НОВИ УДАР НА СРБИЈУ!

NOVI UDAR NA SRBIJU!

17 aprila 2024

Spoljnopolitički odbor Senata SAD odobrio je Predlog zakona o Zapadnom Balkanu koji će poslati na izjašnjavanje gornjem domu Kongresa, prenose američki mediji. Ovaj zakon je u maju prošle godine podnela senatorka iz redova demokrata, predsedavajuća Pododbora za Evropu američkog Senata Džin Šahin, uz podršku kolega iz obe političke partije.

Kako je navela u izjavi za američke medije, reč je o slanju poruke „o obnovljenoj posvećenosti zemljama Zapadnog Balkana“ kako bi se „osnažile investicije u regionu jačanjem trgovinske i ekonomske saradnje“, ali i da bi se, kaže Džin Šahin, „pooštrili američki mehanizmi da se reši pitanje malignog uticaja, korupcije i drugih napora kojima se pokušavaju podriti demokratske aspiracije regiona“.



Najvažnije je to što će, dodala je senatorka, „ako bude potpisan, zakon kodificirati uredbe o reševanju koruptivnog i anti-Dejtonskog ponašanja na Zapadnom Balkanu, stavljajući jasno do znanja da SAD neće tolerisati napore da se podriju mir i stabilnost u regionu“, poručila je Šahin i istakla da se raduje saradnji sa jednim od autora ovog zakonskog predloga, senatorom Rodžerom Vikerom na usvajanju zakona.

U izmenjenom tekstu predloga zakona koji je objavljen na sajtu Spoljnopolitičkog odbora, između ostalog se izražava duboka zabrinutost zbog „stanja demokratije u Srbiji“.

Kako se navodi, u izveštaju ODIHR-a utvrđeno je da su postojali „nepravedni“ izborni uslovi, da je bilo „brojnih proceduralnih nedostataka, uključujući nekonzistentnu primenu zaštitnih mera tokom glasanja i brojanja glasova i česte primere prevelikih gužvi i kršenja tajnosti glasanja, kao i da je bilo brojnih slučajeva grupnog glasanja“. Ističe se i da je u izveštaju navedeno da se „glasanje mora ponoviti“ na nekim biračkim mestima.

U zakonskom predlogu se navodi i da je „Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju takođe navela da su zvaničnici u Srbiji optužili uglavnom mirne demonstrante, opozicione stranke i civilno društvo da ‘pokušavaju da destabilizuju vladu’, što je zabrinjavajuća optužba koja ugrožava bezbednost važnih elemenata društva u Srbiji“.

„Sveobuhvatni konačan sporazum zasnovan na međusobnom priznanju“

Između ostalog u tekstu predloga se navodi i da bi „Srbija i Kosovo trebalo da postignu hitan napredak u primeni Aneksa Sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa, koji je postignut u februaru prošle godine u Ohridu“.

„Jednom kada je postignut dovoljan napredak u primeni aneksa, SAD bi trebalo da razmotre unapređenje inicijativa za jačanje bilateralnih odnosa sa obema zemljama, što bi moglo da obuhvati: uspostavljanje bilateralnog strateškog dijaloga sa Kosovom i Srbijom, unapređenje konkretnih inicijativa za produbljivanje trgovine i investicija sa objema zemljama“, navodi se u predlogu i poručuje da bi „SAD trebalo da nastave da podržavaju sveobuhvatni konačan sporazum Kosova i Srbije zasnovan na međusobnom priznanju“.

Kako navode američki mediji, gotovo ista grupa senatora predložila je sličan zakon i prošlom sazivu Senata, ali on nije usvojen.

Uticaj Rusije i Kine

U tekstu se, pored sugestija za „uspostavljanje regionalne inicijative za trgovinu i ekonomsku konkurentnost i pokretanje inicijative za borbu protiv korupcije koja bi američkog državnog sekretara usmerila da pruži tehničku pomoć svim zemljama u izradi nacionalnih strategija za borbu protiv korupcije“, govori se i o uticaju Rusije i Kine.

Ukazuje se na „zavisnost Zapadnog Balkana od ruskih izvora fosilnih goriva“, što „ometa njihove aspiracije ka evropskim integracijama“, i poručuje da je „smanjenje te zavisnosti u nacionalnom interesu SAD“, ali i upozorava „na sve veći uticaj Kine na Zapadnom Balkanu“ koji bi „takođe mogao da ima štetan uticaj po stratešku konkurenciju, demokratiju i ekonomsku integraciju sa Evropom“.

U ovom zakonskom predlogu se „poziva na blisku koordinaciju sa Evropskom unijom, Ujedinjenim Kraljevstvom i drugim saveznicima i partnerima kada je reč o sankcijama koje se tiču zemalja regiona“.

Navedeno je i da je „neophodno da Amerika poveća napore da se suprotstavi ruskim malignim kampanjama širenja uticaja“i „drugim destabilizujućim i remetilačkim aktivnostima čija je meta Zapadni Balkan“, kroz saradnju sa vladinim institucijama, političkim akterima, novinarima, civilnim društvom i poslovnim liderima.

Održavanje punog mandata EUFOR-a u BiH

Ističe se i da bi Amerika trebalo da podrži održavanje punog mandata EUFOR-a u Bosni i Hercegovini, „što je u nacionalnom interesu SAD“ i da ohrabri NATO i EU da razmotre mandate svoje misije i poziciju u BiH „kako bi osigurali da imaju proaktivnu ulogu u uspostavljanju bezbedne sredine“, naročito u oblasti odbrane. Takođe se traži da se u okviru NATO-a „ohrabri planiranje za međunarodne vojne snage koje bi održavale bezbednost u BiH, naročito ako, kako se navodi, „Rusija u Ujedinjenim nacijama blokira produženje misije“, kao i da se „ojača NATO sedište u Sarajevu“.

U ovom zakonskom predlogu se poziva i na podršku ubrzanoj integraciji zemalja u EU i NATO, „za one koje to žele i ispunjavaju uslove“, a traži se i „nastavak američke podrške razvoju civilnih društva, nezavisnih medija, političke stabilnosti i modernih tržišnih ekonomija“.

Prema definiciji američkog Kongresa region Zapadnog Balkana čine Srbija, Severna Makedonija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina, Albanija, Hrvatskai takozvano Kosovo, a da bi zakonski predlog bio usvojen mora prvo da ga odobri puni sastav Senata, a zatim i Predstavnički dom pre nego što ga potpiše predsednik Džozef Bajden. Datum izjašnjavanja Senata o predlogu zakona o Zapadnom Balkanu još nije poznat, navode američki mediji.

(Sputnjik)

KOMENTARI



3 komentara

  1. pevaljka Paula Imbulja says:

    S njima treba prekinuti komunikaciju.

    • AND says:

      U potpunosti.

  2. Xavier Mass trubaduro says:

    Očito nas žele napasti uskoro, ovo je uvod.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *