„Обрт смрти“ Бојана Пајтића

„Obrt smrti“ Bojana Pajtića

5 jula 2016

antonic slobodan 645Piše: Slobodan Antonić

Najveći doprinos što je danas došlo do izvesnog jačanja zagovornika NATO u Srbiji, pa time i jačanja tzv. NATO opozicije Vučiću, dao je predsednik DS, Bojan Pajtić.

To je bio pravi „obrt smrti“ (salto mortale). Pajtić je, naime, još tokom postizborne krize čvrsto stajao uz anti-NATO opoziciju, pozvavši članove DS da, na ponovljenim izborima, glasaju za listu DSS-Dveri. Zbog toga je od drugosrbijanskog krila DS čak oštro kritikovan. No oni koji se zalažu za savez „poštenih građanista“ i „poštenih patriota“ protiv Vučića tu su Pajtićevu podršku dočekali srdačnom dobrodošlicom.

Potom se dogodio preokret. Pajtić je, najpre, 16. juna 2016, objavio „otvoreno pismo Vučiću“ u kome je, ničim izazvan, izrazio „posebnu zabrinutost zbog medijskih najava da je u toku izgradnja ruske vojne baze u Srbiji, u Zrenjaninu, kod aerodroma Ečka“.

U tom pismu Pajtić je kritikovao i osnivanje srpsko-ruskog humanitarnog centra u Nišu, kao i „nepotrebnu vojnu paradu sa ruskom vojskom“, upozorivši da zbog Vučićeve „balansirane politike“ između Moskve i Vašingtona, Srbija zaostaje čak i za Crnom Gorom, koja „do danas ima 22 otvorena poglavlja, a koliko ima Srbija?“.

Samo četiri dana docnije Pajtić piše „otvoreno pismo“ članovima DS u kome ide još dalje na svom NATO putu. „Već predugo traje politika sedenja Srbije na dve stolice“, kaže u tom pismu Pajtić, „politika koja vodi u propast i proždire decenije života ljudi na ovim prostorima“. Ovako mala zemlja kao što je Srbija, piše predsednik Demokratske stranke, ne može sebi da priušti luksuz balansiranja između Istoka i Zapada. Stoga se on zalaže da DS „mora napraviti iskorak koji nije popularan“ i „založi se za ulazak Srbije u NATO“.

Dokazujući svoj dolazak na stanovište potpune političke korektnosti, Pajtić čak objavljuje i da DS „ima obavezu da traži da status istopolnih zajednica bude pravno regulisan i izjednačen sa bračnim i vanbračnim zajednicama u našoj zemlji“, najavljujući da će se članovi DS o ovim pitanjima izjasniti na unutarstranačkom referendumu 24. septembra 2016. godine.

Čitav ovaj manevar Pajtić je preduzeo, navodno, da bi DS ideološki približio odbeglim frakcijama: Jovanovićevom LDP-u, Tadićevom SDS-u i drugim koje je Pajtić pozvao na ponovno ujedinjenje.

Neobično je da je takav ideološki zaokret napravio političar koji je pre nepune dve godine, 18. avgusta 2014, objavio proglas u kome se založio za  „izgradnju srpske Srbije“. „Kad pitate građane Austrije, Nemačke ili Engleske da li su za to da Srbija postane član EU, ubedljiva većina je protiv“, piše tada Pajtić.

„Neće biti ni evropske ni evroazijske Srbije ukoliko prvo ne izgradimo srpsku Srbiju. Nekima taj izraz smeta. Kažu da ne žele srpsku, nego normalnu Srbiju. Takvima odgovaram: ako srpska nije normalna, da li je to normalno?“, napisao je tada Pajtić. „Demokratska stranka je izgubila izbore 2012. godine zato što je krenula u Evropu, a građane ostavila na peronu. Gradili smo evropsku, a zapostavili srpsku Srbiju“, lepo je uočio Pajtić.

Ali dve godine docnije, „srpska Srbija“ odjednom se pretvorila u „Srbija mora u NATO“. Otkuda taj Pajtićev „obrt smrti“?

Izgleda da je koketiranje sa „srpskom Srbijom“ i pozivanjem da se glasa za „suvereniste“ (DSS-Dveri) za Pajtića bila samo politička štih-proba. On je, po svemu sudeći, gledao koliko mu takva retorika može doneti koristi. I očigledno da je, na osnovu određenih sugestija ili uvida, zaključio da je otvorena NATO opcija probitačnija.

Pajtić se, verovatno, uplašio da će biti pritešnjen između Vučića, koji se kune u Brisel, a sa NATO-om sklapa čak tri sporazuma, i predsedničkih kandidata u sopstvenoj stranci, Šutanovca i Nataše Vučković, koji manje više neskriveno lobiraju za ulazak Srbije u NATO. Zato je rešio da zaigra va banque i da podigne ulog na maksimum – em NATO, em gej brakovi.

„Ja sam najveći atlantista od svih u Srbiji“, kao da poručuje ovim Pajtić Vašingtonu i Briselu. „Podržite mene i ja ću za vašu agendu da uradim više nego bilo ko drugi“.

Takvo Pajtićevo opredeljenje ne smatram sasvim rđavim. Lepo je, naime, da se u Srbiji iskristališu čiste opcije, da nema mimikrije, proizvodnje magle, lova u mutnom… Još da se Pajtić založio za priznanje Kosova, pa da sve do kraja bude jasno.

Ako Pajtić pokušava da uradi ono što su Nikolić i Vučić učinili 2008. godine – da se preporuči kome treba kao još prilježniji izvršilac, kakvi su izgledi na uspeh takvog veleobrta?

Sumnjam da su članstvo i glasači DS isti kao simaptizeri LDP, ili čitaoci E-novina ili Peščanika, te da će ih NATO priča impresionirati. Čak i ako DS pristane na Pajtićev salto mortale, teško da će na to pristati birači.

Pajtić bi, možda, trebalo da se ugleda na Radulovića. On stoji sa strane i ne izjašnjava se o škakljivim pitanjima, proklamujući samo – „treba da se uvede red“. Pa kada se DS slupa sa svojom novom NATO-gej agendom, najverovatnije će te glasove uzeće Saša Radulović.

U tom smislu tačna je i opaska Jove Bakića da „kako kome opada podrška u biračkom telu, baš kao ranije Vuku Draškoviću, Jovanoviću i Tadiću, tako postaje skloniji zalaganju za članstvo Srbije u NATO-u. Kao da se misli da je važnije imati podršku NATO-a ili SAD nego birača“.

Posle Bregzita i u Srbiji je sve glasnija povika da narod nije dovoljno kompetentan da odlučuje o važnim stvarima. Ali, ako je tačno da je protiv NATO  80% građana Srbije, NATO-opozicija može uspeti samo ako se u Srbiji ukine demokratija. No na takvu cenu rušenja Vučića svako razuman ipak će teško moći da pristane.

(Fond strateške kulture)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *