Od 2000. godine vlasti su iz Srbije iznele 51 milijardu dolara

Od 2000. godine vlasti su iz Srbije iznele 51 milijardu dolara

13 oktobra 2013

dollars460Domaći biznismeni bliski vlastima su preko ofšor firmi, a na tuđe ime, od 2000. do 2011. godine kupovali bagatelno preduzeća u Srbiji i na taj način izneli čak 51 milijardu dolara. Ovo u razgovoru za „Novosti“ iznosi Majkl Hadson, urednik „Međunarodnog konzorcijuma za istraživačko novinarstvo“ iz Vašingtona, koji je nedavno objavio rezultate 15-mesečnog proučavanja ofšor skandala u našoj zemlji.

Građanima Srbije je tako samo nekoliko dana posle 5. oktobra stigla „čestitka“ za godišnjicu demokratskih promena, ali umesto posvete, međunarodni tim novinara je poslao statistiku o tome kako su u prvoj deceniji ovog veka opljačkana državna preduzeća, a novac raznim transakcijama prebačen u inostranstvo.

– Podaci do kojih smo došli pokazuju da je Srbija među vodećim državama u svetu kada su u pitanju ilegalni tokovi kapitala. Istraživanje Globalnog finansijskog integriteta svrstalo je vašu zemlju u top 16 nacija po broju ofšor skandala. Ako se u obzir uzme i broj stanovnika, Srbija je iza sebe ostavila i višestruko veće države. Na primer, iz Vijetnama, koji ima čak 12 puta više ljudi, ilegalno je izneto 17,5 milijardi. Nije ovo problem samo Srbije, ofšor skandala ima u celom svetu, pa i u najrazvijenijim državama kao što su SAD i Velika Britanija, ali je cifra od preko 50 milijardi dolara zaista šokantna – objašnjava Hadson.

Na koji način je novac iznošen iz zemlje?

– Posle promena u oktobru 2000. godine, novo prozapadno rukovodstvo je građanima obećalo bolji standard i radna mesta. U tom cilju su pokrenuli privatizaciju državnih preduzeća kako bi privukli strane investicije. Međutim, Agencija za privatizaciju nije osigurala da kupac ne izbaci radnike na ulicu kada otuđi neku firmu, a sporni Zakon o privatizaciji je kupcu dao za pravo da ne obelodani svoj identitet ili vlasničku strukturu svoje kompanije. Tako se u stotinama srpskih privatizacija strani kupac samo formalno pojavljivao, a zapravo je iza njega stajao domaći biznismen. Moćan i blizak s vlastima, koristio je ofšor kompaniju kako bi preuzeo imovinu nekog srpskog preduzeća, njenu vrednost prebacio u inostranstvo, a radnike isterao na ulicu. Jednostavno, u vladajućoj garnituri u Srbiji nije bilo političke volje da se ovako nešto zaustavi.

Koliko srpskih preduzeća je uništeno u ofšor skandalima?

– Skoro 2.000 od 3.017 državnih preduzeća koja su privatizovana između 2001. i 2011. godine je obustavilo rad, potonula su u stečaj ili su na ivici zatvaranja. Stotine hiljade radnika je ostalo bez posla. Deo njih je propao jer se posle teške ekonomske situacije, ratova i sankcija iz devedesetih godina nisu snašli na slobodnom tržištu, ali je znatno veći broj firmi koje su uništene spornom privatizacijom i preko tajnih ofšor kompanija.

Šta Srbija sada može da preduzme kada je ovo u pitanju?

– Sumnjam da se makar deo para koji je završio na ofšor računima može ikada povratiti. Ono što država Srbija može da uradi jeste da istraži sve slučajeve i procesuira one koji su kršili zakon. Vidim da su neki pojedinci krivično gonjeni za slučajeve koji se tiču zloupotrebe privatizacije. Međutim, situacija je i dalje nejasna zbog nedostatka informacija o tome koji su dalji potezi vlasti, istražnih i sudskih organa. Nadam se da će i podaci koje smo objavili da pomognu vladinim i drugim institucijama.

U vašem istraživanju navodite da je u ofšor skandalima sa srpskim i stranim biznismenima učestvovao i bivši ministar privrede Makedonije Žanko Čado. Da li imate saznanja i o njegovim vezama sa srpskim političarima?

– Ne, ali to je pitanje koje bi svakako trebalo da istraže mediji u Srbiji – zaključuje Majkl Hadson.

STRANI FAKTOR

Čini se da ni Evropska unija nije dovoljno doprinela da se zaustavi ilegalni odliv kapitala iz Srbije?

– Sigurno je da su pored Vlade Srbije, i međunarodne organizacije mogle više da doprinesu u borbi protiv ove vrste zloupotreba. Kritičari ofšor sistema tvrde da za dešavanja u Srbiji krivicu snose i takozvani ofšor promoteri kao što su računovođe, bankari i posrednici. Oni su dizajnirali sistem koji malu i ekonomski zavisnu zemlju poput Srbije ostavlja na milost i nemilost ofšor manipulatorima – naglašava Hadson.

KOMENTARI



Jedan komentar

  1. Milutin says:

    Za ovako ozbiljne zaključke trebaju i ozbiljni podaci. Koje su to domaće firme 2000. godine vredele 51 milijardu dolara? Navedite? EI Niš? Zastava Kragujevac? Prvi Partizan? Istina je da su firme bile gubitaši, tj.nisu vredele ni žutu banku. Jedina vrednost je bila u nekretninama. I tako treba i napisati. A ta je suma daleko od 51 milijardu bilo čega

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *