НОВА ТРКА У НАОРУЖАВАЊУ: Велике силе се нишане и преко Србије

NOVA TRKA U NAORUŽAVANJU: Velike sile se nišane i preko Srbije

21 decembra 2018

IZLAZAK SAD iz Sporazuma o zabrani raketa malog i srednjeg dometa (INF) označiće početak nove globalne trke u naoružavanju. Lomljenje pečata sa raketnih magacina uneće sasvim novu atmosferu u poroznoj Evropi, koja bi lako mogla da bude pretvorena u vojnu šahovsku tablu. Srbiji koja na manje od 200 kilometara ima američku raketnu bazu u Rumuniji, prema oceni stručnjaka, ne ostaje ništa drugo nego da razvija vojnu neutralnost i čuva svoja leđa od država koje bi se rado stavile u službu velikih sila.

A njihov prvi korak mogao bi da bude zatrpavanje saveznika projektilima velikog dometa i razorne moći. Evropa se polako, ali sigurno, vraća u atmosferu Hladnog rata i politike nukleranog balansa, koju su vodila dva suprotstavljena bloka. Srbija je danas, poput nekadašnje Jugoslavije, u procesu dve supersile, ali u drastično izmenjenim okolnostima.



Beograd u strahu da u drastičnom scenariju ne postane „kolateralna šteta“ zato muče dve brige. U rumunskom selu Deveselu kod Krajove, na svega stotinak kilometara od Kladova, nalaze se tri baterije u sastavu američkog tzv. protivraketnog kišobrana. Ovaj sistem baza, uprkos proklamovanoj zaštiti od dalekog Irana, bez sumnje – okrenut je Rusiji.

Druga briga Srbije jeste nova ruska vojna doktrina koja pojednostavljeno glasi: svaka država koja je u službi agresije na Rusiju u potencijalnom sukobu legitimna je ruska vojna meta i može biti izložena raketnim, pa i atomskim udarima.

Profesor na Vojnoj akademiji i direktor Evroazijskog bezbednosnog foruma Mitar Kovač, u poslednjem gestu Trampove administracije vidi korak ka neminovnoj militarizaciji Evrope ali i nastavak pohoda NATO na Istok.

– Na takvoj globalnoj mapi jugoistok Evrope je pomalo zamagljen. Prijemom Albanije, Crne Gore, Makedonije i lažne države Kosovo u NATO bio bi stvoren dovoljno veliki prostor koji bi mogao da bude vojni poligon od šireg geopolitičkog značaja – objašnjava Kovač. – Mogući bezbednosni rizik takođe je i baza u Rumuniji, koja je ispostava američke vojske i koja bi mogla da bude legitimna ruska meta.

Srbija bi zato, kako smatra general Kovač, trebalo da se drži svoje vojne i političke neutralnosti, koju bi trebalo da uzdigne na ustavni nivo, ali i da je detaljno razradi u svim svojim strateškim dokumentima.

Iza izlaska iz Sporazuma o ograničavanju raketnih potencijala, prema ocenama stručnjaka za geopolitiku i naoružanje, krije se ruska nadmoć u razvoju ove vrste ratne tehnike, ali i stari san o unipolarnom svetu.

Na ove okolnosti podseća Dušan Proroković iz Centra za strateške alternative, koji primećuje da SAD ovim ne prete samo Rusiji, već podjednako i zapadnoj Evropi, posebno Nemačkoj.

– Svaki sporazum o ograničavanju naoružavanja menjan je na američku inicijativu, što dovoljno govori o njihovoj politici, ali i strahu koji osećaju – objašnjava Proroković. – Srbija nije direktno ugrožena, ali rizici i pretnje svakako da postoje. Ne smemo da zaboravimo mogućnost da Amerikanci svoje raketne sisteme kratkog dometa ustupe saveznicima u Evropi, na primer, Hrvatskoj ili Albaniji. Ukoliko se to desi to bi definitivno bio uvod u novu podelu interesnih sfera u Evropi.

Naš sagovornik podseća na projekat američkog geostratega Džordža Fridmena, koji je osmislio plan razmeštanja američkog raketnog štita u Evropi, računajući na Poljsku, Rumuniju i Tursku kao glavne saveznike. Administracija Baraka Obame njegov plan je prihvatila, ali stvari su se poslednjih godina drastično promenile.

– Iz plana je prva iskočila Turska, a u Rumuniji se plan ispolitizovao. Uz njega je ostala samo Poljska, koja važi za najvernijeg američkog saveznika u Evropi. Amerikanci imaju bazu blizu Srbije, ali u Rumuniji postoji snažan tihi pritisak da se ona ukine. Ruska vojna doktrina je jasna i niko ne želi da kači metu na sebe za tuđi račun – ističe Proroković.

UGROŽENA EVROPA

ŠTETU od razobručenog naoružavanja sveta u režiji Moskve i Vašingtona Srbija bi mogla da pretrpi posredno – na terenu svojih evrointegracija. Dušan Proroković ističe da je EU siguran gubitnik raketnog bildovanja velikih sila.

– To se, pre svega, odnosi na Nemačku, koja će u rusko-američkoj raketnoj trci biti samo posmatrač. Tramp neskriveno želi da spreči širenje nemačkog globalnog uticaja, i da je svede samo na regionalnu silu. Slaba EU odgovara i Rusiji, Kini… Ukoliko Amerikanci naoružaju svoje saradnike, to će značiti da Evrope više nema – ističe Proroković.

CRNO MORE NA NIŠANU

RUMUNSKO selo Deveselu, prema vojnoj doktrini Moskve, nama je najbliža meta na kojoj Rusi drže nišan svojih raketa. U ovom mestu kod Krajove podignuta je američka vojna baza sa 24 rakete presretača standard SM-3 tipa blok 1B. Ove savremeni projektili deo su raketnog kišobrana koje kao što mogu da brane Evropu, mogu da budu i snage udara.

Baza se prostire na 175 hektara, a u eri Hladnog rata služila je za smeštaj rumunske avijacije. Deveselu je izabran jer se nalazi na oko 500 kilometara od ruske flote u Crnom moru i „pokriva“ južni deo Rusije. Rumuni su Amerikancima ustupili na korišćenje luku Konstancu i obližnji aerodrom „Kogalinačeu“, za tranzit vojske i tehnike ka Bliskom istoku.

(Novosti)

KOMENTARI



3 komentara

  1. Deda Micko says:

    Samo Srbija, ostalo je zajebancija. Dajte neki prilog o srpskim majkama koje jedva prehranjuju gladne Srpcice.

  2. Baracuda says:

    A jadni li su ovi rumuni....

  3. Vesko says:

    Odgovor Rusije ce biti Bjelorusija, kada ona konacno shvati da je u opasnosti i da mora da se naoruza sistemima iz Rusije i dode do postavljanja ruske armade u Bjelorusiji to ce biti fatalan udarac Fridamanovoj hijenskoj strategiji koja je na kraju krajeva dovela do raspada NATO-a koji se odigrava pred nasim ocima.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *