НОВИ ХЛАДНИ РАТ: Трамп овим потезом убија све Путинове наде!

NOVI HLADNI RAT: Tramp ovim potezom ubija sve Putinove nade!

29 jula 2017

Ako je dosad i bilo dileme, ona je juče otklonjena: nova runda hladnog rata je počela. Nadu o boljim odnosima Rusije i SAD potopio je novi paket sankcija koji će Amerikanci uvesti Moskvi.

Kongres je sa većinom od 419:3 u utorak izglasao nove sankcije Rusiji zbog navodnog mešanja u predsedničke izbore 2016. Senat ih je jednoglasno usvojio u četvrtak uveče, a sada samo predstoji da ih predsednik Donald Tramp parafira, što je po svemu sudeći gotova stvar, imajući u vidu sinoćnje saopštenje iz Bele kuće.

Ono što je Ruse dodatno zabolelo jeste što su de fakto zapečaćeni kao neprijatelji jer se paket sankcija odnosi i na Severnu Koreju i Iran, “dva najveća protivnika Amerike”, kako je ranije rekao Tramp. Nove sankcije imaju za cilj da obogalje rusku ekonomiju jer, između ostalog, pogađaju i energetski sektor, žilu kucavicu ruske privrede.

Putinov odgovor

Vladimir Putin našao se pred dilemom. Slaba reakcija Kremlja bila bi shvaćena kao nemoć, dok bi preoštra značila kraj sna o dobrim odnosima sa SAD. Ruski predsednik se odlučio za kontramere: Rusija je naredila Amerikancima da smanje broj diplomatskog osoblja na 455, tačno onoliko koliko imaju Rusi u SAD.

Pored toga, od 1. septembra američkoj ambasadi u Moskvi biće oduzeta dva zemljišta. Kremlj ne isključuje ni mogućnost asimetričnog odgovora pa tako Americi prete kontrasankcije u nekoliko važnih sektora, kao što je izvoz obogaćenog uranijuma za američke atomske centrale, ali i titanijuma (trećinu potreba avio-giganta “Boing” ispunjava upravo uvoz iz Rusije), a ugrožene su i američke kompanije koje posluju u Rusiji.

Borba za energetsko tržište

Putin je razočarano konstatovao da su nove američke sankcije “pokušaj SAD da ostvari ekonomsku prednost”.

– Upozoravam na ovo od 2007. Takvo ponašanje razara međunarodne odnose i zakon – poručio je Putin.

“Fajnenšel tajms” tvrdi da nove sankcije imaju za cilj da izbace Rusiju sa tržišta energenata, čime bi se povećao izvoz američkog gasa u Evropu. Međutim, američki gas je znatno skuplji od ruskog, pre svega zbog troškova dopremanja. Ukoliko bi evropske kompanije prešle na skuplju, američku varijantu, neminovno bi usledilo i povećanje cene robe, što bi dalje dovelo do pada prodaje. A kada se oslobodi mesto na tržištu, tu uskaču američke kompanije.

– Donald Tramp je vrstan biznismen, a to ovaj plan sa sankcijama jasno pokazuje – smatra “Dojče vele”.

Putin se osvrnuo na reakciju ostalih zemalja, rekavši da ona zavisi od “nivoa njihovog suvereniteta i spremnosti da brane nacionalne interese”.

EU u problemu

Nove sankcije mogle bi da naškode zemljama EU, naročito Nemačkoj, zbog čega su iz Brisela i Berlina stigle osude na račun SAD. Glavni razlog je taj što bi novi paket sankcija mogao da ugrozi ključne energetske projekte u Evropi i dodatno rasplamsa sukobe unutar same Unije. Jedan projekat je posebno dragocen: reč je o “Severnom toku 2”, gasovodu koji bi trebalo da se proteže od Rusije preko Baltika do Nemačke.

Prema novom nacrtu, američke vlasti spremne su da kazne sve kompanije koje podrže ili učestvuju u izradi bilo kog projekta koji ima veze sa Rusijom, zbog čega bi Nemačka mogla da izgubi milijarde evra.

Koliko su američke sankcije razljutile Evropu, pokazuje i saopštenje nemačkog Ministarstva spoljnih poslova:

– Ovo je jako zabrinjavajuće, ne samo za nemačku industriju, već za celu Evropu… Sankcije protiv Rusije ne bi trebalo da budu oruđe američkih komercijalnih interesa.

Brisel priprema odgovor koji ne isključuje jednostavno poništavanje američkih sankcija u svim poljima koji direktno škode interesima Unije, kao ni preduzimanje “odgovarajućih kontramera”.

Tramp sateran u ćošak

Donald Tramp ne može da uradi mnogo toga da spreči nove sankcije, čak i kada bi hteo. Prema američkom Ustavu, dokument postaje zakon onda kada ga na predlog Kongresa usvoji Senat, a predsednik stavi svoj potpis. Ukoliko predsednik odbije da potpiše, mora da ga uz pritužbe u roku od 10 dana vrati u Predstavnički dom Kongresa SAD koji ga ponovo uzima u razmatranje.

Prema protokolima SAD, to se smatra vetom. Američki Kongres može da preglasa veto predsednika, što se i ranije dešavalo. Naime, ukoliko Kongres izglasa dokument dvotrećinskom većinom u oba doma, Senatu i Predstavničkom domu, dokument postaje Zakon sa ili bez potpisa predsednika. Imajući u vidu da je Kongres ogromnom većinom već izglasao novi paket sankcija, Trampov eventualni veto lako će biti preglasan na ponovnom razmatranju.

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *