Novi aspekti Briselskog procesa

Novi aspekti Briselskog procesa

22 октобра 2013

ana-filimonovaPiše: Ana Filimonova

Predstavnici Privremene Skupštine Autonomne Pokrajine Kosovo i Metohija, ponovili su 21. oktobra 2013. godine poziv srpskom stanovništvu da ne učestvuje na lokalnim izborima pod patronatom Prištine. Po rečima predsednika Skupštine Slavka Stevanovića, razlozi za bojkot izbora su očigledni – sa stanovišta pravnog poretka Republike Srbije, ovi izbori su nezakoniti i protivustavni. U slučaju priznavanja njihovih rezultata, ovi lokalni izbori će staviti tačku na likvidaciju državnih institucija Republike Srbije u pokrajini (u ovom trenutku ne dejstvuje srpska policija, sudstvo i bezbednosne službe, od strane Beograda usledila su nezakonita masovna otpuštanja kako lokalnih rukovodilaca, tako i drugih predstavnika državnih organa i institucija Srbije koje su delovale u pokrajini). Umesto državnog sistema Srbije, biće po zakonima i ustavu Prištine stvoreni novi bezbednosni organi i institucije, kojima će se upravljati iz Prištine i koji će biti priznati od strane međunarodne zajednice. Rezulat izlaska Srba na birališta, sa geopolitičkog aspekta će predstavljati njihovu formalnu saglasnost ne samo po pitanju sticanja svih atributa državnosti «Republike Kosovo», već i po pitanju stvaranja «Velike Albanije» u vrlo bliskoj perspektivi. Ivica Dačić, koji tek što je stigao iz posete Kosovu (Priština mu je dozvolila da uđe – ali samo kao verskom hodočasniku i poslala je svoje obezbeđenje u vidu 200 vojnika «kosovske» specijalne jedinice «Rosu» i Kosovske policije), ukazuje da je masovni izlazak Srba na izbore i formiranje tzv. Zajednice srpskih opština koja će štititi interese srpskog stanovništva na «Kosovu» (ne raspolažući nikakvim pravnim instrumentima za tako nešto – A.F.), jedina alternativa masovnom iseljavanju Srba sa Kosova i Metohije i ponavljanju scenarija Republike Srpske Krajine.

Međutim, u Ustavu Republike Srbije ne postoji termin «Zajednice srpskih opština», taj termin vodi poreklo iz takozvanog Briselskog sporazuma koji predstavlja svojevrstan udar po ustavno-pravnom poretku Srbije, pa su zbog toga svi akti koje je država Srbija preduzela u tom smeru – ističe Stevanović u obraćanju od 13. oktobra 2013. godine – «nelegalni, zabranjeni, podležu krivičnoj odgovornosti i za građane Kosova i Metohije nisu obavezujući». Sve to se radi kako bi se – ističe predsednik Skupštine – «izbegla odgovornost za predaju Kosova, za otcepljenje Kosova i Metohije od Srbije, za stvaranje još jedne nezavisne države Albanaca na teritoriji Srbije», «kako bi se izbeglo upisivanje u istoriju kao izdajnika – državno rukovodstvo Srbije primenjuje svakojake pritiske, ucene i druge nezakonite mere, tim samim pokušavajući da prebaci odgovornost na građane i rukovodstvo severa Kosmeta, kako bi ih primorali da uzmu učešće u izborima druge države, koju Srbija ne priznaje». Beograd uzvraća da se neizlaskom na izbore blokiraju odluke svih životno važnih pitanja. Kontra-argument lidera Srba sa severa Kosmeta: «učešće Srba na izborima po njihovoj odluci, svakako da će pružiti dodatni stimulans, ali isključivo u smislu jačanja državnosti separatista, pošto nikakva Zajednica opština stvorena u okvirima zakona Prištine, posle uništenja srpske državnosti na Kosovu i Metohiji, nije u stanju da se suoči sa rešavanjem nacionalnih ciljeva srpskog naroda».

Bojkot izbora na severu Kosmeta predstavlja jedinu mogućnost kako bi međunarodna zajednica počela da traga za rešenjem problema Kosova i Metohije u drugoj ravni, drugim sredstvima, na principijelno novim osnovama. Niko i nikada – ističu «severnjaci» – nije mogao poraziti spoljašnjeg neprijatelja ili bar zadržati postojeće pozicije, bacajući mu pod noge svoju teritoriju i svoj suverenitet. Tako se može dobiti samo jedan veliki nadgrobni spomenik – srpskoj državnosti na Kosovu i Metohiji.

Srpsko državno rukovodstvo je uvereno da će izlazak Srba na kosovske izbore na neki neshvatljiv način omogućiti da se izbegne hrvatski scenario i da će se na severu pokrajine stvoriti nešto poput Republike Srpske u Bosni i Hercegovini. Međutim, ponovno iseljavanje Srba može biti potpuno zakonomerna reakcija na učvršćivanje vlasti Prištine po slovu i duhu Briselskog sporazuma. Kao drugo, to će celom svetu demonstrirati očigledno – Briselski sporazum ne samo da formira državnost globalne organizovane kriminalne grupe pod nazivom «Republika Kosovo», već Tačiju predaje i teritoriju današnjeg severa pokrajine, koju je komunistički režim administrativno pripojio Kosovu i Metohiji. Dakle, u javnu svest se ubrzano ubacuje iluzija o mogućoj izgradnji «nove Republike Srpske», međutim, ti planovi su u protivurečnosti sa međunarodnim političkim i pravnim uslovima, koji su fundamentalno različiti od situacije u Republici Srpskoj, kao i sam sporazum i više puta istaknuta pozicija međunarodnih predstavnika na Kosovu i u Prištini.

«Avangarda evropskih činovnika» – Štefan File, Jelko Kacin i Majkl Devenport – 16. oktobra tekuće godine pozdravili su korake Beograda po pitanju realizacije Briselskog sporazuma sa aspekta lokalnih izbora na Kosovu. Evropski komesar File je mere srpskog rukovodstva ocenio kao «izuzetan napredak u realizaciji normalizacije odnosa sa Kosovom». Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Jelko Kacin, izrazio je uverenje da «konferencija EU- Srbija može biti organizovana već tokom ove godine». A Majkl Devenport, šef delegacije EU u Srbiji, okarakterisao je proteklu godinu kao godinu prodora Beograda u odnosima sa Prištinom. Devenport smatra da je «veoma ohrabrujuća činjenica da srpski lideri ubeđuju svoje građane da izađu na lokalne izbore i izraze svoju volju». Specijalni izaslanik EU za Kosovo Samjuel Žbagar izjavio je 19. oktobra: «Lokalni izbori na Kosovu će otvoriti vrata za integracije Srba sa severa u društveno-politički sistem Kosova».

Hašim Tači sa svoje strane nudi konkretne etape u integraciji sledećeg dela teritorije srpskog naroda – juga centralne Srbije (opštine Bujanovac, Preševo, Medveđa). Pored otvaranja filijala Prištinskog univerziteta u Preševu, Bujanovcu i Medveđi koje teku punom parom (sa školovanjem na albanskom jeziku), «kosovski premijer» je od 21. oktobra ukinuo taksene nadoknade za one koji ulaze na Kosovo sa teritorije juga centralne Srbije – i to se naziva «obezbeđivanje slobode kretanja» – tačnije, brisanje granice između «Kosova» i juga centralne Srbije. A u Albaniji je istovremeno stupio na snagu zakon o dvojnom državljanstvu Albanaca rođenih u susednim državama, u slučaju da je bar jedan roditelj – pre svega Albanac – Albanac iz «Preševske doline» (tako Albanci zovu jug centralne Srbije). Albanske pasoše mogu takođe dobiti svi Albanci u svetu koji imaju državljanstvo u zemljama EU. Važno je napomenuti da «Republika Kosovo» nije uključena u zakon o dvojnom državljanstvu Albanije – verovatno se radi o budućem ujedinjenju Tirane i Prištine, koje se samo po sebi podrazumeva, a na stanovnike Medveđe, Bujanovca i Preševa ovaj zakon treba da «pruži pozitivan uticaj u smislu jačanja nacionalnog identiteta».

Kao što je postalo poznato 13. oktobra iz britansko-nemačkog diplomatskog dokumenta upućenog partnerima u EU, koji je prenela agencija BETA, misiji EULEKS predstoji da «odgovori na veoma specifične izazove» – da razradi delatnost policijskih i pravosudnih organa (umesto srpskih – A.F.) i «izgradi liniju poverenja i komunikacije sa stanovništvom» u procesu primene dijaloga Beograda i Prištine. U junu sledeće godine ističe punomoć misiji EULEKS pa su Britanija i Nemačka izrazile zainteresovanost da ona na kraju reši veoma «osetljiv» zadatak – asimilaciju severa u ustavno-pravni poredak Prištine. Između ostalog, od EULEKSA se traži da «pokaže kreativnost u korišćenju sredstava EU fonda IPA-2, kako bi se lokalno stanovništvo uzdržavalo od protivljenja i kako bi se usmerilo ka saradnji sa međunarodnom zajednicom». Kako se budu približavali izbori, EULEKS će povećavati svoje prisustvo na severu Kosmeta. To je potvrdio i Bljerim Krasnići, portparol misije: «EULEKS će uz saradnju sa KFOROM podržavati Kosovsku policiju u osiguravanju bezbednosti tokom izbora. Na severu Kosova posebno će biti fokusiran EULEKS i tamo će pojačati svoje prisustvo». Sa svoje strane, Kosovska policija je spremna da pristupi, u skladu sa operativnim nalozima, izvršavanju bezbednosnog plana na celokupnoj teritoriji Kosova. Na taj način, dok se poređenja sa Republikom Srpskom Krajinom i Republikom Srpskom koriste za bespredmetno žongliranje, ostajući pukom formalnošću i propagandom, spasavanje utopljenika ostaje samo stvar utopljenika…

(Fondsk.ru)

KOMENTARI



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u