НОВИ ЕРДОГАН

NOVI ERDOGAN

27 novembra 2017

Piše: Vladimir Đukanović

Polazeći od Čerčilove maksime da u politici ne postoje stalni prijatelji i stalni neprijatelji, već samo stalni interesi, možda se možemo usuditi da pružimo komentar o politici koju prema Balkanu trenutno vodi Redžep Tajip Erdogan. Za mnoge je ona još uvek enigma, za mnoge je apsolutni preokret u odnosu na ono što je doskoro Turska činila na ovim prostorima, a mnogi će reći da Erdogan trenutno blefira i kupuje vreme. Ipak, nesporna je činjenica da se žestoko vezao za Rusiju, a na Balkanu za Srbiju, i da nije izgubio uticaj u islamskom svetu kao nesporni politički lider za izraženom verskom crtom, koju uvek ističe.

Vratimo se u 2003. godinu, kada je Ahmet Davutoglu, kao dugogodišnji ministar spoljnih poslova i jedno vreme predsednik vlade, objavio prvo izdanje Strategijske dubine, za koju se smatra da je osnovni program Turske u izgradnji koncepta „neoosmanizma“ i povratka Turske na prostore koje je izgubila propašću Otomanske imperije. Davutoglu je precizno istakao da su jedini saveznici Turske na Balkanu Albanci i Bošnjaci. Srbija nije ni pomenuta, čak se može reći da je u celom Davutogluovom konceptu svrstana u red država koje bi trebalo što više usitniti za račun turskih saveznika. Ne tako davno, sledeći programska načela iz Strategijske dubine, i sam Erdogan je na Kosovu i Metohiji glasno uzvikivao kako je „Kosovo Turska i Turska je Kosovo“, dok je Bosnu i Hercegovinu prihvatao kao deo Turske. Sedam godina kasnije Erdogan više ne daje takve izjave, Srbija mu postaje glavni saveznik na Balkanu, a od dojučerašnjih saveznika pravi otklon, kao i oni od njega koliko to mogu.

OTKUDA ERDOGANOV ZAOKRET

Šta se zapravo dogodilo i da li je Srbija zaista postala saveznik Turske?Realno, to je teško zamislivo. Ali nesporna činjenica je to da Turska više ne zaobilazi Srbiju i da sa njom postiže sve bolju saradnju u ekonomskom pogledu. Erdogan više ne govori da je „Kosovo Turska“, niti poziva muslimane u Raškoj oblasti na secesionizam, niti poziva muslimane u Bosni i Hercegovini da se izjašnjavaju kao Turci. Naprotiv, Erdogan danas poziva na poštovanje Srbije, a muslimane na saradnju sa Srbijom i komšijama Srbima.

Erdogan je posetom Srbiji suštinski promovisao Aleksandra Vučića kao nespornog političkog lidera i za muslimane na prostoru bivše SFRJ. Da uprostimo, nije to učinio Ediju Rami, Bakiru Izetbegoviću ili nekom iz redova muslimanskog sveta, sa kojim je do sada i politički i verski bio bliži. Njima ovakvu čast kakvu je ukazao Vučiću nikada nije dao.

Elem, postavlja se pitanje: šta se to dogodilo u Erdoganu pa da sve to uradi?Ovde se vraćamo na početak teksta. Dogodili su se interesi, i oni su ti koji sklapaju savezništva i započinju sukobe. Umesto proklamovanog Davutouglovog „neosmanizma“, Erdogan se odlučio na drugačije širenje uticaja Turske. Ono se manifestuje savezništvom sa „neprijateljem“, jer su mu dojučerašnji prijatelji zaboli nož u leđa i izdali i prijateljstvo.

Erdogan ne može da zaboravi noć u kojoj je bio spreman njegov odstrel. Puč režiran u SAD u saradnji sa Gulenom njemu je bio jasan signal ko mu je želeo glavu na tacni, a i ko mu je glavu spasio. Takođe, te noći u kojoj mu se spremao svilen gajtan prvi pozivi kojima je bio pitan za zdravlje nisu došli ni iz Sarajeva, ni Tirane, ni iz Prištine, već iz Beograda. To se ceni i uzima u obzir. Ako se uzme u razmatranje i činjenica da dojučerašnji saveznici nisu, po molbi Erdogana, zatvorili škole i ostale institucuje koje je Gulen gradio u njihovim zemljama, a nisu to uradili jer SAD to nisu dozvolile, stepen izdaje koji Erdogan oseća od onih koje je držao na turskim jaslama postaje neizdrživ.

KAKO DO MIRA U KUĆI

Erdoganu glava nije skinuta, ali su mu skinuti saveznici na Balkanu. Rukovodstva u Sarajevu, Tirani i Prištini definitivno su pod šapom SAD, te je samom Erdoganu jasno da je nivo njegovog uticaja na Balkanu srozan. Da bi ga povratio, morao je da potraži saveznike u dojučerašnjim suparnicima, a od Srba teško da je mogao pronaći značajniji faktor na Balkanu. Uz sklapanje sve boljih odnosa, moglo bi se čak reći i sve prisnijih, sa Ruskom Federacijom i Putinom, Erdoganu je jasno kome će se carstvu privoleti.

Srbiji odgovara ovakav razvoj događaja. Najpre zbog činjenice da je Erdogan izuzetno omiljena ličnost među muslimanima u Srbiji i Bosni i Hercegovini. Njegov poziv njima na poštovanje Srbije i njihovih komšija Srba, ali i poziv da slede Aleksandra Vučića kao predsednika Srbije, za nas znači mir u kući. Naravno, taj mir će narušavati oni koji su do juče bili Erdoganovi saveznici. Zapravo, oni će samo biti prenosioci onog što im Vašington bude saopštio da kažu, a ključni remetilački faktor u podrivanju mira na Balkanu biće upravo SAD.

Uveliko je krenula teška bitka za kontrolu Balkana između brojnih faktora unutar samog NATO, Rusa i Turaka. Na nama je da budemo dovoljno mudri i da pažljivo analiziramo šta svako od njih hoće, ali i da igramo po tankoj žici i da dojučerašnje arhineprijatelje pretvaramo u partnere. Erdogan je pokazao da je to moguće.

(Standard)

KOMENTARI



3 komentara

  1. nikola says:

    djuka da li postis

  2. Milan says:

    Vidi se da nista nisi naucio iz istorije.Sta li si citao ,valjda Seseljeva dela.Zato nam i ide ovako.Erdogan ce i Putina prevariti,a kamo li Vucica.

  3. hristina says:

    Istina je. To je novi Erdogan, sve dok nam se ne pokaze noviji!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *