ОБЈАВЉЕНА СТЕПИНЧЕВА ПИСМА, ХРВАТИ БЕСНИ: Овако је писао о Србима и православљу – „Дајте Павелићу 20 година и ликвидираће их из Хрватске“

OBJAVLJENA STEPINČEVA PISMA, HRVATI BESNI: Ovako je pisao o Srbima i pravoslavlju – „Dajte Paveliću 20 godina i likvidiraće ih iz Hrvatske“

24 marta 2021

NAKON što je patrijarh Srpske pravoslavne crkve Porfirije rekao tokom intervjua na HRT da poseduje pisma ozloglašenog zagrebačkog nadbiskupa Alojzija Stepinca, u Hrvatskoj se podigla bura zbog narušavanja takozvane „nacionalne sigurnosti“.

Na te reči srpskog patrijarha reagovali su hrtvatski političari, generali, akademici, kolumnisti, sveštenici, koji traže izvinjenja i ostavke odgovornih na hrvatskoj televiziji.



Hrvatski istoričar Hrvoje Klasić je u autorskom tekstu za net.hr javno obelodanio delove tih pisama, u kojima se jasno mogu pročitati Stepinčevi stavovi o Srbima, pravoslavlju, poglavniku Anti Paveliću i rasnim zakonima koji su važili u NDH.

Da podsetimo, patrijarh Porfirije je tokom intervjua odmereno odgovarao na pitanja o kanonizaciji Stepinca, nakon čega je rekao sledeće:

– U rukama imam pisma koja je Stepinac upućivao Piju XII i iz kojih zaista mogu da se nađu mesta koja jesu duboko problematična. Što ne znači da on nije živeo u teškom vremenu i da se može sagledavati u crno-beloj tehnici – rekao je patrijarh Porfirije.

Među prvima je reagovao katolički sveštenik Juraj Batelja, koji je godinama proučavao „život i delo“ Stepinca i koji nosi titulu „postulatora kauze za kanonizaciju Alojzija Stepinca“.

Batelja je zatražio da srpski patrijarh navede mesta koja on ocenjuje duboko problematičnim u Stepinčevim pismima. A onda, pre nego što je dopustio da mu se odgovori, ponudio svoj odgovor:

– O sadržaju svih pisama nadbiskupa Stepinca papi Piju XII stručnjaci su rekli svoj sud – teološki i istorijski. Ni u jednom pismu nema ništa protiv hrišćanske vere i morala. Nema u njima problematičnih mesta; ne daju povod za kontroverze – još manje za sumnju u čistu savest i svetački značaj Alojzija Stepinca.

Klasić skreće pažnju da monsinjore Batelja „u svom dugogodišnjem istraživačkom radu nikako da naleti na neka kontroverzna i problematična mesta u Stepinčevom životu i radu, nego isključivo pronalazi misli, reči i dela koja idu u prilog njegovoj svetosti“.

Sadržaj Stepinčevih pisama – O Pavelićevoj „duši“ i Srbima šizmaticima

Hrvastki istoričar potom otkriva šta tačno piše u Stepinčevim pismima papi Piju, i zašto su tako dugo bila skrivana od javnosti.

On ističe da je problematično kada Stepinac, kao „hrišćanin i dobronameran čovek“, papi u pismu datiranom 16. maja 1941. piše o uvođenju rasnih zakona u NDH, ili kako ih on naziva „zakonima protiv Židova“ („Leggi contro gli Ebrei“), kao sredstvu da se udobrovolje nacisti, pa zaključuje da je „mnogo manje zlo to što su Hrvati doneli ovaj zakon nego da su Nemci preuzeli svu vlast u svoje ruke“.

U istom pismu Stepinac piše i o kampanji pokrštavanja u NDH, ali on u tome vidi nešto drugačije motive od onih stvarnih: „Pošto je vlast katolička, oseća se veliki porast obraćenja Jevreja i pravoslavnih šizmatika (termin koji Stepinac koristi za pravoslavne Srbe) u katoličanstvo. Moramo biti vrlo pažljivi prilikom njihova primanja, pošto su u pitanju materijalni interesi“. Svoje obraćanje papi Stepinac završava sledećim rečima: „Na kraju, potpuno iskren, mogu primetiti da u krugovima vlasti postoji najbolja želja da se Hrvatska pretvori u katoličku zemlju. Ratni ministar (Slavko Kvaternik) mi je apsolutno garantovao: ili će Hrvatska biti katolička zemlja, ili neka nestane“, i zaključuje: „Želja onih koji trenutno vladaju Hrvatskom da sprovedu u delo učenje Katoličke crkve stavlja nam obavezu da im pomognemo i da ih podržimo sa svom lojalnošću i snagom kojom raspolažemo“.



Hrvatski istoričar pojašnjava da u trenutku kada Stepinac piše ovo pismo već nekoliko nedelja postoji logor Danica kod Koprivnice u koji ustaše odvode stotine (a uskoro i hiljade) nevinih Srba i Jevreja. Dve nedelje pre Stepinčevog pisma, 28. aprila, ustaše su poubijale oko dvesta seljaka srpske nacionalnosti iz sela Gudovca kraj Belovara, a samo tri dana pre Stepinčevog pisma (12./13. maja) blizu 400 Srba iz Gline i okoline. Klasić navodi da je o svim tim žrtvama nadbiskup Stepinac bio odmah obavešten.

U pismu upućenom papi mesec dana kasnije, 14. juna 1941, Stepinac se zalaže da Sveta Stolica prizna NDH i piše o razočaranju državnog vođstva jer se to još nije dogodilo. Spominjući izjave predstavnika vlasti koji podsećaju na „milione hrvatskih života palih u odbrani katoličanstva“ nadbiskup pomalo lirski nastoji da omekša papu: „Ovo su Najblaženiji Oče osećanja koja ispunjavaju dušu poglavnika Pavelića i drugih članova njegove vlade.“ Zagrebački nadbiskup koristi priliku da još jednom naglasi o kakvoj se borbi u novostvorenoj hrvatskoj državi ustvari radi: „Ne sumnjam Sveti Oče da se ovde vodi očajna borba na život ili smrt između šizme koja je predstavljena u srpstvu i katoličanstva predstavljenog u Hrvatima“.

Stepinac takođe ističe da “iako je očito da među poglavnikovim pristalicama nije sve onako kako bi se želelo, mora se uzeti u obzir i vrednovati činjenica da je Pavelić istinski katolički praktični vjernik, i da želi stvoriti, usprkos ogromnim problemima, jednu katoličku državu u Hrvatskoj.“

Na kraju, Klasić ostavlja samim čitaocima da procene kakav je bio Stepinčev stav prema Srbima na osnovu sledećeg izvoda iz pisma:

„Veliki je interes Srba šizmatika da uđu u Katoličku crkvu. Sigurno to čine pod dojmom da vlast podržava katoličanstvo. Ali ne može se poreći niti da ih na to tera i sva beda šizmatičke crkve… Verujem, kada bi poglavnik Pavelić bio 20 godina na čelu vlade, šizmatici bi bili posve likvidirani iz Hrvatske.“ Klasić potom stavlja poslednji deo pisma u originalu: „Credo, se il Poglavnik Pavelić restasse 20 anni a capo del Governo, gli scismatici in Croazia sarebbero del tutto liquidati“, postavljajući pitanje svima koji bolje znaju italijanski jezik da li se reč likvidare može „bolje“ prevesti.

KOMENTARI



7 komentara

  1. Kulak says:

    Srbija i Republika Srpska moraju stepinca proglasiti trećim najgorim zločincem u istoriji,iza hitlera i pavelića.On je nesumnjivo bio KARDINAL GENOCIDA i ništa drugo.

    • Veliki brat says:

      Stepinac je blaženik Rimokatoličke crkve.

  2. milanm says:

    Sto se tiče Srba genocidni nadpop stepinac je na mjestu broj jedan.

  3. šiško says:

    Kao i obično uvalili su nam budjavu temu da o njoj mislimo i razglabamo. Zašto budjavu? Pa zato što je stepinac već odavno proglašen svecem. Pokušaću da objasnim, mada pretpostavljam da mi mnogi neće verovati. Još od starog rima postojala je institucija proglašenja naročito zaslužnih političara, vladara, a pretpostavljam i još nekih lica za božanstvo. Dugo sam se čudio zašto su se oni toliko klali oko tog statusa, kad je on ionako dolazio posle smrti. A onda sam povezao neke nevidljive i vidljive niti i dobio sledeću, mnogo jasniju sliku: status božanstva je podrazumevao da obični smrtni čovek sa tim statusom dobija i neku supstancu koja im omogućava besmrtnost, odnosno ekstremno dug život. Ko je u to staro vreme bio vlasnik formule te supstance još uvek mi nije jasno, ali danas je to svakako vatikan, a nije isključeno da je poseduje još neki moćni centar. Ono što se nekad zvalo božanstvom danas se naziva svecem, ali i jedno i drugo se zasluživalo velikim zločinima. Naročito su cenjene otmice i masovna ubistva dece. Kao svom izuzetno zaslužnom pregaocu vatikan je stepincu dodelio status sveca još najkasnije pred kraj njegovog života 1960. Tad je stepinac dobio novu mladost, novi identitet i nove zadatke da se pod imenom veton suroi infiltrira na KiM, rovari koliko može i čeka priliku da postane vodeća figura na novoosvojenoj teritoriji vatikana. Dakle, sinonim za sveca je novi život. A mi ovamo razbijamo glavu zašto sve stepinac nikako ne bi smeo da bude proglašen svecem!!! Mnogo smo blesavi!!! Slično nam je podvaljeno i sa antom paveličem. Diskutujemo danima nadugačko i naširoko o njegovom navodnom ubici, a on zapravo uopšte nije ni bio ubijen, nego je uvaljen nama kao slavni glumac bata živojinović. Takvih primera je jako mnogo u Srbiji, a i u svetu, mada u svetu znatno manje. Strašno su se ostrvili na Srbiju, da li zato što smo bili najlakši plen ili zato što im je ovaj prostor bio najvažniji, ili zato što su hteli naše gene po svaku cenu. Videćemo, vreme će nam pokazati i to vrlo brzo.

  4. Rocco says:

    Crni Šiško jel s tobom sve u redu? Da nijesi šišnuo?

    • šiško says:

      Pa ne znam da li sam šenuo ja ili ovaj svet, ali stvari tako stoje. Uporedi samo slike, dalje ne moraš ići, pa ćeš videti nepobitnu sličnost. Osim toga, da sam u pravu govori i činjenica da su u poslednje vreme masovno korigovali uši ante pavelića. Ja imam memorisane stare slike na kojim se vidi da su pavelićeve uši različite veličine. Na fotografijama koje sad pronalazim na internetu uši su mu manje-više iste. Ali kad sam već započeo ovu priču, evo da malo zaokružim. U Srbiju su posle 2. s. rata udobno smestili čitav nacistički vrh. Ovde su dugo živeli hitler, gering, himler, gebels, ribentrop, denic, skoro svi osim hajdriha, a zatim i mnogi umetnici (valjda da zabavljaju nacističku gospodu). Da ne govorim o ustaškim zlikovcima koji su takodje mirno živeli u Srbiji ili SFRJ, medju kojima i jedan od najgorih koljača dece jure francetić. Ovakvu etiketu da nisam sasvim čist što ovo iznosim sam očekivao, ali znam da postoje samo 2 mogućnosti: 1. ili je iznosi neko iz zlikovačkog tabora, 2. ili je rezultat ogromnog iznenadjenja, a kad iznenadjenje prodje ljudi će početi da bolje sagledavaju našu stvarnost i da i sami počnu da istražuju, što im ja od srca želim. Istražujmo svi i pronalazimo istinu, suočavajmo se hrabro sa njom kakva god ona bila i borimo se za nju. Istina oslobadja.

  5. Karital says:

    Sve upućuje, da na "uzici" držite nekoliko tkz. hrvatskih isoričara.Vi ste se dokopali nekakvih dokumenata u vatikanskim arhivima, sumnjam.Na mješovitoj komisiji ste doživjeli fijakso.Uspijeli ste inflitirat preko talijanskih fašista svog agenta u Vatikan.Čak ste i kardinala Dziwisa okrenuli protiv Hrvata.Taj vaš Marko u Vatikanu slobodno vršlja po arhivima, s nadom u čudo koje će tamo pronaći.Kako stvari stoje, još uvijek tapka na mjestu.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *