Нови Трампов безобразлук – Русија није међу одбрамбеним приоритетима

Novi Trampov bezobrazluk – Rusija nije među odbrambenim prioritetima

23 decembra 2016

aleksandar-pavic-566

Piše: Aleksandar Pavić

Teška vremena za neokon-neolib Partiju rata. Prvo je Hilari izgubila izbore. Pa je onda Soroš angažovan da finansira demonstracije nezadovoljnih Trampovom pobedom – ali su se iste posle par dana same od sebe ugasile. Pa su onda usledili razni pokušaji pravnog osporavanja i ponovnog prebrojavanja glasova u nekoliko ključnih država, koji je trebalo da „razotkriju“ nameštanje izbora u korist Trampa, doživeli neslavan krah. Pa su onda krenuli javni i lični pritisci na Trampove elektore da daju glas nekom drugom i uskrate mu pobedu u Elektorskom koledžu. Međutim, 19. decembra je više elektora napustilo Hilari nego Trampa, tako da je Tramp na Svetog Nikolu i formalno obezbedio više nego dovoljan broj elektorskih glasova za pobedu na predsedničkim izborima.

Naravno, odustajanja nema. Grozničavo se traži makar jedan konkretan, proverljiv dokaz da se Rusija umešala u američke predsedničke izbore u korist Trampa. Avaj, za sada se sve svelo na anonimne dojave navodnih CIAša Vašington postu i Njujork tajmsu. No, i to je bilo dovoljno – zapravo, to je bio potrebni povod – za stare, izlizane jastrebove poput Mekejna da zahtevaju kongresnu istragu oko „ruskog hakovanja“ predsedničkih izbora.

Paralelno sa svim tim, Pentagon cedi poslednje dane Obaminog mandata da bi na bilo koji način povećao tenzije sa Rusijom. Tako je objavljeno 14. decembra da se 4.000 američkih vojnika – preciznije „Gvozdena brigada“ Četvrte pešadijske divizije hitno upućuje u Poljsku, baltičke države i Rumuniju, navodno radi provere brzine njihovog raspoređivanja. A, po rečima komandanta američkih kopnenih snaga u Evropi, generala Hodžesa, i radi „slanja vrlo snažnog signala“. Zna se i kome. Ovo je navrh odluke donete na julskom NATO samitu u Varšavi da se u Poljsku i baltičke države trajno rasporedi ukupno 4.000 NATO vojnika (po 1.000 iz SAD, Britanije, Kanade i Nemačke). Ovih dana se takođe krenulo sa prebacivanjem dodatnih 1600 američkih tenkova/samohodnih haubica u vojno skladište u Holandiji, na osnovu dodatnih 3,4 milijardi dolara koje je američki kongres početkom decembra izglasao za jačanje NATO prisustva u Evropi. Odlazeći kongres je stigao da izglasa i program za borbu protiv „ruske propagande“. A produžene su ovih dana i proširene američke sankcije protiv Rusije, zbog ruskog „lošeg ponašanja“ u Ukrajini i u vezi Krima.

Međutim – u svoj toj predbožićnoj neokon-neolib groznici da se maksimalno poremeti „na zemlji mir, među ljudima dobra volja“ – Tramp nikako da zagrize. Nikako da se pridruži „prazničnoj atmosferi“ jastrebova pilećeg mozga u golubijem ruhu. Umesto toga, on imenuje Reksa Tilersona, nosioca ruskog Ordena družbe, i ugovarača naftno-gasnih megaposlova sa Rusijom, kao svog kandidata za šefa Stejt departmenta. Šalje emisare u Moskvu. Posle najnovijeg terorističkog napada u Berlinu, osuđuje napade na hrišćane i njihove bogomolje – a znamo da je svih ovih godina pominjanje progona hrišćana od strane islamista bila u domenu jeresi za Obaminu Belu kuću, a tek bi bila za Hilarinu – i šalje pozive na udruživanje u zajedničkoj borbi protiv zla islamističkog terorizma, usput „zaboravljajući“ da je Obamin Pentagon više puta izričito imenovao Rusiju kao pretnju broj jedan. Posle zločinačkog atentata za ruskog ambasadora u Ankari, izjavljuje saučešće ambasadorovoj porodici i bližnjima i zahteva univerzalnu osudu tog čina (opet) islamističkog terorizma.

Ali ni tu nije kraj šokovima za Partiju rata. Upravo je „procurelo“ da je, još početkom decembra, iz Trampovog tranzicionog tima Pentagonu upućen spisak odbrambenih prioriteta buduće Trampove administracije, i to:

1. Razvijanje strategije za poražavanje/uništenje ISIS-a,
2. Pravljenje snažne odbrane kroz eliminisanje budžetskih ograničenja i poboljšalje snage, brojnosti i pripremljenosti vojske,
3. Razvijanje sveobuhvatne državne sajber strategije,
4. Povećanje efikasnosti.

Šta ovde nedostaje? Na zgražavanje „(neo)liberala“ iz časopisa Forin polisi, kome je, verovatno, neki nezadovoljni pentagonski neolibkon ovo prosledio – ključna reč koja nedostaje je: RUSIJA.

Dakle, ne da Rusija nije stavljena pod broj jedan kao glavna odbrambena opasnost s kojom se treba nositi za vreme Trampove administracije, nego nije čak ušla ni u prvih četiri (!). A nije pomenuta čak ni uzgredno, kao što su Kina i Severna Koreja. O, užasa…

I ne teši se Partija rata time što je, zamoljen za komentar, neimenovani član Trampovog tima pružio uveravanja da dokument koji je volšebno procurio nije sveobuhvatan, tj. ne odražava sve prioritete buduće administracije. Verovatno ih muči eksplicitna rečenica koja prethodi navedenom spisku 4 glavna Trampova odbrambena prioriteta:

„G-đa Rikardel (član Trampovog tima – prim. aut.) je navela da su odbrambeni prioriteti Izabranog predsednika sledeći“. Dakle, ne „među odbrambenim prioritetima“, nego, baš, „odbrambeni prioriteti“. Zvuči kao iscrpna lista.

Naravno, treba ponoviti, svaki put kad se piše na temu Trampove buduće administracije, da nema opuštanja, i nema garancija. Jer, kao što stari iskusni vuk Patrik Bjukenen upozorava, prava pretnja Trampu nije u zidinama Kremlja, već u Vašingtonu, u liku „ultra-jastrebova“ poput već pomenutog Mekejna i njegovih saveznika poput senatora Lindsi Grema, koji kaže da je svrha Mekejnovog poziva na istragu o „ruskom hakovanju“ da se „na sto predsednika Trampa stave razorne sankcije protiv Rusije“. Odnosno, da se Tramp stavi pred svršen čin, da bi se onemogućio njegov najavljeni zaokret ka traženju mira, pa i savezništa sa Rusijom.

Još jedan iskusni i ugledni vašingtonski veteran, Pol Kreg Roberts, iskreno se brine da će na Trampa, ako se ne povinuje Partiji rata i krene u obračun sa CIA – što i Bjukenen priziva – biti pokušan atentat. Kako kaže Bjukenen, neće Partija rata odustati – isuviše su toga uložili.

Zato su pomenuti Trampovi „bezobrazluci“ u isto vreme i povodi za nadu i za brigu. Ali – za razliku od stanja s kojim bi se suočili da je zla veštica Hilari pobedila – sada bar postoji osnova za nadu, kao i za borbu. I Tramp ne gubi vreme. Dok čeka da i formalno uđe u Belu kuću, ekspresno je rehabilitovao i tradicionalni pozdrav „Srećan Božić“, koji je poslednjih godina, kao žrtva histerije političke korektnosti, bio zamenjen sterilnim „Srećni praznici“ – i upućuje ga ovih dana gde god stigne, ostajući dosledan predizbornom obećanju: „Ja sam dobar hrišćanin. Ako postanem predsednik, govorićemo Srećan Božić u svakoj prodavnici“. I, izgleda da i to ima zarazni efekat, jer, po poznatom političkom komentatoru Bilu O’Rajliju, sve više američkih prodavaca ponovo uključuje božićne motive u svoje dekoracije i reklame: „To kulturno pitanje je pokrenuto, i mi smo pobedili“.

Spuštanje tenzija sa Rusima, povratak Božića… Nije ni čudo što je panika zavladala među Partijom rata.

(Fond strateške kulture)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *