Od „malog“ do „niskog“

Od „malog“ do „niskog“

25 marta 2014

Nenad KecmanovićPiše: Nenad Kecmanović

U 22-godišnjoj istoriji muslimanske odnosno, bošnjačke politike od 90-ih naovamo pada u oči zanimljiv podatak: dva tajkuna su zauzimala važno i osetljivo mesto ministra unutrašnjih poslova. Prvi je bio Alija Delimustafić, a drugi Fahrudin Radončić.

Sada već i u Federaciji zaboravljeni Delimustafić, za koga mlađe generacije u Srpskoj nisu ni čule, postao je „prvi policajac“ u BiH već posle prvih slobodnih izbora na predlog SDA. „Mali Alija“, kako su ga zvali da bi ga imenom razlikovali od Alije Izetbegovića, izašao je iz anonimnosti na talasu tranzicionog biznisa, koji je, kao i uvek i svugde, bio na ivici zakona. Iliti po principu „onaj koga ne uhvate u krađi nije lopov“.

Zaimao se preko zelene pijace u saradnji sa sarajevskim preduzećem „Voćar“, koje je nekoliko godina uoči rata jeftino privatizovao, a zatim trgovinu proširio i na drugu legalnu i ilegalnu robu i usluge. Sarajlije, koje su znale da je Delimustafić desetak godina ranije ražalovan kao milicioner zbog saradnje sa onima koje je trebalo da goni, šegačili su se: „Čovek poznaje stvari sa obe strane zakona“.

Bez školskog obrazovanja i inostranog iskustva, promućurni „mali Alija“ je, gledajući američke filmove o tome kako stvarno funkcioniše višestranački sistem u razvijenim zapadnim demokratijama, „skontao“ da se i ministarska mesta mogu kupiti i nije ni krio koliko je uložio u predizbornu kampanju SDA. Ali, sa onim „velikim“ je upao u problem kada je odbio Ministarstvo za trgovinu.

„Pa ja sam i bez vas glavni za trgovinu, ali mi posao ometa policija i zato sam i uplatio baš Ministarstvo unutrašnjih poslova!“ – odbrusio je „mali“ onom „velikom“. Iako je to mesto bilo rezervisano za Muhameda Bešića, socijalističkog ministra istog resora, koji je potajno radio za SDA, Alija Delimustafić se nakratko dokopao željenog ministarstva.

Izetbegović je, međutim, već prvih meseci rata, pošto je počeo da se predstavlja kao „predsednik svih Bosanaca i Hercegovaca, bez obzira na veru i naciju“, uklonio imenjaka upravo zato „što mu nije sveta ni vera ni nacija, nego samo profit“. Pri tome je smetnuo da ista načela dele i njegovi zapadni pokrovitelji, a i bliže okruženje.

I dok je bonvivan Alija Delimustafić, kao strano telo među islamskim fanaticima iz „robijaške halke“, padao sve niže, kuloarima zgrade današnjeg Predsedništva uspinjao se crnogorski Sandžaklija Fahrudin Radončić…

Pre rata nepoznati brat nešto poznatijeg Šemsudina Šekija, koji je, kao dopisnik iz Podgorice u Sarajevo i obratno, razvijao međurepubličke muslimanske veze, Fahro je po zemljačkoj liniji postao portparol Sefera Halilovića, načelnika štaba Armije BiH. A kada je general Sefer lično smenjen zato što je kao oficir JNA učestvovao u borbama u Hrvatskoj i porodično desetkovan granatom u stan na Ciglanama, Fahro se dosetio jadu da je novinarstvo u krvi Radončića.

Obrlatio je haznadare SDA da treba da ulože u dnevne novine bošnjačkog imena „Avaz“ da bi potisnule „Oslobođenje“, zaduženo za prevaziđenu multikulti politiku Sarajeva. Pošto nije bilo zgodno da nacionalne novine pred javnošću budu vlasništvo stranke, formalno su registrovane na Fahru. A ovaj je iskoristio prvu pauzu u vladavini SDA da formalno pretvori u stvarno.

Naravno, svako ko nešto zna o komercijalnom aspektu izdavanja novina, nasmejaće se na priču da je Fahro na „Avazu“ zaradio impozantno bogatstvo, koje simbolizuje „Radon plaza“ usred Sarajeva, sagrađena po uzoru na „Tramp tauer“ na Menhetnu. Zato je Fahro često bio ne samo medijski prozivan, sumnjičen, optuživan i pozivan za svedoka u mnogim kriminalnim procesima, a njegovo imenovanje za ministra unutrašnjih poslova „Slobodna Bosna“ je uporedila sa „angažovanjem lisice da čuva piliće“.

Međutim, dok je Delimustafić iz američkih filmova otkrio da se danas i ministarske fotelje mogu kupovati, Radončić je, najpre, otkrio da se fotelje mogu ne samo kupovati nego, preko medijskog uticaja na izbore, i prodavati. A kada je obrnuo nekoliko izbornih ciklusa sa više klijenata, otkrio je italijanski recept Silvija Berluskonija da se na privatne medije može nadograditi i vlastita stranka i ući u vlast.

Pošto je u vladajućoj koaliciji sa SDP-om preuzeo omiljeno tajkunsko ministarstvo, Fahro je otkrio da bi mu bilo još isplatnije da vlast i slast ne deli sa Zlajom. Kada su brojne evro-američke diplomate, eksperti i novinari, počev od visokog predstavnika pa nadalje, lansirali samoispunjavajuću prognozu o prolećnim nemirama u BiH, „niski predstavnik“, kako ga je odavno prekrstila „Slobodna Bosna“, prepoznao je pravu priliku.

Visoki i „niski“ su se tako našli oko zajedničke naklonosti prema spontanim socijalnim protestima kojim su nespontano stali na čelo specijalisti za izazivanje nereda na fudbalskim stadionima i molotovljevim koktelima zapalili nekoliko javnih zgrada u Sarajevu. Tokom nemira, koji su ozbiljno zaljuljali vlast u bošnjačkom delu BiH, prvi policajac Federacije je preko radija podržavao proteste dok su se njegovi potčinjeni izlagali opasnosti da bi uspostavili red i mir. Bilo je to previše čak i za Sarajevo, u kome od 2010. više ništa ne može iznenaditi.

Kao ministar je, naravno, smenjen, ali je, kao jedini političar koji saoseća sa osiromašenim narodom po cenu gubitka funkcije, tajkun Fahro uspeo da „privatizuje i proteste“. Štaviše, on je preko svojih poslanika u skupštini predložio kresanje funkcionerskih plata. Njega je to sigurno najmanje pogodilo, a u socijalno napetoj političkoj atmosferi niko ni od Zlatkovih ni od Bakirovih se nije usudio da ne glasa.

Navedenim zaslugama valja dodati i ministrovu borbu protiv korupcije i kriminala koje „niski predstavnik“ sigurno bolje poznaje od svih prethodnih demokratskih ministara, uključujući i onog prvog, „malog Aliju“. Elem, kada se u oktobru bude pitao bošnjački narod – eto nam ga Fahro u Predsedništvo BiH. Posle izbora neće biti novih radnih mesta i boljeg života, ali tajkun Fahro bar ima para i prostora da na vrh „Radon plaze“ otvori narodnu kuhinju dovoljno veliku za sve učesnike protesta.

Neka još samo neko kaže da Federacija od Delimustafića do Radončića nije postala „bolji entitet“, a posle nedavne ograde „niskog predstavnika“ od islamskog terorizma, i da Bošnjaci nisu napredovali ka EU.

(Pressrs.ba)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *