НОВИ САВЕЗ НА БЛИСКОМ ИСТОКУ: Сукоб Русије и Америке тек почиње!

NOVI SAVEZ NA BLISKOM ISTOKU: Sukob Rusije i Amerike tek počinje!

5 maja 2019

Alijansa Turske, Katara i Irana zainteresovala je jordanski portal „Gad“ koji je analizirao novi savez u članku „Turska, Iran i Katar: Trojni savez i rusko oružje“, gde se tvrdi da su oficiri tri države nedavno boravili u Rusiji i razmatrali kupovinu ruskog oružja, pre svega sistema protivvazdušne i protivraketne odbrane, kako bi zaštitili regionalnu geopolitiku od SAD i Izraela.

Katar i Tursku su povezali ekonomija i bezbednost (Turska ima vojnu bazu u ovoj državi). Naime, turske kompanije su dobile tendere u ovoj zemlji na više od 13 milijardi dolara. Radi se o državnim infrastrukturnim projektima, povezanim s pripremama za fudbalsko svetsko prvenstvo koje će se održati u Kataru 2022. godine.



Suštinski savez Turske i Katara započet je 2017. godine kada su Saudijska Arabija, Ujedinjeni Arapski Emirati, Egipat i druge bliskoistočne države uvele vazdušnu, kopnenu i morsku blokadu, ali i uručile ultimatum od deset zahteva (između ostalog i gašenje TV „Al Džazira“), što je Dohu odvelo u zagrljaj Turske i Irana.

KVARTET I OSA

Zapadni analitičari, kada tumače bliskoistočne politike, polaze od stereotipa da postoji sukob na liniji suniti–šiiti. Međutim, bliskoistočni analitičari tvrde da polje borbe ide između dve grupe država, tzv. arapskog kvarteta (Saudijske Arabije, UAE, Egipta i Bahreina) i „ose“ Turska–Iran–Katar. Navedeni savezi različito vide budućnost Bliskog istoka. Prvi sprovode politiku SAD i Izraela, drugi joj se odupiru i sarađuju s Rusijom i Kinom.

Važnu ulogu imaju i želje Turske, Irana i Katara, koji postaju lideri u regionu ovim savezom, da uspostave potpunu kontrolu nad ciklusom proizvodnje i prodaje energenata. Ukoliko savez opstane, države poput Iraka, Sirije, Libana i Jordana automatski se potčinjavaju novom savezu. Sedište alijanse biće i Kataru, koji se posle bojkota od strane Rijada i njegovih saveznika okrenuo razvoju odnosa s Teheranom i Ankarom.
Nova alijansa planirana je još 2017. godine, da bi 2018. došlo do operacionalizacije određenih ideja, a ove je sve to i formalno prihvaćeno.

Krajem novembra 2018. tri države su u Teheranu zaključile sporazum o stvaranju „zajedničke radne grupe za saradnju u sferi tranzita robe između tri države“. To je bila velika promena odnosa ove tri regionalne države, a potom se sistem dograđivao. Lideri alijanse počeli su da utvrđuju prioritete o pitanju sopstvene bezbednosti, a građena je i šema ekonomske saradnje. Konačni uslovi za saradnju tri države i realizaciju zajedničkih ciljeva, posebno integracije, usvojeni su početkom marta 2019. godine.

U ovoj fazi ključnu ulogu je odigrao Iran, koji je ubedio Sirijce da podrže novu alijansu i novu konfiguraciju Bliskog istoka, koju su projektovale članice alijanse. Prema mišljenju bliskoistočnih analitičara, „geostrateški i geoekonomski ciljevi alijanse su realni i ostvarivi“.

Prva faza je jačanje uticaja alijanse u regionu, posebno u Siriji, Libanu i Jordanu, pri čemu je kurdsko pitanje bilo jedno od teško rešivih. Međutim, posle „izdaje“ Kurda od strane SAD, ovo pitanje se pokazalo manje složenim. Centralnu ulogu u opredeljenju tri države da započnu saradnju imale su američke sankcije, čije je uvođenje pokazalo da Vašington u potpunosti zavisi od želja Tel Aviva, te da nema nade da u skorije vreme može biti drugačije.

Sredinom marta ove godine generalštabovi Irana, Sirije i Iraka analizirali su u Damasku perspektive dugoročne strateške i operativne saradnje. Tokom pregovora su se zvanično razmatrala pitanja koordinacije protivterorističkih operacija, otvaranje granica, i uspostavljanje kontrole Damaska nad svom sirijskom teritorijom. Međutim, najvažnije pitanje je bila nova regionalna politika u vezi s približavanjem kraja rata u Siriji i Iraku.

Tokom poslednjih nekoliko godina između Irana, Sirije, Rusije i Iraka ostvarena je odlična koordinacija i solidarnost koja je dovela do značajnih pobeda u borbi s terorizmom. Upravo ta pobeda konsoliduje suverenitet i progres u oslobađanju ostalih delova Sirije. U proces se uključila Turska, koja je zajedno s Iranom i sa saglasnošću vlade u Bagdadu, sprovela zajedničku vojnu akciju sredinom marta 2019. na severu Iraka. Osim važnih bombardovanja i raketiranja u akciji je učestvovalo oko 600 turskih i iranskih specijalaca, koji su sproveli zajedničku akciju protiv kurdskih „terorističkih kampova“, a u poslednje vreme operacije iz vazduha bile su preusmerene na sve protivnike u Siriji, Iraku, Turskoj i Iranu. Ostvaren uspeh ohrabrio je Ankaru i Teheran, te su 24. marta predstavnici dve vlade najavili nastavak zajedničkih akcija protiv terorista.

STRATEGIJA NOVOG NAFTOVODA

Dok Turska i Iran rešavaju pitanja bezbednosti, Katar rešava ekonomska pitanja, ne samo u svoju korist. Prioritet je postao naftovod i gasovod koji ide iz Katara u Sredozemno more preko Irana, Iraka, Sirije, a pravi se krak i ka Turskoj. Ovi naftovodi i gasovodi zameniće „sunitske naftovode i gasovode“, planirane preko Saudijske Arabije, Iraka i Sirije, zbog čega je, u to vreme, Katar podržao antiiranski džihad. Novi naftovod i gasovod ići će obalom Sredozemnog mora, da bi glavne cevi izbile u sirijsku luku Latakiju. Ovim cevima naftu i gas izvoziće Katar i Iran. Gasovod i naftovod će pratiti i dalekovodi za prenos električne energije i integrisana transportna infrastruktura. Nema sumnje da ova strateška infrastruktura govori o grandioznim strateškim ciljevima Irana i Turske.

Osim gasovoda i naftovoda alijansa planira proširenje pruga, zbog čega su pokrenuli modernizaciju postojećih i izgradnju novih putnih pravaca. Mreža pruga će omogućiti da kineski „Novi put svile“ dosegne istočne delove Sredozemnog mora i da izbije na Crveno more. Prema planovima tri države povezaće se pruge iz Rusije koje idu ka Iranu, obale Sredozemnog mora i pruga Evropa–Turska. Postojeća pružna mreža Irana ujediniće liniju sever–jug s pakistanskom granicom i na taj način se povezati sa zapadnom Kinom. I Peking i Moskva jednako su zainteresovani za brzi završetak ovih pruga, zbog strateškog interesa za realizaciju „Novog puta svile“.

Uporedo za železničkim prevozom, planira se i razvoj putne mreže. Realizacija ovih planova učiniće Iran centrom regionalne transportne mreže, koja će omogućiti pristup Kini u region Bliskog istoka. Predstavnici vlade Kine izjavljivali su da Iran smatraju „ključnim osloncem u regionu“. Očigledno je, dakle, da kineska podrška Iranu ima centralno mesto u zajedničkim strategijama i ekonomskim planovima Kine.
Drugi cilj tri države je „obuzdavanje ambicija Saudijske Arabije“. Naime, traljavo i neefikasno vladanje princa Bin Salmana uverilo je lidere Turske, Irana i Katara da se ova država nalazi na ivici raspada. Prema mišljenju predstavnika vlada pomenute tri države, ako dinastija El Saud uskoro ne izgubi vlast, brojni unutrašnji problemi će blokirati Saudijsku Arabiju da se aktivno suprotstavlja novom bloku i njihovim saveznicima.

Rusija ima određene rezerve prema novoj alijansi zbog učešća Katara, koji je podržavao džihadiste na Severnom Kavkazu, ali i u Siriji i Iraku. Rusija ima i poseban odnos prema Kurdima. Oba ova pitanja tek treba da se reše, a posredništvo je preuzeo Teheran, jer je Rusija glavna „veza“ za pristup projektima koje razvija Kina. Upravo zbog ovih pitanja i pitanja zaštite ruskih interesa u kontekstu nove regionalne politike na Bliskom istoku, sredinom marta ruski ministar odbrane Sergej Šojgu posetio je Siriju. Posle odlaska Šojgua iz Sirije predstavnici vlade iz Damaska potvrdili su da će uvažiti ruske interese, što znači da će, između ostalog, SAD i Izraelu biti onemogućeno učešće u novim projektima.

Alijansa Turske, Irana i Katara već je stavila Vašingtonu do znanja da se ne plaši negativne reakcije SAD. Katar je saopštio da će, ako SAD budu opstruisale novu alijansu, kao protivmeru doneti odluku da se zatvori ogromna američka vojna baza Al Udeid u ovoj zemlji. Katar će takođe „zatvoriti oči“ kada proiranske snage napadnu vojnopomorsku bazu SAD u Bahreinu, a Turska, ukoliko SAD „napadnu“ alijansu, preti izlaskom iz NATO-a.

Procene bliskoistočnih analitičara su da će Vašington biti prinuđen da prihvati novu realnost, iako će se svim snagama i dalje suprotstavljati Kini i Rusiji i njihovim naporima konsolidacije Bliskog istoka. Iako SAD imaju značajne vojne snage u Siriji, Iraku, Jordanu i poseban odnos sa Saudijskom Arabijom, uticaj Vašingtona na arapskom Bliskom istoku se smanjuje. Zbog toga će, procenjuju bliskoistočni analitičari, Vašington pokušavati da razbije novu alijansu. Američki „kec u rukavu“ u ovom pitanju je Azerbejdžan.

Naime, u Vašingtonu su ubeđeni da će Baku, ako ga „dovoljno pritisnu“, preseći važne transportne arterije koje prolaze kroz Azerbejdžan, kako bi naneli štetu kineskom „Novom putu svile“ i novoj alijansi. Ako se američki plan ostvari, to će značiti i nov, još snažniji otpor Amerikancima na Bliskom istoku, što će samo doprineti povećanju uticaja Bliskoistočne alijanse, jer je očigledno da Vašington ne želi dobro ovom regionu.

(Zoran Milošević / Peat)

KOMENTARI



8 komentara

  1. samostalan says:

    Trla baba lan da joj prodje dan.

    • Ivana says:

      A tek kad Rusi krenu na Berlin i počiste naciste jednom za svagda a Srbi krenu po svoju Krajinu pa vrate rvatima sve za I , II i zadnji rat sav genocid i proterivanje pa neće rvati biti ni u Zagorju jer će svi pametni pobeći u svoju voljenu Nemačku glumiti germane. Pametni hrvati koji znaju koliko su zla naneli Srbima kroz ratove beže već sad u zapadne zemlje a naivni će kad budu morali ili nebudu stigli. Ko se ne osveti taj se ne posveti.

      • Karital says:

        Ima da pobegnemo još dalje od Nemačke?

  2. teoretičar says:

    Prvo, a kojem regionu Ameri žele dobro? Drugo, ako Sukob Rusije i Amerike tek počinje, a Rusija je opkoljena sa svih strana i Moskva je na lagan način dohvatljiva, šta je sledeće u nastavku? Ulazak Amera unutar granica Rusije uz tvrdlju da je to sve prijateljska i partnerska poseta. Ne bi me čudiklo da Rusi onda kažu "Kao i uvek, mi smo spremni za razgovore sa našim partnjorima, samo oni još nisu zakazali razgovore" I tako, dok Rusija učvršćuje svoje pozicije u Siriji i Venecueli, Ameri naučeni od Meksikanaca, tiho kopaju podzemne tunele ispod granica Rusije.

    • Sančo Pansa says:

      Nemoj da zezate, Amerika nikada nije bila slabija u zadnjih 70 godina...Nalazi se na ivici propasti...Kina preuzima ekonomsku nadmoć a Rusija vojnu a to su BILA dva glavna aduta SAD...

  3. A akoM says:

    I SSSR je iz-gradio respektabilnu vojnu moć,ali na grbači slabe ekonomije,pa se raspao!Ako i Rusija ima vojnu moć izgrađenu na prodaji sirovina i jalovoj ekonomiji,slijedi isto!A ni Kineska ekonomija nije Tarzan kakvim je predstavljaju,nego je Zapad održava dok mu to paše!Najjača i najzdravija država i ekonomija,pa ma kakva bila,je ona Zapadna!A vojska danas počiva na ekonomiji!

    • Pera says:

      Bas imas neke smetnje u razmisljanju. sssr je razbucao jevrej gorbacov uz svesrdnu saradnju cionista, kao nekad lenjin sto je bio finansiran od istih, odnosno dedova ovih sadasnjih satanista. Za njihovu nesrecu, Bog je imao druge planove te je doveo Putina da razbuca te sodomiste. Ko su ti, citaj malo Davidove psalme, gde ih on kune na stotine nacina i moli Boga da ih satre ! Oni moraju preko svojih ss nato trupa da zapocnu svetski rat, jer ekonomski oni nestaju. Vise ljudi nece da trguju sa bezvrednim dolarima koje oni stampaju na tone. Dzabe su izazvali sve ove ekonomske krize, nebili vratili car na svoju korist. Braca arapi ih polako napustaju. Kinezi preuzimaju investicije u celom da kazem nesvrstanom svetu. Rusi ih naoruzavaju i sta im preostaje ? Da povedu rat, ali konvencionalni, gde ce moci nemilice da ubijaju i pljackaju kao do sada.

  4. teoretičar says:

    Između ostalog, imam neki blesav utisak. Nije od juče. Rusija se borila vekovima da se približi Zapadu a Zapad se borio vekovima da uništi Rusiju. Rusija je uvek vukla prisilne poteze i na kraju su je pojeli komunisti ladno odustajući od svih komunističkih principa. Nije bilo bolje ni u Jugoslaviji. Danas, naučena iskustvom SSSRa i Jugoslavije, Kina je odustala od komunizma i tiho, ali zastrašujuće po narod, zavela neku komunističko-kapitalističku diktaturu. Bez obzira koliko se nekome sviđa ili ne, pola Kine je apsolutna beda koja dirinči u pelenama i za šaku pirinča dnevno. To se nigde ne spominje, ili bar ne previše, jer za sada ni Zapadu ne odgovara da se razgoliti ova istina. To je "kec u rukavu" Zapada koji Kinu čini ranjivom iznutra. Kao i svaki komunizam do danas, i Kina ima istu slabost. Užasna razlika između bogatih komunista i glavnog dela radne sirotinje. Nije to trenutno važno. Mediji pokrivaju taj deo užasa u Kini tako što ga ne forsiraju a srednji stalež Kine koji zaista postoji, biće jednog dana druga strana u građanskom ratu. Nije ni to važno za nas, ni da li će biti ni da li neće, ali... Za nas je važno tužno saznanje da se Rusija morala prisilno okrenuti Kini i Arapskim zemljama. Kina nam nije nikada bila neprijatelj, jer nije mogla da dohvati ove delove sveta, a ni danas nema neki značajniji uticaj u Evropi. Za nas je važno i tužno Rusko prijateljstvo sa Turskom,pa i sa Nemačkom usput, krvnim neprijateljima Srbije, kao i sa Iranom i ostalim arapskim zemljama koje su sve redom slale džihadiste da ubijaju Srbe po Jugoslaviji. Kažem, pomalo blesav ali poviše i tačan utisak da sve to uopšte nije dobro za Srbiju. S obzirom da nas i Zapad mrzi, a Rusija nas je već jednom izdala zbog Zapada, izdajući i samu sebe, ostaje nam ružna pretpostavka da će i Rusija i Kina i Zapad podržati svaki napad na Srbiju. Jedan od razloga zašto ne smemo da se upustimo slobodmno sa Rusijom je baš ovaj razlog. Dakle, jedva čekam, ako ikad sačekam, da projekat Kina - Rusija - Iran - Arapske zemlje propadne u ambis. Nadam se da ćemo preživeti Ruske usluge Turcima, nadam se da Kina neće dugo trajati...Žao mi je zbog ovog stava, ali on je u meni od samog početka prisilne Kinesko - Ruske ljubavi koja sada uzima pod svoje skute i Arapsko- Turske švalerke. Nije ovo kratko razmatranje iz mržnje prema bilo kome, nego iz ljubavi prema Srbiji. Rusija nam dovodi sa sobom pola naših krvnih neprijatelja otvarajući im srpska vrata širom. Zbog Rusije, ne smemo da iskoristimo povoljan vetar loših odnosa Amerika - Turska i da pritisnemo dugme za eliminaciju Turske iz ovih regiona. Moramo da ćutimo Zapadu, moramo da ćutimo Istoku a i jedni i drugi nam čačkaju rane nemilosrdno. Mislim da su naši kvislinzi političari još kako dobro shvatili ovu izuzetno lošu situaciju po Srbiju i nemoćno, ali uporno se drže neke kvazi neutralnosti. Jeste da to nervira i Rusiju i Zapad, ali to trenutno drži Srbiji nos iznad vode. A da li ćemo, u slučaju nekog otvorenog sukoba Istok - Zapad uspeti da se provučemo bar poluživi, to tek treba da vidimo. Srbija je u situaciji koja se ladno može nazvati NAJnezgodnija situacija ikada, Svi nas hoće a niko nas neće. Koliko će naši političari izdržati, nemam pojma, ali trenutno vodimo jedinu moguću politiku bar sa delimično povoljnim stavom za Srbiju. Ne znam koliko sam jasan, jer ni meni nije sve jasno osim da smo kao između dva nemilosrdna malja.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *