NOVI OBRAZOVNI SISTEM – Obavezno desetogodišnje obrazovanje i nema ponavljanja

NOVI OBRAZOVNI SISTEM – Obavezno desetogodišnje obrazovanje i nema ponavljanja

6 aprila 2014

Djaci-skola_310x186U Srbiji bi trebalo da se uvede obavezno desetogodišnje obrazovanje, kao i da se ukine ponavljanje razreda, smatra profesor Miroslav Kuka.

Kuka, koji je predavač na Visokoj strukovnoj školi za vaspitače u Aleksincu i bitoljskom Pedagoškom fakultetu, predlaže da obavezno desetogodišnje obrazovanje počne od predškolskog programa zaključno sa prvim razredom srednje škole.

„Prvi razred srednje škole bio bi jedinstven i obavezan, a od 5. razreda osnovne škole đaci sa nedovoljnim ocenema bili bi prevođeni u naredni razred, ali sa obavezom da sledeće školske godine slušaju 50 odsto sadržaja predmeta iz kojih imaju nedovoljne ocene“, rekao je Tanjugu prof. Kuka.

On je autor projekta „Redefinisanost strukture obrazovnog sistema Srbije“ nastalog pre nekoliko godina, u međuvremenu predstavljenog u više od 50 država, ali je kod nas ostao skoro nezapažen.

Ukidanje ponavljanja razreda treba, kako navodi Kuka, gledati u širem kontekstu, koji podrazumeva istraživanja koja su u korelativnosti sa obrazovanjem i vaspitanjem.

“Treba videti koliko je rastavljenih brakova u društvu, koliko je osiromašeno društvo i kako ti elementi i u kojoj meri utiču na obrazovno-vaspitni potencijal i karakter društva odnosno dece”.

Sistem je, prema predlogu, podeljen u sedam ciklusa, od predškolskog obrazovanja (I ciklus) do gimnazija i viših srednjih stručnih škola (VII ciklus).

U I ciklusu učenja decu bi, kako navodi prof. Kuka, trebalo učiti društvenim veštinama potrebnim u socijalno prihvatljivim situacijama, razvijati kod njih kolektivni duh, stavljati akcenat na fizički razvoj i učiti ih osnovnim elementima čitanja, pisanja i računanja.

Novina je što vaspitač popunjava upitnik o kognitivnim, afektivnim, socioadaptivnim crtama i postignućima predškolca, uz obaveznu procenu karaktera i temperamenta deteta.

“Ove varijable bi zajedno sa testovima inteligencije koji bi bili rađeni u osnovnoj školi, bili najbolji gradijenti u formiranju što ujednačenijih odeljenja na početku školovanja”, rekao je Kuka, koji je magistrirao na beogradskom Filozofskom fakultetu, Katedra za didaktiku, a doktorirao na Pedagoškom fakultetu u Bitolju.

„U nižim razredima osnovne škole (II ciklus, od 1. do 4. rareda) suvišni su izborni predmeti, koje na tom uzrastu dece u stvari biraju roditelji“, smatra sagovornik Tanjuga. Ovi predmeti uvode se od 7. razreda, kada učenik ima dovoljno iskustva za samostalna izbor.

Takođe, posle 6. razreda uvodi se polaganje obaveznog testa opšte informisanosti i testa intelektualnih sposobnosti, čiji bi rezultati, zajedno s podacima iz upitnika koji popunjava odeljenski starešina, bili osnov za formiranje novih odeljenja u 7. razredu.

Od 2. razreda niže srednje stručne škole (VI ciklus) uvode se štručne obrazovne oblasti, a na kraju VII ciklusa (4. razred, gimnazija i više srednje stručne škole) učenik je završio više srednje stručno obrazovanje, navodi se u projektu, u čijoj izradi je učestvovalo više od 80 ljudi “praktičara” iz prosvete.

““Projekat je izašao 2009. godine i mi smo još tada predložili da osim polaganja srpskog jezika i matematike deca polažu i test opšte informisanosti”“, rekao je Kuka i naveo da se testom opšte informisanosti ne umanjuje značaj i uticaj fizike, biologije, istorije, geografije, hemije, predmeta, koje deca od ove godine polažu na kombinovanom testu na kraju osmog razreda.

Govoreći o Strategiji razvoja obrazovanja u Srbiji do 2020. godine, prof. Kuka smatra da je “spisak lepih, teorijskih želja”, samo još jedna u nizu strategija, koje inače, kako kaže, imaju slabu primenu u našem društvu.

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *