OBAVEŠTAJAC KNJAZA MILOŠA: Knez Vasa kao srpski Džejms Bond

OBAVEŠTAJAC KNJAZA MILOŠA: Knez Vasa kao srpski Džejms Bond

18 avgusta 2014

knezStrogo poverljiva priroda posla Vasilija Vase Popovića, narodnog kneza od Drugog srpskog ustanka nadalje, za „srpska posla“ u kasnijim vremenima, učinila je da njegova uloga, značaj i zasluga za oslobođenje Srbije sve do naših dana ostanu velika tajna. Knez Vasa bio je najpouzdaniji i najvažniji obaveštajac knjaza Miloša Obrenovića, akter i kreator mnogobrojnih tajnih špijunskih i diplomatskih misija, prenosilac depeša i usmenih poruka o kojima je smelo da zna tek nekoliko najuticajnijih ljudi. Šefovao je grupi izvrsnih srpskih uhoda po drugim zemljama. Modernom terminologijom, bio je knjažev Džejms Bond, sve do svoje smrti 1832. godine!

Istorijska je to ličnost, kojom se srpska slobodoljubiva javnost zaista može ponositi, ali o doprinosu kneza Vase, nažalost, javno se malo zna. Istina o sudbini i ulozi ovog velikana iz magli istorije, izranja tek sada, pred dvestotu godišnjicu tog ustanka, koja će se spektakularno slaviti dogodine.

– U spiskovima prvaka Miloševog ustanka iz 1815. Vasa Popović se najpre pominje kao pisar gospodara Jovana Obrenovića. Zatim postaje jedan od trojice Miloševih tajnih savetnika. Za kneza Požeške nahije, sa sedištem u Čačku, koja je sezala sve do Trstenika, izabran je 1819. Uz tu funkciju obavljao je najpoverljivije dužnosti u korist ostvarenja konačnog cilja, srpske samostalnosti. Sam ustanak je, gledan u vojnom smislu, trajao svega nekoliko meseci. Njegov nastavak bile su duge, mukotrpne diplomatske borbe, pregovori i dogovori najpre sa turskim Marašli-pašom pa nadalje, sve do delatnika i emisara tadašnjih velesila. Knjazu su za sve to bili potrebni najsposobniji i najodaniji ljudi, a oni su uz tu diplomatsku i obaveštajnu delatnost u njegovo ime na unutrašnje političkom planu istovremeno predstavljali i vršili sudsku i vojnu vlast – objašnjava istoričar Aleksandar Marušić, kustos Muzeja rudničko-takovskog kraja u Gornjem Milanovcu.

U narodnom predanju je ostalo zapamćeno da je knez Vasa bio naočit, stasit čovek, te da ga je knjaz oslovljavao sa „brate“, što je bio još jedan dokaz njihove prisnosti i poverenja. Ipak, šturi požuteli zapisi svedoče, da je u njihovim međusobnim odnosima, jednako kao i u njihovim životima uopšte bilo i uspona i padova, ali je knez Vasa poverenu državničku misiju, strogo inkognito, ipak uspeo ostvariti do kraja.

– O odnosima knjaza i Popovića ostalo je sačuvanih Popovićevih pisama, u kojima on naglašava i ovo: „Službovao sam i kod jednog i kod drugog Obrenovića, dobro znam kakvi su oni ljudi“. Narod je vrlo poštovao i cenio kneza Popovića, jer se za razliku od mnogih velikodostojnika uopšte nije ponašao kao velmoža, autokrat. Bio je pravdoljubiv, iako je život tada bio vrlo kompleksan, kao i njegova funkcija u narodu, nenaviklom na red. Narod je tištala osionost mnogih Miloševih poverenika, koji su težili da prigrabe što više lične vlasti, dok se Popović zdušno bavio i sirotinjskim mukama, u smislu našeg vremena humanitarnim radom. Pravedno bi presuđivao u svim sporovima. Kao čovek i (iz)vršilac vlasti, odskakao je od običaja i prakse svog doba, bio je daleko ispred njih! U zapisima stoji da se upravo njegovim radom stanje u pojedinim krajevima po običan narod bitno poboljšavalo – nastavlja Marušić.

Sudbina je ipak odredila, da se knez Vasa obreo u vrtlozima zakulisne međunarodne politike i špijunaže svog doba. Viđeniji Srbi tada su, uglavnom, bili turkofili ili austrofili. Nasupot njima, knez Vasa Popović se afirmativnije izjašnjavao prema Rusiji, mada je i u tom svom državničkom stavu bio prilično rezervisan.

Kaovrhunski obaveštajac sa urođenim darom, bio je stvaralac i šef jednako tajne mreže sposobnih uhoda, koje je slao po okolnim krajevima i zemljama: od Skadra, tada veoma važnog Travnika, do Stambola, Beča, Moldavije, Rusije… Vrsni agenti, da ih tako zovemo, bili su iz raznih branši: trgovci, „putnici“, sasvim obični ali promućurni ljudi, čak i sveštenici…

Kad je složena situacija to zahtevala, Vasa je sam, po dogovoru sa knjazom, preduzimao najtajnije i najopasnije misije. U srpsku istoriju je, tako, dovitljivo ušao sa špijunskim rekvizitom, vrlo neobičnim, kojeg pomenuti muzej čuva kao važan eksponat u svom odeljenju u Takovu. Sa samo naizgled običnim štapom za poštapanje, kakav i danas nose stari ljudi.

– Ovo je dvodelni štap, koji se očas posla rašrafi i postaje ubojito oružje, jer je u njegov gornji, kukasti deo, u dršku, ugrađen ovaj bodež sa dve oštrice. Donji deo je u stvari uski cilindar u kojem je knez Vasa nosio poverljive depeše, poruke, pisma, dokumente, možda i novac… Štap se lako rašrafljuje kad se odvrne metalni prsten, koji spaja oba ta dela – pokazuje nam kustos Marušić.

Ovo Vasino korisno špijunsko i odbrambeno pomagalo nije ukrašeno duborezima ili ornamentima. Samo zato, da bi i sumnjičavom oku iskusnih inostranih, naročito turskih špijunskih protivnika delovalo kao najobičnije, neugledno poštapalo, a oni nisu ni slutili da ovaj „priprosti“ Srbin, seljačkog porekla i duše, tim štapom, u stvari, ispunjava svoje nevidljive obaveštajne, najtajnije državničke naloge!

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *