlo vreme da se razmatrana pitanja regulišu”.

(fondsk.ru)

KOMENTARI



2 komentara

  1. Pingback: Nova taktika Vašingtona prema Srbiji zasnivaće se na raspirivanju sukoba između Dačića i Vučića | BigRadio

  2. FORum LIvii says:

    Ne nova ali nepromenjena taktika SAD na Balkanu je raspirivanje separatizama u Srbiji. Vec vidimo rezultat .Odluka jos nije doneta a pokazna vezba je izvedena u Vojvodini.Ocekujem druge , na Jugu i u Rskoj oblasti. Jedina dobra stvar je , cini mi se , jacanje nacionalnog jedinstva i zajednistva .Porasla je svest o konstantnosti pritisaka i uslovljavanja Srbije , bez obzira koja Vlada je u Beogradu .

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *