OBAMA NA UDARU: Nobelovci traže istinu o mučenjima CIA

OBAMA NA UDARU: Nobelovci traže istinu o mučenjima CIA

30 oktobra 2014

uprkos-obecanjima-barak-obama-jos-nije-zatvorio-gvantanamo.gifDvanaestoro dobitnika Nobelove nagrade za mir urgiralo je kod Baraka Obame da obelodani istinu o torturi u američkom ratu protiv terora. Neposredan povod njihovog obraćanja predsedniku Amerike je to što, uprkos višemesečnim najavama, Vašington još nije objavio izveštaj o mučenjima Centralne obaveštajne agencije (CIA) nad osumnjičenima za terorizam.

Laureati su u pismu Obami, takođe nobelovcu za mir, naveli da je sada na njemu da odluči hoće li se u javnosti konačno pojaviti istina o maltretiranju pritvorenika i zatvorenika u Gvantanamu i tajnim zatvorima CIA posle napada 11. septembra. Podsećajući ga da on lično mora da stavi tačku na Bušovu eru otmica osumnjičenih i „preventivnih” zatvaranja, upozoravaju ga i da će, ako to ne učini, dati primer „režimima širom sveta kako da opravdaju upotrebu torture”. Kako je preneo „Njujork tajms”, nobelovci su istakli da će se sada videti da li će SAD „zažmuriti na efekte svojih akcija”.

Priča o ozloglašenoj praksi američke tajne službe vraćena je u etar jer pomenuti izveštaj članova Obaveštajnog komiteta Senata nikako ne izlazi u javnost. Kako je nedavno javio sajt „Hafington post”, materijal, nastao na osnovu pet godina istraživanja, ne dobija „zeleno svetlo” jer ga Bela kuća i CIA češljaju i iz njega izbacuju sve ono što žele da ostane tajna. Obamini saradnici su potvrdili da čitaju ono što su senatori napisali da bi se uverili da neće procuriti nešto što može da ugrozi nacionalnu bezbednost.

Kako prenose američki mediji na osnovu izvora iz Bele kuće, sažetak od oko 500 strana sigurno će razbesneti obaveštajce, osim ako se drastično ne izmeni. Poslednji spor između zakonodavaca i bezbednjaka izbio je oko toga da li će se pseudonimi agenata obelodaniti ili će biti zatamnjeni da, kako tvrdi CIA, neko na osnovu povezivanja pseudonima i delovanja agenata ne bi otkrio njihov stvarni identitet.

CIA je u svojim prostorijama omogućila senatorima da proučavaju spise koji su svedočili o najgorem mogućem odnosu prema zatvorenicima u Gvantanamu, zatvoru u američkoj vojnoj bazi na Kubi, ili u Abu Graibu, kazamatu u Iraku. U martu je izbio skandal jer je predsednica Obaveštajnog komiteta Dajen Fajnstajn optužila obaveštajce da su upali u računare njenih saradnika da bi videli koliko Senat zna i šta namerava da prenese u javnost. CIA je morala da prizna da je to tačno i da je špijunirala ljude kojima je posao da kontrolišu rad agencija kao što je ona. Ipak, služba je odmah uzvratila udarac optužujući senatore da su poverljivu dokumentaciju o nacionalnoj bezbednosti neovlašćeno iznosili iz prostorija CIA.

Nobelovci traže od Obame da ubrza reviziju ovog izveštaja da bi se konačno saznala potpuna istina o mučenjima, posebno o onima u Gvantanamu. Iako je na početku prvog mandata 2009. obećao da će zatvoriti Gvantanamo, Obama to nikada nije uradio. Tamo je i dalje utamničeno 149 ljudi, od kojih mnogi godinama robijaju a da im nikada nije dokazana krivica ili omogućen razgovor sa advokatom. Obama je zabranio torturu u Gvantanamu, ali i dalje odbija pozive da se zatočenici prebace u zatvore u SAD i da im se tamo sudi u okviru američkog pravnog sistema, a ne kao dosad, pred vojnim sudom i u pravnom vakuumu koji omogućava praksu koja nikad ne bi bila moguća na američkom tlu.

Nobelovci su to imali u vidu kada su u pismu tražili od Obame da SAD poštuju Ženevsku konvenciju i Konvenciju UN protiv torture. Iako je Kongres 2005. zabranio torturu bilo gde, prema bilo kome, Obamina administracija još nije jasno presekla Bušovo tumačenje međunarodnog prava po kojem se odredbe o zabrani okrutnog tretmana ne odnose na akcije u inostranstvu, to jest na one u zatvorima na Kubi, Iraku i drugde.

Predsednik je svojim biračima obećao katanac na Gvantanamo, ali se ispostavili da veliki deo javnog mnjenja, a pre svega glasači republikanaca, nikako ne želi premeštanje zatvorenika sa Kube na američko tlo. Obamine najave da bi upravo tako nešto moglo da se desi, predsedavajući Predstavničkog doma Džon Bejner okarakterisao je kao nestrpljivost šefa Bele kuće da teroriste dovede kući.

Iako je inicijator i potpisnik pisma Obami južnoafrički nadbiskup Dezmond Tutu izjavio da je strašno što Obama smatra da su „jezive stvari” zabranjene na domaćem terenu, ali dozvoljene u inostranstvu, Vašington odugovlači sa razmontiravanjem kaznionice na Kubi i objavljivanjem dosijea o praksi CIA jer u ovom trenutku ne želi da ispadne „mek” prema teroristima. Letos je Amerika započela još jedan rat protiv terora, ovaj put protiv Islamske države Iraka i Levanta, čiji su članovi odrubili glave dvojici američkih novinara, pa Obama ne sme da rizikuje da ga politički neprijatelji optuže za popustljivost prema ovim „sejačima straha i smrti”. Procenjuje se da će Obamine demokrate sačekati da sledećeg meseca prođu izbori za Kongres pa će onda „pogurati” objavljivanje izveštaja.

Ko je pisao Obami

Osim inicijatora, Dezmonda Tutua i bivšeg predsednika Istočnog Timora Hosea Ramosa Orte, nobelovci za mir koji su potpisali pismo Obami su: Egipćanin Muhamed el Baradei, nekadašnji direktor Međunarodne agencije za atomsku energiju, Lejmah Gbove, mirovna aktivistkinja iz Liberije, Muhamed Junus, ekonomista iz Bangladeša, Oskar Arijas Sančes, bivši predsednik Kostarike, severnoirski političar Džon Hjum, Frederik Vilem de Klerk, poslednji predsednik Južne Afrike za vreme aparthejda, Džodi Vilijams, politička aktivistkinja iz SAD, biskup iz Istočnog Timora Karlos Belo, Beti Vilijams, mirovni aktivista iz Severne Irske, i Adolfo Peres Eskivel, argentinski aktivista za ljudska prava.

Da li su Rusi upali u Obamine računare

Kompjuteri Bele kuće nedavno su hakovani, a ova informacija juče se pojavila u američkim medijima uz objašnjenje da nisu kompromitovani tajni dokumenti. Navodi se da je sistem pao, da mnogi službenici nisu mogli da rade i koriste svetsku mrežu i da su i posle oporavka kasnili mejlovi. Bela kuća nije htela da komentariše ko stoji iza sajber-napada, a „Vašington post” je, pozivajući se na svoje izvore u sedištu izvršne vlasti, objavio da su hakeri najverovatnije bili iz Rusije.

(Politika)

KOMENTARI



Jedan komentar

  1. Za Srbiju says:

    Beznadežni zapad.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *