Hrvatska radio-televizija vrlo dobro zna šta je njen posao – šovinizam i nipodaštavanje Srba

Hrvatska radio-televizija vrlo dobro zna šta je njen posao – šovinizam i nipodaštavanje Srba

18 oktobra 2013

hrtPiše: Stevan Lazić

Od Hrvatske radio-televizije mnogo bi toga trebalo učiti. Jer mnogo se toga može i naučiti.

U četvrtak, 17. oktobra, predsednik Srbije Tomislav Nikolić bio je domaćin predsedniku Hrvatske dr Ivi Josipoviću. Bio je to drugi dan Josipovićeve posete Srbiji. Odnosno njenim delovima – glavnom gradu Beogradu i Autonomnoj pokrajini Vojvodini. Da ode negde južnije – nije predviđeno. Osim što je, nema tome davno, bio na Kosovu i Metohiji. Što nije bilo u „režiji“ srpskog protokola.

I tog, drugog dana posete, predsednici su bili gosti u Tavankutu, selu udaljenom petnaestak kilometara zapadno od Subotice. Selu sa većinskim hrvatskim življem. Ali u kome žive Bunjevci, Mađari, a ima i nešto srpskih porodica. I zaista oni lepo behu dočekani: najpre pesmom dece u Osnovnoj školi, a zatim i od meštana. I oni su se obratili deci onako bi uvek trebalo da se predsednici država obraćaju najmlađima: toplo, blisko, jednostavno.

A istog dana i, verovatno, u isto vreme, s druge strane Dunava, u susednoj Hrvatskoj, beše organizovana poseta predsednika Vlade Republike Hrvatske Zorana Milanovića i njegovih najbližih saradnika Vukovaru. Tema posete: ćirilica, razbijanje tabli na državnim ustanovama u Vukovaru, koje su ispisane latinicom i ćirilicom, što je i u skladu s normativnim aktima Hrvatske, i iznalaženje izlaza iz te situacije. I istog dana goste iz Zagreba dočekali su demonstranti. Do kostiju nabijeni odlučnošću da se istraje u svemu onome što oni žele. Odnosno što oni ne žele. A oni ne žele ćirilicu! Nigde. Ni na kakvim pločama, tablama, svejedno.

I sad da se vratimo na Hrvatsku radio-televiziju. Bolje je reći – da se vratimo na njihov glavni dnevnik. Onaj, u četvrtak, 17. oktobra, u 19 časova i 30 minuta.

Naravno da je najpre išao opširan prilog iz Vukovara: novinarka, predstavnici Vlade, demonstranti s transparentima (punim mržnje, ne samo prema ćirilici, nego i mnogo šire kad je i sve što je srpsko u pitanju), izjave jednih, drugih, trećih… I iz čitavog priloga kod apsolutne većine onih koji su tog dana bili u Vukovaru provejava monolitnost, čvrstina, jedinstvenost i odlučnost: ćirilica – jok! Ni pod razno.

A onda, posle tog priloga, ide prilog o poseti predsednika njihove države drugoj, u ovom slučaju susednoj državi. I to jednoj od retkih država sa kojima Hrvatska ima suficit kad su u pitanju trgovinski odnosi. Najavljuje voditelj, urednik, prezenter… šta li već jeste, pa između ostalog priča o tome kako je predsedniku Josipoviću domaćin Tomislav Nikolić. A to je onaj što je tada i tada, odnosno nekih dalekih devedesetih godina bio to i to, onaj koji je tada govorio tako i tako. Pa je voditelj kazao i to kako je predsednik Josipović u poseti Vojvodini, odnosno mestu Tavankutu, na severu Bačke, gde su table na službenoj zgradi na tri jezika i kako ih niko ne razbija. I još je rekao kako je iz Vojvodine, devedesetih godina, proterano između 35.000 i 50.000 Hrvata… Pa je krenuo i prilog iz Tavankuta: škola, deca, jedan dečak sa šalom Crvene zvezde oko vrata, nešto je pisalo i na ćirilici, ulaze predsednici, deca pevaju, predsednici nakon toga govore, pa zatim predsednici i pratnja sa meštanima, jedna gospođa priča kako tu, u Tavankutu nikad nije bilo bilo kakvog nacionalizma, ni bilo kakvih progona, pa druga isto tako o tome priča…

Pa se normalan čovek može upitati: a otkud je to proterano 35.000 do 50.000 Hrvata? Jer taj je broj verovatno trebalo povezati, u najavi priloga, sa pričom o domaćinu predsednika Hrvatske.

Eto, zbog čega su oni neprevaziđeni! I zbog čega je trebalo, a i trebalo bi od njih učiti.

Naravno da oni nikad ne govore o najmanje o blizu 500.000 proteranih Srba iz Hrvatske. Naravno da oni nisu govorili o 40.000 stanarskih prava proteranih Srba. Naravno da oni ne pričaju o tome kako su to pitanje nedavno rešavali kroz ismejavajući nekakav program zbrinjavanja onih koji se žele vratiti. I to putem nekakvog zaprepašćujuće ponižavajućeg upitnika, uz obavezno dostavljanje brda kojekakvih bespotrebnih papira.

I naravno da je HRT prilog o poseti svog predsednika jednoj susednoj državi stavio u svom dnevniku na drugo mesto. Jer predsednici su ionako protokolarni predsednici. Dok je izgon ćirilice iz Hrvatske (a ne samo iz Vukovara) od presudnog, gotovo hamletovskog značaja – ona je: biti ili ne biti, pitanje je sad!

A u Hrvatskoj je to, nažalost, pitanje za zauvek. A ne samo za sad!

KOMENTARI



7 komentara

  1. Voja says:

    Ako koza laže, rog nikako ne laže

  2. ZoranM says:

    Ne slažem se sa porukom autora teksta da u ovakvim primerima od HRT treba učiti i prihvatati njihov metod. Jednostavno, ovakve stvari treba razotkrivati da bismo znali kakve komšije imamo. Nikako ne trebamo biti kao što su oni.

  3. Miki says:

    Spustati se ne njihov nivo ne smemo,ali voditi drugaciju politiku moramo.Uporedjujuci izjave Nikolica i Josipovica,zaprepastio sam se sa kakvom lezernoscu nas predsednik sagledava odnose dve zemlje,kao da se radi o nekakvom sitnom nesporazumu izmedju kumova ili prijatelja,koji se uz casicu dobre rakije moze prevazici.Josipovic,svojim uzdrzanim,ali odlucnim tonom govori o nacionalnim interesima Hrvatske,najavljujuci da nece biti "besplatnog" povlacenja tuzbe!

  4. milica says:

    Pomno pratim njihovu tv dugi niz godina i mogu reći da je kod njih svaka riječ unaprijed iskonstruisana-kad govore o žrtvama u Jasenovcu nikad ali baš nikad prvo ne spomenu Srbe-uvijek su na prvom mjestu Jevreji iako je broj stradalih Jevreja daleko manji.U emisije uživo dovedu samo provjerene ustaše i sa njihove i sa naše strane(napr srđa popović,nataša kandić)pa da vidiš kako u horu Srbe osuđuju a naše budaletine kao glume neku neutralnost pa zovu sve i svakog i puštaju ih da pljuju po Srbima.Kad je oslobođen Šljivančanin oni pozivaju Dragu Hedla u program uživo i on im kaže da Srbi ne smiju da likuju-a vidjeste li njihovo likovanje kad su njihovi pušteni-i nije problem što Hedl tako govori nego voditeljica neke Bg radio stanice ne reče ni jednu riječ za nas-e,to boli Srbe te naše budaletine...

  5. Realnost says:

    Milica vaš problem je i bio u bivšoj šugoslaviji u tome da ste se naučili biti u prvome planu(samo ne po radu);)

  6. milica says:

    Kod nas vrijedi izreka:prvo vidi ko ti kaže pa onda gledaj šta ti kaže...nisi vrijedan mog komentara.

  7. Realnost says:

    Milica To je velika istina nego ČINJENICE SU UVIJEK ČINJENICE !

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *