О ОВИМ ПРЕДЛОЗИМА СЕ ПРИЧА: Ево која су ТРИ решења за KОСОВО

O OVIM PREDLOZIMA SE PRIČA: Evo koja su TRI rešenja za KOSOVO

3 maja 2019

Model dve Nemačke, pa razgraničenje, zatim maksimalistički model pojedinih prištinskih političara da Srbija prizna Kosovo, a poslednje vreme i dvostruki suverenitet.

Sve to su predlozi za rešavanje kosovskog problema sa kojima smo se suočili u proteklih godinu dana.

Svi oni figuriraju u javnosti, neki od ranije, neki od skoro, ali je suština da su manje-više svi u domenu nagađanja, jer konačnog predloga nema, niti bilo ko ima ideju kako će on izgledati. Jedino što je izvesno jeste da se stvari dešavaju i intenziviraju, tim pre što je zapadna javnost, ali i pojedinci u domaćoj, ovu godinu označili kao prelomnu kada je u pritanju „kosovski čvor“.



Ove nedelje održan je sastanak u Berlinu, gde su se posle gotovo pola godine sastali srpski i kosovski predsednik Aleksandar Vučić i Hašim Tači, sa kancelarkom Nemačke i predsednikom Francuske Angelom Merkel i Emanuelom Makronom. Međutim, tumači se da je ovaj susret lidera dve najveće zemlje EU i onih koji dolaze sa Zapadnog Balkana poslužio da se ideja o prekrajanju granica stavi ad akta.

Naime, nije nepoznat stav Nemačke da joj ideja razgraničenja nije ni najmanje bliska. Iako na skupu u Berlinu to nije eksplicitno rečeno, u sižeu ovog samita, inače objavljenom na zvaničnom sajtu kancelarke Merkel, navodi se da su se učesnici skupa saglasili da će nastaviti sa naporima kada je reč o normalizaciji odnosa i postizanju sporazuma, kao i da on „treba da bude sveobuhvatan i politički održiv i da doprinese stabilnosti u regionu“.

I pojedini evropski analitičari ovaj skup vide upravo kao odustajanje od ideje razgraničenja. U iščekivanju raspleta u javnosti se i dalje najčešće raspravlja o tri modela – razgraničenju, modelu dve Nemačke i dvostrukom suverenitetu.

„Dvostruki suverenitet“ je neprihvatljiv

Ovaj model se kao opcija pojavio pre petnaestak dana i on bi, prema pisanju štampe sa KiM, podrazumevao da Kosovo očuva teritorijalni integritet, ali da Srbija uživa neki suverenitet nad kosovskim Srbima i srpskim crkvama. Kako su naveli, postoji mogućnost da Kosovo prenese deo svog suvereniteta na Brisel, a Brisel na Srbiju, „kako ideja ne bi zvučala previše agresivno“.

Šta tačno ovaj model znači pokušao je da objasni i srpski šef diplomatije Ivica Dačić. On je kazao da bi to značilo da će na severu Kosova posle desetak godina moći da se održi referendum.

– To rešenje podrzumeva da Srbija prizna Kosovo, da taj deo (sever Kosova) bude pod dejstvom dvostrukog suvereniteta, a da se nekada održi referendum. Po Srbiji, to je jedna ideja koja je neprihvatljiva – kazao je Dačić, i naveo da niko nije zvanično predložio ovo rešenje.

Predsednik Srbije takođe je reagovao, istakavši da ne zna šta dvostruki suverenitet znači, da mu to niko nije ponudio, i da tako nešto neće biti prihvaćeno u Berlinu.



Razgraničenje, opcija koja je podigla buru

Za razliku od „dvostrukog suvereniteta“, daleko je više tumačena ideja takozvanog razgraničenja. Ni ona nije naišla na bespogovorno odobravanje, ali jeste pokrenula ozbiljnu debatu i na međunarodnom planu, koja se kretala od podrške za ideju do potpunog protivljenja.

Razgraničenje je model koji je još pre 10 godina pomenut u javnosti, kao jedna od opcija daleko starijeg modela – podele. Po njemu, ideja bi bila da se zna šta je na Kosovu „srpsko“, a šta „albansko“.

Ovaj model su u poslednjih godinu dana intenzivno pominjali i Vučić i Tači, koji su sa jedne strane zbog njega kritikovani, a sa druge strane dobijali „impulse“ da bi ono moglo da bude i konačno.

Suština razgraničenja je da se, grubo rečeno, zna šta je čije, a korekcija bi mogla da znači i promene postojećih granica, pa su u igri mogli biti razni modeli po kojima bi deo pokrajine Kosovo u konačnom rešenju ostao Srbiji, a pominjalo se, sa albanske strane i zahtev za pripajanjem Preševske doline. Takođe, prema tumačenjima, insistiralo bi se na posebnom statusu za srpske crkve i manastire i Zajednicu srpskih opština.

Glavna zamerka, pre svega u međunarodnoj areni, je bojazan da bi ovakav model zapravo bio okidač za promene granica u drugim slučajevima, a najčešće su pominjane Bosna i Hercegovina i Republika Srpska, Makedonija…

Upravo se prekrajanju granica izričito protivi Nemačka, čiji je stav čvrst – toga neće biti. Međutim, zanimljivi su signali koji su stizali iz institucija EU, koje doduše neki krive da je dovela do prekida dijaloga zbog toga što je otvoreno prihvatila ideju promene granica, i po kojoj je prihvatljivo rešenje ono oko koga se sve strane saglase. Sličan stav je iznela i američka administracija, što je izazvalo još veću pažnju javnosti, jer se prvi put desilo da SAD nisu toliko isključive. Najveća promena koja se dogodila po pitanju Kosova u poslednjih godinu dana upravo je u stavu SAD.

Dve Nemačke

Ovaj model je možda i najistrajniji od svih postojećih: pominjao se tokom pregovora o Kosovu još 2007. godine, kada ga je izneo predstavnik EU u posredničkoj trojci Volfgang Išinger, a često se mogao čuti i od strane zapadnih političara i stručnjaka za Zapadni Balkan. Poslednji put ga je „na sto stavio“ nemački Dojče veče, nekoliko sati uoči samita u Berlinu, navodeći izvore prema kojima je ovo takozvano hladnoratovsko rešenje – put ka raspliranju kosovskog čvora.

O ovom predlogu, kao prihvatljivom čak i za Nemačku, govorio je sada već bivši šef diplomatije ove zemlje Zigmar Gabrijel.

Međutim, model „dve Nemačke“, nije baš naišao na topao prijem u Beogradu (pre svega jer je praćen stavom da bi Srbija trebalo da prihvati realnost kosovske nezavisnosti).

Suština modela je da se situacija reši kao svojevremeno situacija sa Zapadnom i Istočnom Nemačkom, državama nastalim nakon Drugog svetskog rata u vreme blokovske podele sveta, koje se nisu međusobno priznavale, ali su bile članice Ujedinjenih nacija i na tom putu se nisu međusobno blokirale.

U praksi, to bi značilo da bi Srbija trebalo da prihvati postojanje „države Kosovo“ i stolicu u UN, ali da nije obavezna da je i formalno prizna.

Maksimalistički, prištinski model

Iza ova tri modela nalaze se bahati zahtevi Prištine. Nema promene granica, sve što je na Kosovu je kosovsko, odnosno prištinsko. Stolica u UN, članstvo u međunardonim organizacijama, Srbija ne blokira Kosovo nigde, ne lobira za povlačenje priznanja… To je suština prištinskih maksimalističkih aspiracija, po kojoj bi joj pripalo sve, a Srbija bi trebalo samo da „aminuje“.

To je ujedno i stav aktuelnog premijera Kosova Ramuša Haradinaja koji ga otvoreno zastupa, zbog čega je, između ostalog, i u sukobu sa tzv. kosovskim predsednikom Hašimom Tačijem.

Jedino oko čega možemo da razgovaramo je međusobno priznanje – gotovo svakodnevno se čuje u Haradinajevim izjavama, dok srpska strana pod ovakvim uslovima ne želi da razgovara, niti ovo vidi kao moguću opciju za rešenje.

– Da damo sve, a da ne dobijemo ništa, tako neće moći – dominantan je stav Beograda.

Sve su modeli koji su za sada u opticaju za rešenje kosovskog čvora, ali ni jedan nije formalan. Da li je neki od njih to u međuvremenu postati, ostaje da se vidi.

(Blic)

KOMENTARI



11 komentara

  1. samostalan says:

    Dve budale, a tri predloga. Ko je smislio onaj treci?

    • Velika Metla says:

      Njih dvojica su pored jednog svojeg mišljenja izdali i zajedničko mišljenje! Tako da ih je tri !

    • Ivana says:

      Kako bi bilo kad bi Slovenci proglasili Zagorje delom Slovenije? Skočili bi svi hrvati kao jedan niti jednog izdajnika među hrvatima nebi se našlo da pregovara sa Slovencima zato i imaju državu a Srbi okupiranu zemlju.

  2. Leutar (Eleftheria i thanatos) says:

    Evo, po mom modelu sve do tirane je Srbija, a svi izdajnici su na kanapu ili pred streljačkim strojem. Šipci bi valjali londonstanu i trebali bi se tamo seliti.

  3. Rafmanjinov says:

    Resenje se zna i to je u UN Rezolucijom 1244,JASNO DEFINISANO,Merkel i Makron mogu da pregovaraju i resavaju probleme u svojim drzavama,oni se ne pitaju za Srpsku zemlju,nije to njihovo,a Vucic,neka se nosi u tri lepe,ako nije sposoban da brani i stiti Ustav Srbije,on ako je dobio pare i ako je on njihova igracka,Srbija i Srpska Zemlja nisu.Da vidimo ko ce smeti da potpise bilo sta sto je drugacije od Rezolucije 1244 i sto je protiv Ustava Srbije?

    • Dani says:

      Dvojac m&m se ne pitaju ni u svojim zemljama,oni su piuni i lutke tj.strasila na koncima koje povlace oni koje niko ne vidi(gusteri i zmije najprljavije mocvare).

      • Rafmanjinov says:

        Neka se nose i oni i njihovo pogano ostrvo,sto neko ne stisne crveno dugme i potopi te gmizavce!

  4. rajko says:

    Zapad i njihovi političari su vrlo zanimljivi za posmatranje. Bave se problemom koji od početka nije bilo moguće rešiti onako kako su oni zahtevali bez masivnog kršenja medjunarodnog prava i uzansi, a sad više nije moguće nikako, ali oni i dalje insistiraju. Stoje pred nepremostivim preprekama, ali i dalje nasrću na njih, udaraju glavom o zid, već su se dobrano olupali, ali i dalje rade uvek jedno te isto, kao po nekom šablonu, kao opsesivno kompulzivne radnje. Čini se da se ni sami ne nadaju uspehu, ali ne mare. Istrajavaju i dalje. Onda se postavlja pitanje: šta oni to stvarno rade? Da li je iznurivanje Srbije beskrajnim insistiranjem na nemogućem rešenju njihov stvarni, dugoročni, strateški cilj, a ne toliko još jedna albanska država? Rezolucija 1244 je nedvosmislena i ne ostavlja nikakvog prostora za pregovore osim onih o tehničkim pitanjima na terenu. Kosmet je i inače od ranije velikim brojem dokumenata neotudjivi deo Srbije i nikako ga nije moguće otkinuti, čak i kad bi se dokazala izmišljotina da je Srbija počinila velike zločine nad albancima (Ops! Nadam se da me niko od njih neće tužiti zbog ovog malog "a" tj. zbog mog nepoznavanja srpskog pravopisa:). Nasuprot tome, stvari sa albanskom teritorijom stoje sasvim suprotno. Njihov integritet, pa i sama državnost su na vrlo klimavim nogama. Zato ja predlažem da mi u svim budućim pregovorima ističemo svoj zahtev da se Srbiji vrati oteti jug današnje albanije linijom od Skadra pa do tropoje. To je zapravo deo otete srpske teritorije, ali eto, ostatak prepuštamo albancima kao znak naše dobre volje i kao zalog budućih dobrosusedskih odnosa. Čini mi se da je to jedini način da se postigne stabilnost jugoistočne evrope kojoj zapad navodno toliko teži, jer su Srbi, dokazano, uvek unosili stabilnost svuda gde su živeli i kad god su im to dozvoljavale velike sile.

  5. Ivke says:

    Albanija se bre raspada , ovo je trenutak da DB pomogne srbima koji zive u Albaniji da se oslobode i da pripojimo Albaniju Srbiji

  6. živoder iz Oseka i Ovčare says:

    JEDINO rešenje je ruska baza u Nišu, članstvo u ODKB i invazija s ciljem proterivanja svih šiptara sa KiM i bondstil desperadosa !

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *