Od izbora do izbora – i rekonstrukcije

Od izbora do izbora – i rekonstrukcije

30 oktobra 2014

djordje-vukadinovicPiše: Đorđe Vukadinović

Sticajem okolnosti, u istom danu trebalo je da pišem ovu kolumnu i predstavljam rezultate najnovijeg istraživanja javnog mnjenja Nove srpske političke misli.

Tema kolumne, logično, rebalans budžeta, šestomesečni bilans (najnovije) vlade Aleksandra Vučića i aktuelna zbivanja na političkoj sceni. A zaključak kritički, sa tezom da je aktuelna vlast, kao i u prethodnom periodu, bila izuzetno uspešna u sejanju i prolongiranju obećanja, mrvljenju opozicije i urušavanju ostataka slobodne javnosti – a neuspešna, manje-više, u svemu ostalom. U tom kontekstu, nameravao sam da pomenem i ovo najnovije smanjenje plata i penzija kao kontraproduktivnu meru, koja neće doneti željeno makroekonomsko poboljšanje, a predstavlja novi udar na srednji sloj, koji je – znamo to još od Aristotela – temelj društvene stabilnosti i dobrog političkog uređenja.

Ipak, postavlja se pitanje nisu li ti moji zaključci u potpunoj koliziji sa rezultatima pomenutog istraživanja, koje pokazuje da je rejting SNS-a i Aleksandra Vučića gotovo neokrnjen, a da se na ubedljivom drugom mestu nalaze Dačić i SPS, dakle, koalicioni partneri SNS-a (Dragan Marković Palma i Rasim Ljajić su drugi i treći na listi najbolje ocenjenih ličnosti), dok opozicija, kako ona „građanska”, tako i ona „nacionalna”, postoji još samo u većim ili manjim tragovima? Pri čemu je, da podsetimo, reč o istraživanju NSPM-a, dakle, našem sopstvenom, i rađenom na isti način kao i ona prethodna, koja su se, uzgred rečeno, vrlo dobro pokazala u predviđanju izbornih rezultata i nekih dugoročnijih društvenih tendencija.

Drugim rečima, svi oni kojima se dopada moj kritički i antivladin stav – uključujući i mene samog – neće biti zadovoljni rezultatima pomenutog istraživanja, i obrnuto. Ali i još gore od toga. Može se postaviti pitanje da li ja možda grešim kada sam toliko kritičan prema vlasti koju, kako se čini (bar za sada) podržava apsolutna većina građana ove zemlje, čak i onda kada im ta ista vlast, ovim najnovijim merama, direktno zavlači ruku u džep?

Razume se, većina može i ne biti u pravu. Bliža i dalja prošlost pune su primera kako narod ume da pogreši i radi (glasa) u korist sopstvene štete. Glas naroda nije uvek i „glas boga”, ali ga ne treba ni olako otpisivati. Najlakše je reći kako je narod „glup” i „neprosvećen” – ali taj „argument” obično najviše potežu oni („elita”) koji su i najkrivlji što se narod nalazi u takvom stanju.

Zato bih, u nedostatku više prostora, ponudio samo dva moguća i, rekao bih, najvažnija objašnjenja za pomenuti frapantni raskorak u javnomnjenjskom vrednovanju ove vlasti i njenih stvarnih učinaka. Sa jedne strane, ogromno i teško razočarenje i ogorčenje prethodnom vlašću, a koje se uglavnom proteže na sve one koji su bili na vlasti nakon 5. oktobra 2000. A povrh toga, velika veština spinovanja, manipulacije i medijske represije, kojom se aktuelna vlast koristi i neprestano „vadi” na štetu koju su im prethodnici napravili.

Ova vlast, naime, neprekidno živi od kritike prethodnika – istini za volju, to su radili i oni prethodni, neprestano se vadeći na devedesete i Miloševića – čak i kada radi isto, ili gore od njih. Živi se od obećanja do obećanja, od rekonstrukcije do rekonstrukcije, ili od rekonstrukcije do izbora, tako da mislim da bi, sa ovom najnovijom, koju mediji najavljuju za kraj godine, to bilačetvrta rekonstrukcija, odnosno četvrta „nova vlada” za ove dve i po godine Vučićeve vlasti.

Naravno da to deluje neozbiljno, ali za sada ne samo da ga nije koštalo rejtinga, nego možda upravo zahvaljujući tim silnim „rekonstrukcijama” taj rejting značajnije i ne opada. Jer, kako da kritikujete vladu kada je ona tek „na početku mandata”, nije napunila „ni sto dana”, „ni šest meseci”, „treba joj dati šansu” itd? A onda opet rekonstrukcija, možda i neki novi izbori – makar lokalni ili pokrajinski, kojima će se pridati natprirodni značaj – pa opet Jovo nanovo. To, naravno, ne može da traje večno, ali do sada je dovoljno veliki broj glasača na to gledao pozitivno, ili bar nije kažnjavao.

Da se vratimo istraživanju. Kad je reč o geopolitičkim orijentacijama, EU stoji očekivano stabilnoi dobro, sa nekih 54-55 odsto (što je posledica deklarativnog rasta evrofilije među pristalicama SNS-a), ali, još bolje, tačnije, izuzetno dobro stoji saradnja sa Rusijom, za koju optira više od 70 odsto ispitanih. Međutim, kada smo tražili od građana da se opredele za jednu ili drugu opciju, većina njih, više od 50 procenata, volelo bi da, ako je moguće, to budu „i Rusija i EU”, tako da izgleda, to „sedenje na dve stolice” sve više (p)ostajene samo omiljeni sport srpskih političara, nego, čini se, inajvećeg dela građana Srbije.

Drugo je, naravno, pitanje da li je to i u kojoj meri moguće. Sem onako kao što je vođena, i kao što se nominalno još vodi, politika „i Kosovo i EU” – nedosledno, neiskreno i neuspešno. Ali, kao i u slučaju „boljeg života” i ekonomskog oporavka, građani, izgleda, kao i njihova vlast, mnogo više vole šarene i lepo upakovane bajke, nego opore istine. Pa dok traje – traje.

(NSPM)

KOMENTARI



Jedan komentar

  1. Gornji_Kraj says:

    Istina je da mnogi simpatisu SNS. Najvise takvih mamlaza je u generaciji koja je svoj vrhunac dozivela za vreme yugoslavije. Vucic ma koliko bio sizofrenicar ipak je inteligentniji od Tadica i zato je shvatio da nemoze nastupati sa ustaskim recenicama kako on, nego koristi yugoslovensku retoriku. Srbistan je yugonostalgicni ostatak yugoslavije ili postyugoslavija i zato je Vucic uspeo objediniti najsiru masu, a to objedinjenje odrzava yugoslovenskom retorikom. Povraca mi se koliko je glup i ljigav ovaj narod, a za to niej kriv ni Vatikan ni Amerika vec njihov truli karakter.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *