Od silne slobode se leba ne najedosmo

Od silne slobode se leba ne najedosmo

6 jula 2013

skabo1Piše: Boško Ćirković Škabo

4. jul se slavljem u SAD  i svim njihovim diplomatskim predstavništvima obeležava kao uspešan prestanak plaćanja previsokih poreza Britanskoj kruni. Očevi osnivači su na taj dan 1776. godine doneli Deklaraciju nezavisnosti i tako udarili temelje “demokratiji”, koja će vremenom postati najvažniji izvozni proizvod rastuće sile. To što su Očevi bili robovlasnici i rasistički istrebljivači “Indijanaca” ne umanjuje globalni značaj koji “demokratija” ima i danas.Štaviše, ona  je toliko važna i krhka da je i dalje treba svuda uspostavljati i čuvati, svim sredstvima. Sveobuhvatno praćenje i špijunaža svetske populacije se podrazumevaju. Šta tu ima neki prljavi izdajnik Snouden da duva u pištaljku?

Sećam se situacije od pre jedno mesec-dva. Legao sam kasno umoran i ostavio lap top uključen, zbog aktivnog juTorenta. Energetski efikasan monitor se sam isključio dok sam lagano tonuo u san.  Presekla me je supruga, konspirativnim šapatom: “Obrati pažnju!” Ekran se, nakon još par trenutaka apsolutne tišine naizgled usnulog doma porodice Ćirokvić, sam ponovo aktivirao i kompjuter je počeo da daje “znake života”. “Pazi sad!”, ponovo je šapnula i bučno ustala iz kreveta. Nestašni kompjuter je utihnuo a ekran se isključio. Potom mi je ispričala kako se to događa treću noć za redom. Možda su bili samo hakeri, možda “državni monitoring”, možda neka strana služba… Đavo će ga znati.

Ja svakako nemam šta da sakrijem, pogotovu ne na kompjuteru “prikačenom” na net bez ozbiljne zaštite. Otac me je odavno naučio par stvari o špijunaži, tajnama i lažima: 1) informacije raznoraznim “bezbednjacima”, kojih ovde oduvek ima “za izvoz”, vrede onoliko koliko se trudiš da ih sakriješ i 2) najbolje je svima pričati istinu i vođen njom vredno raditi, koliko god to delovalo skupo, jer mreža laži preti da pukne, uz mnogo skuplje posledice.  Doduše, ne mogu se baš pohvaliti da sam dogurao vrtoglavo visoko po pitanju materijalnog položaja ili formalnog zvanja vodeći se tim principima. Ali nikad problema sa snom imao nisam. Niti mi manjka poštovanja ljudi koji su me upoznali.

Marku Cukenbergu, s druge strane, svakako ne nedostaje ni novaca ni statusa (i u bukvalnom i u ”mrežnom” smislu). A upravo je on, onomad upitan da li misli da će “Fejsbuk” uopšte zaživeti jer zahteva da se ljudi odreknu velikog dela svoje privatnosti, replicirao pitanjem-dijagnozom: “Koga danas briga za privatnost?” Da li je možda znao za čuvenu priču iz Drugog svetskog rata, po kojoj je ovdašnja filijala Gestapoa proglasom ljubazno zamolila građane da prestanu da prijavljuju komšije za gluposti jer informacije počinju da gube operativni značaj?

A da li ste vi znali da ste pri kreaciji FB profila “akceptovali” dokument po kome američke obaveštajne službe mogu da koriste informacije sa te mreže za svoje istrage. Da li ste mislili da čekaju da skrivite nešto po američkom federalnom zakonu? Ili ste svesni da učestvujete u “prventivnoj borbi protiv terorizma”? Samo uredno popunjavajte tražene podatke i pojašnjavajte ko je ko na vašim slikama. Platu svakako nećete dobiti vi. Mesta na hard disku uvek ima, Kinezi ih valjaju praktično “za dž”.

Bilo kako bilo, ako nemaju potrebu da zbog vas premotaju Guglove satelitske snimke ( kao npr. pri praćenju dolaska vozila za beg “Pink pantera” ), onda vas skeniraju makar da bi: informacijama snabdeli korporacijske korisnike, personalizovali oglase i komercijalne sadržaje koji su vam dostupni… Dotle su došle njihova tehnologija i naša tehnofilija. Mesta na hard disku uvek ima, Kinezi ih valjaju praktično “za dž”.

Šta je onda senzacionalno u tome što su CIA, NSA ili bilo koja druga od preko 20 “bezbednosnih” agencija SAD prisluškivale “prijatelje” iz EU? Reći ću vam odmah: ništa. To znaju i “prijatelji” ali moraju da se šatro-dure, zbog većine ponosnih glasača po “prijateljskim” izbornim jedinicama. Teže bi im objasnili što onda da glasaju za njih, ako bi priznali da se Veliki bata na kraju pita. Ove naše ne moraju ni da prisluškuju, dovoljno je da naprave žurku za Dan nezavisnosti. Sami će dotrčati sve da raportiraju. Taman postoji  filter u vidu liste zvanica koji rešava i sedam decenija star ”gestapo problem”. A po našim biračkim jedinicama je sad čak “in” deklarisati se kao stanar kuće Velikog brata. Vele: od silne slobode se leba ne najedosmo.

Stvarno svaka čast Snoudenu, ako zaista postoji. Tako pravdoljubiv američki agent je viđen samo na naslovnim stranicama svetskih tabloida, koji su objavljivanjem njegove priče brendirani kao “slobodni”.  Ali nekoga, ko se ovde vodi dvema pravilima koja sam citirao, ona u suštini ne tangira. Uostalom, šta je koje prisluškivanje manje-više, u poređenju sa bombardovanjem osiromašenim uranijumom i okupacijom teritorije? Osim što previše intenzivno razmišljanje na tu temu može odvesti u paranoju. A preveliko naglabanje na istu može dovesti do intelkualizacije i virtuelizacije otpora nepravdi jačeg.

A da su Očevi bili osnivači FB grupe “Najoštrija osuda protekcionizam Krune prema Britanskoj zapadnoindijskoj trgovačkoj kompaniji” a potom slobodnom štampom nasrnuli na crvene mundire, danas ne bi bilo ni Bondstila. Dakle, kad kolonizatori udare po džepu i/ili dostojanstvu: presvlačenje u Indijance i čaj u more! A kad sledeći put vidite da pandur repetira službeno oružje na nečijeg ljubimca, ne posežite za kamerom mobilnog, nego za nečim opipljivijem i ubedljivijem.  Akcija iz principa, bez mnogo planiranja i filozofiranja. Samo tako će možda biti moguće da i vašim potomcima neko jednog dana sa (straho)poštovanjem čestita njihov Dan nezavisnosti.

(Kurir blog)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *