Od Edija Rame, s ljubavlju

Od Edija Rame, s ljubavlju

13 novembra 2014

Aleksandar PAvicPiše: Aleksandar Pavić

Dragi Aleks,

Evo, vratih se živ i zdrav, putem kroz buduće ujedinjene albanske zemlje u sklopu ujedinjene Evrope, samo sa ličnom kartom, duž kojeg me svuda već smatraju za svog predsednika, do moje Tirane, pa sedoh odmah, dok su utisci još sveži, da ti napišem ovo kratko pismo, u ime našeg još boljeg budućeg razumevanja, s ozbirom da ćeš sigurno, hteo-ne-hteo, još mnogo puta da me viđaš. Bar koliko Ivica Keti i Hašima. Tako je to. Došao na tebe red. Trudiću se da budem iskren, onako kako sam bio i na našoj zajedničkoj pres-konferenciji u Beogradu, vođen onom tvojom: ako se to nekom, odnosno tebi ne dopada – baš me briga. S tim što ja to stvarno mislim.

Dakle, ako ti već najotvorenije, blagovremeno najavim da ti dolazim u kuću da bih ti tražio ključeve od iste, da ću da ti, uz to, otuđim jednu poveću prostoriju bez nadoknade, i da ću još zahtevati organizovanje žurke o tvom trošku i sa gostima po mom izboru u susednoj, a bez tvog prisustva, a ti me ipak pozoveš – pa naravno da ću pretpostaviti da za mene tokom posete nema nikakvih ograničenja. A zašto i ne bih, kad si već rešio da pređeš preko svega toga i ukažeš mi to gostoprimstvo kojim se toliko hvališ, a koje mene ionako nostalgično podseća na gostoprimstvo čifčija prema agama.

Usput ću se i čuditi što se toliko nerviraš, što se uopšte nerviraš, iznenađuješ i sablažnjavaš na bilo koji moj potez, kad sam ti sve lepo najavio. Čak ću smatrati da je tvoje, a ne moje ponašanje prilično nekulturno. Ja sam ti lepo i otvoreno rekao šta očekujem i šta hoću. Smatram da je to pošteno. Ti si me ipak pozvao, a onda glumiš nekakvu uvređenost, pa me još i tvoja štampa proziva. I to onako grubo, prostački, demagoški. Baš kao što su tvoji čauši digli buku na dron mog brata. A taj dron je, da te podsetim, bez ikakvih problema unet u tvoju zemlju, pa još i isprobavan po Beogradu, usred bela dana, a zatim te večeri lepo, natenane lansiran iz najbliže okoline stadiona, bez i najmanjeg uznemiravanja ili, ne daj Bože, raspitivanja od strane onih silnih tvojih policajaca i obezbeđenja. Mogli smo i predsednika da vam bombardujemo iz njega da smo bili istinski zlonamerni. Ali nismo. On nam ionako ništa ne smeta. A ni tebi. U čemu je onda bio problem? Da je problema stvarno bilo, pa valjda bi već sledećeg trenutka tvoj ministar unutrašnjih poslova leteo sa funkcije, a šefovi svih bezbednosnih službi bili ražalovani. Koliko mi je poznato, to se nije desilo.

Ja sam ustvari taj koji je trebalo da bude iznenađen i uvređen. Pogotovo što znam koliko si nekad voleo da se pozivaš na onog crnogorskog – ne srpskog, zapamti – pesnika, što je napisao one stihove za koje mu alal vera: „vuk na ovcu svoje pravo ima ka’ tirjanin na slaba čovjeka“. Pa reci mi, molim te – zar ne radim upravo to sad s tobom? Zar mi Albanci upravo ne postupamo tako već decenijama, vekovima? Zar nam to nije ideologija? Vas je, na primer, po prvom turskom popisu iz 1490, u, hvala Bogu tada već bivšoj oblasti Brankovića, koja se poklapa sa oko 80 odsto današnje teritorije Kosove, bilo preko 95 odsto, a nas i naših ni pola odsto. A sad? Koliko nas je? Mi kažemo preko 90, možda i celih 95 odsto. Neki od tvojih kažu da je to mnogo manje. Možda čak ne više od 80 odsto. Pa dobro, opet – i to je ogromno. I poražavajuće za tebe i tvoje. Jer se mi i dalje ponašamo i ponašaćemo se kao da nas je 95 odsto, a vi kao da vas i nema. Što se onda žalite?

Ranije ste se, u tvom prošlom životu, ti i tvoji jadali kako ste vi Srbi veliki mučenici, kako ste stradali za Evropu, a eto kako vam je ona vraćala i vraća. A ko vas je terao da se žrtvujete za Evropu? Jel’ vas Evropa terala ili je to bio vaš izbor? Ako vas je terala Evropa, onda tu nema nikakve vaše zasluge, onda ste samo pokorno pristali da budete njeno topovsko meso, umesto da se, kao naši i vaši poturčenjaci, priklonite jačem, pa biste bar dospeli do zidina omraženog Beča. A ako je to bio vaš izbor – pa što se onda žalite? Primite taj mučenički venac bez roptanja, ako je tako divan kako vam pravoslavna vera – a nekad je bila i vera mog doma, pa znam – nalaže. Zahvalite se na privilegiji što vam je data prilika da ga nosite. Ako ste uopšte još uvek vernici. Samo nemojte više da kukate. Inače vam džaba i busanje u Lazara.

Dobro, znam da si se ti i od njega diskretno distancirao, ali ga i ti i tvoji još uvek vadite iz džepa kad vam zatreba. Vaša Crkva ga i dalje slavi, a koliko vidim, mnogo se više ugleda na realizam Vuka Brankovića. Opredelite se već jednom umesto da manipulišete sopstvenim svetinjama i tonete u još dublje samozavaravanje. Sebe možda još i možete varati, ali nas i naše moćne prijatelje sigurno nećete. Teško ćete nas ubediti da vam je baš toliko važan Gazimestan, mesto svesne žrtve i poginuća kako tvrdite, kad niste spremni da ginete za njega. Ili bar rizikujete. Zamarate nas više s tim.

Na kraju, da ti dam i jedan savet. Može mi se, a ionako se hvališ da si u stanju da istrpiš sve zarad srećnije budućnosti svog naroda. Nekako je neprimereno da toliko uzdišeš i žališ se na sve te, kako ih nazivaš, teške odluke koje navodno moraš da doneseš zarad nekakvog boljeg sutra. Pa ko te to tera da ih donosiš? Jel’ baš moraš da ih donosiš? Jel’ baš moraš da budeš na vlasti? Da je meni toliko teško kao što ti tvrdiš da je tebi, pa ja bih odmah dao ostavku na sve funkcije, otišao u penziju, možda čak i u manastir. Ili se zaposlio kod brata u firmi, baš kao što si i ti najavljivao kad si napuštao te tvoje radikale.

Eto, toliko od mene zasad. Očekujem te u Tirani, na basketu ako ništa drugo. I, za razliku od tebe, ja ću ti tačno reći šta kod mene može, a šta ne. Sa ovdašnjim Srbima može razgovor, ali samo uz prisustvo medija i prevodilaca. Ovo ti nije Preševo. A, ako sam već javno rekao da možeš slobodno da javno kažeš da nikad nećeš priznati da Kosova nije deo Srbije – onda će tako i da bude. Dajem ti besu da se neću praviti da se ljutim niti dizati tenziju. A, iskreno da ti kažem, teško bi i bilo praviti tenziju u momentu kad se svi valjaju od smeha.

Tvoj,

Edi

(Fondsk.ru)

KOMENTARI



Jedan komentar

  1. Ranko-Banja Luka says:

    Gospodine Paviću, maestralno! Nema se više ništa dodati na već napisano. Gola istina!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *