О преводу и другим демонима

O prevodu i drugim demonima

6 marta 2015

knjige_500x250Spor protiv Milana Komnenića nisam povela iz čiste zlobe i u nameri da, kako stoji u njegovom podnesku, „atakujem na njegovu etičku ličnost kao funkcionera SPO“, niti samo zato što je preuzeo moj prevod „Jeseni patrijarha“, već me je razbesnelo i to što je dorađivao Markesa, koji je ovo delo pisao sedam godina, pažljivo birajući svaku reč.

Ovako za „Novosti“, prevodilac Nadežda Popović objašnjava kako se upustila u nezapamćeno dug proces dokazivanja svog autorskog prava. Sa osećajem gorčine i nezadovoljstva prošle nedelje dočekala je odluku Apelacionog suda, kojom je posle tri i po iscrpljujuće decenije, odbačena njena tužba protiv Komnenića i „Prosvete“, zbog plagijata i „neovlašćenog menjanja prevoda“ Markesovog romana „Jesen patrijarha“.

Prisećajući se vremena kada je počelo da se zapetljava ovo zamršeno autorsko-prevodilačko-sudsko klupko, Nadežda Popović kaže da je slavno Markesovo delo donela u Srbiju, u vreme kada je sa Rašom Livadom prevodila zbirku „Ja nisam ja“ Huana Ramona Himenesa. Livada ju je tada upoznao sa Komnenićem, koji joj je predložio da knjigu zajedno prevedu. Potpisala je ugovor sa „Prosvetom“, i, kako kaže, pod velikim pritiskom za dva i po meseca uradila „prvu ruku“. Grubi prevod predala je uredniku Petru Džadžiću, pre nego što je kao stipendista kolumbijske vlade otputovala sa namerom da na licu mesta izučava lokalni govor koji je u delima koristio Markes.

– Dok sam još bila u Kolumbiji, u časopisu „Književnost“ pojavio se odlomak koji je samostalno potpisao Komnenić, zbog čega je moj otac prevod koji sam predala izdavaču registrovao i u Autorskoj agenciji – priča naša sagovornica, koja se, zbog svega što joj se potom dešavalo tokom ovog mučnog procesa, profesionalno okrenula simultanom prevođenju.

Kada je „Prosveta“ objavila „Jesen patrijarha“, čiji je prevod sa španskog potpisao Komnenić, uz moralnu podršku tadašnjeg predsednika Udruženja književnih prevodilaca, Aleksandra Spasića, tražila je sudsko obeštećenje, sa zahtevom da se obustavi prodaja i rasturanje knjige. Danas, posle tri i po decenije, kako navodi, samo u dve beogradske biblioteke postoji po primerak ovog dela:

– Više puta se veštačenjem tekst koji sam predala Autorskoj agenciji, sameravao sa onim objavljenim pod Komnenićevim imenom – objašnjava Popovićeva.

– Posle svakog veštačenja sud je donosio presude u moju korist, ali je predmet naposletku, ipak, dospeo na Apelacioni sud, koji je tražio da se oformi stručna komisija od tri člana – nastavlja Popovićeva. – U tu komisiju su ušle dve univerzitetske profesorke španskog jezika, lingvisti Dragana Bajić i Bojana Kovačević Petrović i pisac i prevodilac Gordana Ćirjanić.

Po rečima sagovornice, obe lingvistkinje veštačile su ponovo u njenu korist, ali je sudija ipak „poklonila veru“ Gordani Ćirjanić.

– Čak je i Ćirjanićeva, koja je tvrdila da je Komnenić napravio originalno autorsko delo, posvedočila kako se poslužio mojim prevodom, „da bi razumeo složeno značenje Markesovog dela“ – zaključuje Nadežda Popović.

PODUDARANJE GREŠAKA

– Nalazi prva dva veštačenja (Dinka Telećana i Milice Borlje), slagali su se u tome da se u oba prevoda pojavljuje stotinak identičnih grešaka, što je ukazivalo na plagijat – tvrdi Popovićeva.

– Suprotna strana je, međutim, diskvalifikovala oba veštaka, a kako niko sa katedre za španski jezik nije želeo da se upušta u ovaj spor, kao treći veštak angažovan je Vuk Šećerović. I on je utvrdio da se materijalne greške podudaraju, ali i da se zbog značajne redakture teksta može govoriti o koautorstvu Komnenića.

„VASKRSLI“ SPIS, PITA I PERTLE

Na Apelacionom sudu, u jednom momentu je materijal koji se veštači nestao, da bi se potom u njemu pojavio još jedan tekst, ispodvlačen flomasterima, koji, tvrdi Nadežda Popović, nikada pre toga nije bio u spisima i nema sudski pečat. Za našu sagovornicu je kako kaže posebno bila uvredljiva kvalifikacija veštaka Gordane Ćirjanić, koja je ušla u zapisnik, da Komnenić nije mogao da „napravi pitu od g…“, kao i da je lingvistička forenzika, kojom se bave druga dva veštaka, jednaka nauci o „vezivanju pertli“.

(Večernje novosti)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *