Novi izborni zakon: Cenzus 5, 7 i 9 odsto

Tweet

Stepenasti cenzus od 5, 7 i 9 odsto za ulazak u parlament, kao i personalizovani proporcionalni sistem u kome bi birači glasali za konkretnog predstavnika stranke u svojoj izbornoj jedinici, umesto za partiju, neke su od novina koje predviđa predlog izmene Zakona o izboru narodnih poslanika,koji će lider Socijaldemokratske partije Srbije Rasim Ljajić dostaviti sledeće nedelje svim parlamentarnim strankama. Stručnjaci koji se bave ovom problematikom, već nekoliko godina sugerišu izmenu propisa kojima bi se politička scena uozbiljila i ukrupnila, ali su se politički akteri od tog posla vešto izmicali.

– Naš predlog je potpuno definisan i biće osnova za razgovor sa svakom strankom koja smatra da je reforma izbornog zakona neophodna. Novo rešenje treba da bude proizvod saglasnosti najvećeg broja stranaka, kako bismo na ovo pitanje jednom stavili tačku – kaže Ljajić za „Novosti“.

On je predlog već neformalno izneo koalicionim partnerima i od njih, zasada, čuo „načelne“ ocene da zakon treba menjati. Ljajić kaže da suština promena treba da bude da zakon doprinese ukrupnjavanju političke scene, jer je aktuelno stanje neodrživo:

– Ne verujem da ima države sa više od 45 stranaka u parlamentu kao što je kod nas slučaj. To bi moglo da se reši tako što bi cenzus za ulazak u parlament za jednu stranku bio 5 odsto, ali bi za listu koju čine dve partije bio 7, a za tri – 9 odsto. Nevladine organizacije predlažu odnos 3-5-7 i sve se to može prodiskutovati.

Druga stvar koju Ljajić predlaže je da se poslanici ne određuju tako što će se imena kandidata znati unapred jer su tako demotivisani i oni na vrhu i oni sa dna te liste. Prvi jer znaju da će sigurno biti poslanici, drugi jer pretpostavljaju da neće ući u parlament. A po lideru SDPS, poslanike treba određivati po tome ko je od njih doneo stranci najviše glasova. Treći predlog je da se pri glasanju za koalicije osim rednog broja na papiriću zaokružuje i konkretna stranka za koju se glasa, pa bi se znalo i ko je unutar koalicije povukao koliko glasova i to bi onda bila i osnova za raspodelu mandata.

– Sve ovo bi značilo i štednju, jer bi se smanjio broj stranaka koje čine većinu, samim tim i vladu. Veće stranke bi dobro razmislile pre nego što uzmu male na listu, računajući koliko će im ko doneti procenata, a i nateralo bi male da se spajaju u veće starnke jer se koalicija ne bi isplatile – kaže Ljajić, koji zagovara i smanjenje broja poslanika na 150, ali za to bi morao da se menja Ustav.

Profesor Fakulteta političkih nauka Milan Jovanović ocenjuje za naš list da bi se posle jednog ili dva izborna procesa sa stepenastim pragom od 7 i 9 odsto, svakako redukovao broj stranaka u parlamentu i da bi one povele računa o tome kako se kombinuju. Izborni prag, kaže, veštačka je prepreka čiji je cilj da smanji broj partija u parlametu i u raznim periodima koristili su je Poljska, Češka, Rumunija, Turska…, ali nema konkretnog recepta da li Srbija da primeni iskustvo Turske sa cenzusom većim od 10 odsto ili Češke u kojoj prag ide i do 15 odsto?

– Pri krojenju novih pravila treba voditi računa i o tome da ovakvi cenzusi mogu da izazovu problem „bačenih glasova“ odnosno glasova onih stranaka koje ostanu ispod praga. Novi izborni zakon treba da izmeni situaciju u kojoj je cela zemlja jedna izborna jedinica, a poslanici otuđeni od građana, zbog čega imamo sto opština iz kojih nikada nemamo poslanike, a ogroman broj njih je iz Beograda, što nije dobro. Izbore treba personalizovati – smatra i profesor Jovanoivić.

Đorđe Vuković, programski direktor CESID-a, napominje da je i njihov Centar, kao i bivši ministar lokalne samouprave Milan Marković, iznosio predloge slične Ljajićevim, ali da se nije daleko odmaklo.

– Presonalizovani proporcionalni sistem bi bila ključna promena po kojoj više ne bismo glasali za stranku u nekom bloku, već za pojedinca koji predstavlja stranku u okviru izborne jedinice. Tako ne bi više stranke odlučivale ko ulazi u parlament već bi to bili oni koji su u svojim jedinicama odneli najviše glasova – pojašnjava Vuković.

Promena cenzusa, po Vukoviću, bila bi limitirajući faktor koji bi sprečavao da građani glasaju za osam lista, a da ih naknadno u skupštini bude pet puta više.

Manje stranke će, kaže Vuković, verovatno imati rezerve, poput nekada socijalista kada su bili tek nešto malo iznad cenzusa.

Da bi bilo pravedno i prema „malima“, cenzus od pet odsto može se smanjiti na tri, jer nije lako da jedna stranka sama prikupi 120.000 glasova.

Vuković, međutim, ukazuje da Ljajićevom SDPS predstoje pregovori sa SNS, SPS i URS da se izmene usvoje.

KOLONE MALIH

Da je stepenasti cenzus važio na prethodnim izborima situacija bi se, recimo, komplikovala za „Preokret“, koji je osvojio 6,53 odsto, a koji je činio čitav niz partija – LDP, SPO, SDU, Vojvođanska partija… Prema nekim od novijih istraživanja javnog mnenja, SPS-PUPS-JS sada imaju 11 odsto podrške, pa, ako bi se pravila menjala, oni ne bi smeli da dopuste dalji pad popularnosti, jer bi kao trio morali da preskoče prag od 9 odsto.

REGISTROVANE 92 STRANKE

U Srbiji su registrovane 92 političke partije, a poslednja upisana u Registar političkih stranaka je Nova stranka Zorana Živkovića. Osnovana je 7. aprila, a u Registar upisana 29. maja.

PREKO KOLENA, ILI…

Tvrdnje da se zakoni ne menjaju u izbornoj godini su glupost, jer kod nas svaka godina može biti izborna i onda nikada nećemo dobiti nov zakon! Takvi principi važe za mnogo uređenije zemlje od naše. Ako postoji saglasnost, zašto ne promeniti propis i ove godine, nego stalno vikati: nije vreme za to? – kaže Đorđe Vuković.

Ljajić je mišljenja da ne bi trebalo ništa lomiti preko kolena, već postići konsenzus:

– Nemamo ambiciju za brzom izmenom zakona, bolje i da rasprava bude duža, a da nađemo pravo rešenje.

(Novosti)

Tweet