НОВИ САВЕЗ ЕЛИТА: Немачка клизи у сукоб са Сједињеним Америчким Државама

NOVI SAVEZ ELITA: Nemačka klizi u sukob sa Sjedinjenim Američkim Državama

14 februara 2017

6-13 germany 4365

Nemačka poslovna i politička elita je u savezu sa poraženom elitom u Americi. Slično se desilo i pred Drugi svetski rat.

Staro je verovanje da se istorija ponavlja mada su povesničari skloniji da kažu da se ustvari samo ljudi slično ponašaju u sličnim istorijskim situacijama. Ako se veruje u to istorijsko iskustvo, kakvo nam onda razumevanje i zebnje nudi aktuelna ekonomska i politička kriza Zapada i odnosi među ključnim zapadnim zemljama. Ustvari, suština je u odnosima Amerike, kao samoproglašenog lidera Zapada, i Nemačke, kao najmoćnije evropske zemlje. Prevedeno na stvarni jezik, da li Nemačka ponovo postaje problem?

Kriza već dugo traje, iza javne scene odnosi se ozbiljno pogoršavaju, ali došlo je izgleda vreme obračuna. To pre svega sugerišu procesi koji su doveli do izlaska Velike Britanije iz Evropske unije, zatim izbor Donalda Trampa za predsednika Amerike i pripreme političke i poslovne elite u Nemačkoj za parlamentarne izbore u septembru ove godine.

Nemačka politička scena je od kraja Drugog svetskog rata bila najstabilnija u Zapadnoj Evropi. Nije bilo iznenađenja niti ozbiljnijih potresa. Dve vodeće partije – Socijaldemokratska (SPD) i Hrišćansko-demokratska unija (CDU) – sa svojim satrapima, smenjivale su se na vlasti, a poslednjih osam godina pod vlašću Angele Merkel zajedno su bile vlast bez obzira na izborne poraze i pobede.

Izlazak Britanije iz EU i izbor Donalda Trampa najednom su sve promenili i nemačka politička scena je postala neizvesna i prepuna zakulisne kombinatorike. Donedavno skoro neprikosnovena, Angela „Muti“ Merkel je najednom postala nesiguran politički partner i posle 12 godina vlasti izgleda da bi mogla da izgubi na izborima. Krupni kapital i banke očigledno traže drugog podizvođača radova.

VIŠEZNAČNI „PROJEKAT ŠULC“

Prvo je eliminisan sad već bivši lider SPD Frank-Valter Štajnmajer i, uz podršku Merkelove, izabran za predsednika Nemačke. Mesto lidera SPD je onda pripalo Zigmaru Gabrielu, ali vrlo brzo je došlo do promene i za prvog čoveka je doveden dosadašnji predsednik Evropskog parlamenta Martin Šulc, koji će biti i kandidat za kancelara. To je najznačajnija promena na političkoj sceni Nemačke. Sve liči na toliko puta viđeni projekat elita. Odmah po njegovom postavljenju za lidera SPD objavljene su ankete prema kojima on lično ima prednost nad Merkelovom, budući da ga podržava 50 odsto glasača, a nju 34.

Martin Šulc je rođen 1955. godine u katoličkoj porodici u malom mestu Virzelen, na samoj granici Nemačke sa Belgijom i Holandijom. Otac mu je bio lokalni policajac. Pohađao je privatnu katoličku srednju školu, ali nije maturirao. Kasnije je pohađao kurs za prodavca i imao je malu prodavnicu knjiga. Ako bi u novembru ove godine pobedio i postao kancelar, to bi bilo prvi put od Drugog svetskog rata da na čelu Nemačke bude jedan srednjoškolac, i to bez mature. Aktivirao se u lokalnoj organizaciji SPD i postao je predsednik opštine tog malog provincijskog mesta. I to je jedina njegova funkcija u političkoj Nemačkoj.

To odsustvo iz vrha nemačke politike smatra se njegovom prednosti. Od 1994. godine Šulc je bio poslanik u Evropskom parlamentu, a od 2012. donedavno je bio i predsednik tog Parlamenta. Kao predsednik EP istakao se kao samoproglašeni branilac EU iako je na čelu marginalnog tela integracije i iznad svega kao verni branilac politike prethodne američke administracije i istaknuti borac protiv Rusije. Sa mesta predsednika EP uveo je zabranu slobodnog pristupa parlamentu ruskim diplomatama koji zvanično predstavljaju Rusiju u Briselu i za svaki ulazak u zgradu ruske diplomate moraju da pribave posebnu dozvolu.

Među prvima se izjasnio protiv Donalda Trampa, i to još kada nije bio ni izabran za predsednika. Za Trampa je rekao da je „problem za ceo svet“. Iako je protiv Trampa u svojoj već pokrenutoj predizbornoj kampanji, on kopira Trampov stil. Od Trampovog obećanja da će ponovo Ameriku učiniti velikom, Šulc poručuje glasačima da će on „učiniti Evropu ponovo velikom“. Šulc dakle nemačkim glasačima nudi Evropu, a ne Nemačku, što bi trebalo da bude odgovor sve jačim i masovnijim novim političkim pokretima koji nude Nemačku, a ne EU.

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *