NOVAK ĐOKOVIĆ: Vaskrs je suština naše vere

NOVAK ĐOKOVIĆ: Vaskrs je suština naše vere

19 aprila 2014

sp djokovic1_620x0Telefon je pozvonio tri puta, kada se sa druge strane žice javio drugi reket sveta. Glas raspoložen, vedar, kao i uvek kada je u pitanju Novak Đoković. Pored toga što je sjajno startovao na turniru u Monte Karlu, naš šampion je zadovoljan i jer je gotovo cela porodica na okupu Monte Karlu, pa će zajedno proslaviti Vaskrs, baš kao što i dolikuje.

Jaja se kuvaju, farba je spremna, svako je unapred odabrao svog favorita za takmičenje, ali, kako kroz osmeh dodaje, u kuhinju se i ne trudi da uđe. Tamo su glavne Dijana i Jelena.

Kako obično proslavljate praznike, s obzirom na obaveze koje imate u tenisu?

– Vaskrs proslavljam uz najbliže, naravno, u zavisnosti od toga da li u tom trenutku igram turnir ili sam kod kuće u Beogradu ili Monte Karlu. Prošle godine su sa mnom bila braća Marko i Đorđe, sada su tu otac Srđan i mama Dijana, nekada se desi da porodicu vidim tek kasnije. Pored Jelene, tu su mi i najbliži drugari, koji su, takođe, na neki način deo moje familije. Svi zajedno se radujemo ovom hrišćanskom prazniku, koji je suština naše vere, i uz Božić predstavlja oličenje rađanja, stvaranja. Ovo je vreme kada se sukobi i svađe ostavljaju po strani, a proslavlja dobrota, darivanje, zajedništvo – priča Novak u intervjuu za „Novosti“.

Pomenuli ste proslavu dobrote i zajedništva. Da li mislite da mi, kao narod, trebalo češće da to praktikujemo, ne samo na velike praznike, poput Vaskrsa?

– Upravo. Tek, kada shvatimo da smo mi, kao narod, jedni drugima najveći prijatelji i oslonac, da je sloga i zajedništvo nešto što nam treba 365 dana u godini, jedino tad ćemo moći da krenemo napred. Nažalost, kao što kažete, često se pravih vrednosti setimo na Vaskrs, Božić, Novu godinu, ali to je malo. Ipak, kada sam god u Beogradu, i kada se prošetam našim gradom, vidim sve više nasmejanih ljudi, koji šire dobrotu i pozitivnu energiju. To je dobar znak.

Koliko ste vi, sa vrhunskim rezultatima u tenisu, doprineli da se barem delimično proširi taj talas pozitivne energije?

– Neskromno je da pričam o sebi na taj način. Sa druge strane, ako nekom donosim sreću, ako je nekom ulepšan dan jer sam ja pobedio ili osvojio neku titulu, pa to je nešto što me ispunjava i motiviše da nastavim da se bavim ovim sportom. To iskreno tako doživljavam.

Osećate li se nekad usamljeno u misiji širenja lepih vesti o Srbiji širom sveta?

– Ja se lično ne osećam, ne znam kako ljudi kod nas reaguju. Jer, trudim se da svakog dana čitam po internetu domaće sajtove, i saznajem o pozitivnim primerima u društvu. A takvih ima zaista mnogo, samo što im je teško da se probiju u prvi plan, od raznih trač-rubrika, uplitanja u tuđu intimu, isticanja potpuno pogrešnih tema i stvari.

Koji su to primeri koji su vam se dopali?

– Evo, da ja vas pitam, da li ste čuli za imena kao što su Žarko Ranđelović, Maksim Stokić, Simon Stojković, Ivan Damjanović? Koliko ljudi za njih zna, a to su naši najbolji matematičari koji su prošle godine osvojili pregršt medalja na Međunarodnoj olimpijadi u Kolumbiji. Trebalo bi da više govorimo o najboljim lekarima, profesorima, studentima, policajcima, vatrogascima, majkama, roditeljima… Tek kada oni dobiju svoje mesto u javnosti, koje apsolutno zaslužuju, onda će i drugi shvatiti da nas ima zaista mnogo koji se borimo za bolji imidž Srbije. Prvo kod kuće, a onda i u inostranstvu.

Kako gledate na to što je u Srbiji je sve manje dece, iz godine u godinu, i što stalno gubimo talente koji odlaze u inostranstvo?

– Nažalost to je bolna statistika i mi moramo na dvema stvarima zato paraleleno da radimo. S jedne strane to je povećanje nataliteta, a sa druge vanredno ulaganje u decu da bi bili spremni da jednog dana vode zemlju. U uslovima u kojima vas je sve manje morate biti što bolji. Naš narod teško živi, i verovatno se mnogi plaše da zasnuju porodicu, da se osamostale, podižu decu. Deca su potrebna Srbiji danas više nego ikada.

Da li vam smeta kada je tema vašeg venčanja zanimljivija medijima od nekih drugih, državnih pitanja?

– Možda mi i smeta, ali nisam vaspitan da druge učim šta bi i kako trebalo da rade. Razumem način na koji neke stvari funkcionišu, i šta je cena slave i javnog života. Ipak, moje mišljenje je da bi intima i privatnost trebalo da ostane privatna, uz svo uvažavanje i poštovanje drugih. Samo se na trenutak stavite u tuđu kožu i biće lakše shvatiti ovo o čemu pričam – zaključuje Đoković.

VOLIM ZVEZDU, POŠTUJEM PARTIZAN

Očekujete li da Crvena zvezda osvoji titulu u košarci i fudbalu ove sezone?

– Navijam da se to desi, kao i svaki zvezdaš, naravno. Volim kada Zvezda pobeđuje, živim za te trenutke, ali u isto vreme veoma poštujem trud i postignute rezultate sportista Partizana. Volim da pogledam i Partizanove mečeve. Vreme je da smanjujemo tu negativnu energiju koja nam ama baš ništa ne donosi. Umesto toga, hajde da se fokusiramo da stvorimo što više jakih klubova, koji će moći ravnopravno da se takmiče u Evropi i pobeđuju one najbolje.

SPREMAN SAM ZA SVE RIVALE

Da li će vam ove sezone glavni rival biti Federer ili Nadal?

– Kažite vi meni, pa da znam za koga da se spremam. Šalim se, naravno. Obojica su neverovatni, i ne možete sada da predvidite kako će Rodžer da izdrži u drugom delu sezone, ili kako će Rafa da odigra na betonu na jesen. Opet, toliko se dobro poznajemo da nema više čime da iznenadimo jedni druge. Zato mi ostaje da se posvetim sebi, dizanju forme, održavanju kontinuiteta. Tada će i rezultati doći, bez obzira na to da li igram u finalu protiv Federera, Nadala, Mareja ili nekog četvrtog.

(Novosti)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *