О жељама за Мекејнов опоравак

O željama za Mekejnov oporavak

21 jula 2017

Piše: Aleksandar Pavić

Srećom po Srbiju, prilikom svoje posete Vašingtonu, Aleksandar Vučić nije imao prilike da se vidi sa republikanskim senatorom iz Arizone Džonom Mekejnom, koji je zbog uklanjanja manjeg tromba u glavi morao da se podvrgne hirurškom zahvatu.

Vučić mu je, očekivano, poželeo „brz oporavak i da se što pre sretnu u Beogradu ili na nekom drugom mestu“.

Za razliku od Vučića, jedna funkcionerka Republikanske partije iz Nevade, inače verni pristalica Trampa, je navukla na sebe gnev mejnstrim javnosti i ostalih kreatura vašingtonske močvare zato što je svom partijskom kolegi javno poželela upravo suprotno. Naime, Dajana Orok je preko svog Tviter naloga podržala tekst naslovljen „Molim te već jednom j.b.no umri“, koji je napisala poznata američka levičarska novinarka Kejtlin Džonston.

Umesto objašnjavanja, najbolje je citirati neke delove članka oko kog su zajednički jezik našle dve Amerikanke koje formalno pripadaju suprotstavljenim političkim taborima:

„Jedna studija koju je objavio Žurnal za bezbednost pacijenata kaže da između 210.000 i 440.000 pacijenata umre svake godine usled medicinskih greški. Da ima Boga, ubilački ratnohuškački neokon Džon Mekejn bi bio među njima…

Ne želim mu bolnu smrt, ne želim mu sporu smrt, ne želim mu neprirodnu ili nasilnu smrt; samo želim da postane nesposoban da omogućava dodatno nemilosrdno ubijanje ljudskih bića…

Ovaj zli čovek je podržao svako američko vojno krvoproliće u svom nepristojno dugom životu, i aktivno je učestvovao u promovisanju i pribavljanju podrške za svaki odvratni akt u režiji vojske tokom čitave svoje karijere. Članak u časopisu Mother Jones iz 2013… pod naslovom „Mapa: sve zemlje koje je Džon Mekejn hteo da napadne“, opisuje kako se Mekejn svesrdno zalagao za vojne eskalacije čak i u zemljama koje nisu bile na meti nezasite američke vojne mašinerije.

Osamdeset godina je dugo vremena. Džon Mekejn je imao dobar, dug život, dobio mnogo unučadi, omogućio da velikom broju ljudi kasetne bombe raznesu utrobe. Sad može da se opusti… Može da umre kao ponosan, srećan čovek. I treba. Još koliko juče…

Kao što i svi neokoni čine otkako je neokonzervatizma, Mekejn promoviše jednu izrazito jastrebsku, anti-detantovsku politiku prema Rusiji, koju kao dobri mali jahač apokalipse gura svakom prilikom – od Sirije do sankcija i NATO provokacija. I upravo je to razlog što je, nadajmo se u suton svog života, iznenada postao miljenik Demokratske partije, koja, u svom besomučnom nastojanju da učini sve osim da se pomeri ulevo, pokušava da lov na crvene veštice i makartizam učini ponovo aktuelnim…

Ovo pomeranje neokonzervativne ideologije nazad u pravcu Demokratske partije, gde je i rođena, predstavlja jedan od najznačajnijih političkih događaja decenije, mada skoro niko o tome ne priča. Ruska histerija koja je zaposela američke mozgove se koristi kao sredstvo primoravanja Demokrata na prihvatanje mnogih spoljnopolitičkih stavova koje neokoni poput Džona Mekejna već godinama zastupaju…

I sada smo na ivici svetskog rata sa nuklearnom supersilom i njenim saveznicima, zato što su se ovi demokratski i republikanski neokoni udružili u savez radi promovisanja onoga što je Pol Kreg Roberts nazvao „najopasnijom ideologijom koja je ikad postojala“. Ovi užasni ljudi su ovo nametnuli našoj vrsti, i mogli bi lako da nam, u bliskoj budućnosti, donesu i konačno izumiranje.

Tako da, ako bi Džon Mekejn mogao da izvoli i umre pre nego kasnije, to bi bilo sjajno. Ili da se penzioniše, ako bi mogao da se izleči od svoje zavisnosti od ljudske krvi; i to bi bilo u redu. Šta god bi njegove užasne unutrašnje demone što više udaljilo od upravljanja Amerikom.“

Nažalost, kako to često biva, Dajana Orok je morala da se ubrzo ogradi od svojih reči, sigurno usled partijskog i ko zna još kakvog pritiska. Tako je CNN-u objasnila da, mada zapravo bukvalno ne priželjkuje Mekejnovu smrt, ipak deli mišljenje Džonstonove o Mekejnovoj spoljnoj politici. U ponedeljak veče (17. jula) je preko Tviter naloga uputila i izvinjenje Mekejnu.

No, jasno je šta iskreno misle i ona i autorka „spornog“ teksta. I da su na istoj talasnoj dužini, iako na suprotnim stranama sada već zastarelog političkog levo-desnog spektra. Ova anegdota govori više od mnogih elaborata o novoj političkoj realnosti Amerike. I da suštinska politička podela, ne samo u Americi, ide duž nekih drugih linija, poput globalisti/antiglobalisti, nacionalisti/internacionalisti, ljudi/neljudi.

Ni Srbija tu nije izuzetak. A odgovor na pitanje šta želite Mekejnu – ono što mu želi Vučić ili ono što mu žele ove dve Amerikanke – ukazuje na to s koje strane linije stojite, i kom biste se carstvu privoleli.

Lično, dajem prednost damama.

(Fond strateške kulture)

KOMENTARI



Jedan komentar

  1. kuka says:

    Neće on, nažalost, umreti, možda nikad. Ko ga zna. Ali bilo bi jako lepo od njega kad bi. Naročito bi bilo lepo od njega kad bi umirao dugo, u bolovima i javno, da ceo svet gleda njegove muke i uči kako prolaze takvi kao on. Bilo bi veoma vaspitno za civilizaciju. Ali neće, nažalost... neće.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *