Od barikada do legalizacije

Od barikada do legalizacije

7 августа 2013

iskenderovPiše: Petar Iskenderov

Kakva je realna situacija po pitanju realizacije aprilskih sporazuma između Beograda i Prištine? Iako je ova tema svih proteklih nedelja aktivno prisutna u vestima lokalnih i svetskih medija, veoma je teško odgovoriti na ovo pitanje. Dijapazon ocena je dijametralno suprotan – od konstatovanja “ćorsokaka”, do uzvišenih razmatranja o četiri zakona, koja će, kao bajagi, “krunisati sporazum Dačić-Tači”.

Što se tiče krune, o tome je tradicionalno dobro informisani časopis na albanskom jeziku “Tribuna”, ovako izvestio pozivajući se na izvore iz “vlade Kosova”: Kabinet Hašima Tačija praktično smatra završenom svoju misiju po pitanju ispunjenja aprilskih sporazuma sa Beogradom. Po njegovom mišljenju, stvar se svela na prihvatanje od strane skupštine Kosova dva zakonska projekta za jesenju sesiju zasedanja. Potpredsednik Hajredin Kuči posebno ističe da takve ključne sfere kao što su sistem pravosuđa i policijske strukture na Kosovu, uopšte ne potpadaju pod bilo kakvo reformisanje na osnovu aprilskih sporazuma. “Njima uopšte ne trebaju izmene i svako rešenje će biti nađeno na postojećoj osnovi” – primetio je Kuči.

Reklo bi se čudno, no i najkritičnija ocena današnjeg stanja po pitanju Kosmeta, takođe pripada “Tribuni” – koja je odgovarajući “negativni” materijal smestila na svoju prvu stranu, no, sutradan posle višeukazanog “pozitiva”. “Implementacija Briselskog sporazuma je zaustavljena” – konstatuje izdanje, indikativno optužujući obe strane zbog toga.Krivica Srbije ogleda se u iznikloj “krizi vlade” na njenoj teritoriji. A političari na Kosmetu nikako ne mogu da se dogovore oko pitanja zakona o amnestiji – što celokupnu situaciju po realizaciji aprilskih sporazuma dovodi u još veći ćorsokak. Po mišljenju “Tribune”, dvema stranama predstoje najozbiljniji napori, kako bi predstojeći susret Dačića i Tačija predviđen za 28. avgust imao kakav-takav smisao.

Međutim, ta situacija izgleda paradoksalno samo na prvi pogled. Stvar je u tome da su, sa tačke gledišta realizacije aprilskih sporazuma, albanske vlasti zaista već postigle sve svoje ključne ciljeve. Razume se – u onim granicama u kojima je to bilo moguće, uzimajući u obzir neprekidno žestoko i principijelno protivljenje od strane kosmetskih Srba. Zakon o amnestiji koji je ostao na dnevnom redu, verdikt koji “Ustavni sud Kosova” treba da donese 16. septembra, ipak je pitanje koje se tiče unutar-kosovskog dnevnog reda u odnosu na diskusiju sa Beogradom. Objektivno govoreći, prva etapa zloglasne“implementacije” sporazuma od 19. aprila zaista se završila maksimalno uspešno upravo za kosovsko-albansku stranu, za razliku od srpske.

Ne čudi što su pristupi Beograda i Prištine po pitanju nastavka dijaloga, počeli da se razilaze. Dok se vlada Srbije u prvom redu interesuje daljom sudbinom civilno-policijske misije EU (EULEKS) – koju su srpski lideri počeli razmatrati maltene glavnim garantom svojih interesa – vlasti na Kosmetu su zabrinute drugim stvarima. A to je – maksimalna integracija tih samih kosmetskih Srba u sopstvene institucije vlasti preko mehanizma novembarskih lokalnih izbora. Po informacijama kojima raspolažemo, upravo je ovo pitanje Hašim Tači želeo da postavi pred svog sabesednika na susretu 28. avgusta. On očigledno traži od premijera Srbije Ivice Dačića da ubedi Srbe sa severa Kosmeta da prihvate glasanje po spiskovima i procedurama usaglašenim sa Prištinom, pod pokroviteljstvom OEBSA. To će dovesti do toga da će izabrani lokalni organi vlasti automatski postati deo institucionalnog sistema samoproglašene kosovske države. Drin Zeka, savetnik šefa kosovske delegacije Edite Tahiri, uveren je da nema nikakvog govora o “blokadi” Briselskih sporazuma, oni se “nastavljaju” i treba da se krunišu novim sporazumom o lokalnim izborima. U tu svrhu, Priština je čak spremna da se saglasi sa otvaranjem odgovarajućih biračkih mesta izvan Kosova, na teritoriji Srbije – uz uslov da glasovi tamošnjih kosmetskih Srba budu “uračunati” u glasanje na “svekosovskim” spiskovima.

Da li će se Srbija saglasiti sa ovakvim razvojem događaja? U ovakvim okolnostima ovo pitanje je skoro retoričko – imajući u vidu “viseće” stanje srpskog zahteva za prijem u EU. Ovakvo stanje će omogućiti Briselu da na predstojećim pregovorima dobije upravo one rezultate na kojima insistira Priština. Već postignuti sporazumi praktično znače da će srpski organi vlasti na severu Kosmeta delovati “u skladu sa jurisdikcijom Kosova, uz očuvanje autonomije u oblasti privrede, obrazovanja, zdravstvene zaštite i urbanizma”. A posle novembarskih izbora, po svoj prilici će od tog spiska ostati samo još “urbanizam” – naravno, osim ako se u političkom pasijansu oko Kosmeta ne pojavi neko neočekivano iznenađenje.

(Fondsk.ru)

KOMENTARI



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u