Novi tribunal za Kosovo

Novi tribunal za Kosovo

1 avgusta 2013

iskenderovPiše: Petar Iskenderov

Preformatiranje prisustva EU na Kosmetu koje je u početku izgledalo kao čisto tehničko pitanje, iznenada je dobilo političku dimenziju i proizvelo je ozbiljne strasti u odnosima između Brisela i Prištine. Očigledno ulazeći u manire jačanja osnova samoproglašene državnosti na talasu sporazuma «izvučenih» od Beograda, lideri albanskih separatista su digli ruku i na «svetinju» – civilno-policijsku misiju EU – EULKEKS. Još pre par meseci, zahteve za njenim odlaskom pokretao je samo ekstremistički pokret «Samoopredelenje» na čelu sa Aljbinom Kurtijem – koji se po tom pitanju uvek držao principijelne pozicije.

Međutim, EU je trebala lagano da olabavi stisak i da pretrpi «vrtoglavicu od uspeha» na pregovorima sa Beogradom – jer se sa Kurtijevom tačkom gledišta solidarisala praktično čitava «Skupština Kosova». Rezolucija koju su doneli njeni poslanici – ako izostavimo diplomatske uvertire i pravno ograđivanje – traži od EULEKSA da što pre ode sa Kosova i Metohije. Poželjno je – do kraja tekuće godine.

Uloge su se promenile – i evo je već glavna zaštitnica sudija, tužilaca i policajaca EU postala srpska strana. Šef Kancelarije vlade Srbije za Kosovo i Metohiju Aleksandar Vulin praktično je postavio ultimatum, izjavivši da je bez misije EULEKS praktično nemoguća realizacija aprilskih sporazuma sa Prištinom. Po njegovim rečima, odlazak misije EU sa Kosmeta za Beograd će značiti «da su sporazumi anulirani i ne mogu biti implementirani», pošto ovi dokumenti predviđaju «izvršnu ulogu» Evropske Unije.

Kako priznaju kosmetski mediji na albanskom jeziku, ova izjava predstavlja direktnu reakciju na odgovarajuću Rezoluciju «kosovske skupštine», i uz to je srpska strana istakla verziju da se EULEKS na Kosmetu nije pojavio voljom Prištine, nego u skladu sa odlukom SB UN i vlade Srbije.

Pitanje o izvornim razlozima za pojavu civilno-policijske misije EULEKS na Kosmetu nije jednostavno. Samjuel Žbogar, današnji specijalni izaslanik EU na Kosmetu – iako očigledno i sam šokiran poslednjim događajima oko misije koju predstavlja – ipak je sačuvao hladnokrvnost. On je primetio sa sarkazmom nekarakterističnim i za njega samog, da «sa interesovanjem prati debate u Skupštini Kosova», ali da mora odmah da pojasni jednu stvar: to jest, da napomene da se misija EULEKS pojavila u Prištini «u skladu sa pozivom kosovskih institucija». «Države članice EU su odgovorile na molbu sa Kosova o uzajamnom delovanju i složile se da upute tamo misiju EULEKS» – istakao je Žbogar.

Izgleda da i Vulin i Žbogar iznose samo deo te informacije – između ostalog ne baš javne – koju u sebi skriva istorijat pojave civilno-policijske misije EU na Kosmetu. Misija je u tom trenutku poslužila kao instrument u realizaciji «kosovskog projekta»Zapada i njen zadatak je bio da izbaci iz igre ne toliko Srbiju (koja nije član EU), koliko Rusiju. Tada je stvarno dobijena saglasnost tadašnjih srpskih vlasti – međutim, to nije ništa značajno promenilo u već usaglašenom scenariju. Kasnije data saglasnost je praktično prinudila Srbiju da se automatski saglasi na posredničku ulogu Brisela u pregovorima sa Prištinom – no to je već unekoliko drugi aspekt ovog problema.

Danas se postavlja osnovno pitanje: da li u odnosima Brisela i Prištine sazreva ozbiljan konflikt ili je reč samo o izvršavanju uloga koje su ranije zadate stranama? Po informacijama kojima raspolažemo, ovde ima elemenata i jednog i drugog. A u istinskom centru događanja uopšte nije aprilski sporazum, pa čak ni uloga EU kao posrednika u odnosima Prištine i kosmetskih Srba, nego je problem u istraživanju zločina koji su ranije počinjeni na Kosmetu – u prvom redu, zloglasne «crne transplantologije».

Izvori u Briselu, koji su, razume se, želeli ostati anonimni, priznaju da će misija EULEKS u svom današnjem vidu zaista biti ukinuta – doduše, ne do kraja 2013, nego do juna 2014. godine. Ipak se ne radi o njenom izvođenju, nego o restruktuiranju. I prvi korak na tom putu će biti izvođenje specijalnih službi ispod jurisdikcije EULEKSA, koji istražuju određene zločine u okvirima materijala koje je prikupio specijalni izvestilac PSSE Dik Marti. Odmah zatim, na bazi odgovarajućih istraživanja, biće stvoren novi međunarodni tribunal – po obrascu i podobiju na MTBJ i Tribunala za Ruandu – no, za razliku od njih, biće pod jurisdikcijom Evropske Unije, a ne Ujedinjenih Nacija.

Sudeći po raspoloživim informacijama, upravo je pitanje o statusu budućeg tribunala danas ključno pitanje – i upravo to pitanje je i stvorilo toliko aktivnih strasti u Prištini. Nije neosnovano tvrditi da će ovaj tribunal za EU ( očigledno i za SAD) postati glavno sredstvo za «držanje na kratkoj uzici» od strane tutora, neumereno aktivnih i vatrenih Albanaca, ne samo na Kosmetu, nego i u Albaniji i drugim regionima Balkana. Materijal koji oni prikupe, poslužiće im ne samo kao osnova za pokretanje realnih procesa, koliko kao instrument pritiska na svaku personu koja postane nezgodna za autore «kosovskog projekta» – bilo da se radi o Hašimu Tačiju, Sali Beriši ili nekom od lidera Albanaca u Makedoniji. A odsustvo mandata UN, ponovo će, kao i u slučaju sa misijom EULEKS, omogućiti da se izbegne suvišno mešanje Srbije i Rusije u te krivično-političke igre.

(Fondsk.ru)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *